Obljetnica oslobođenja Beograda 20. oktobra ove je godine ostala u sjeni posjete ruskog predsjednika Vladimira Putina i za njega upriličene vojne parade. No oko visokog gosta neminovno su isplivala i proturječja kako srpske državne politike, tako i njezinog vanjskopolitičkog položaja.
Tako nekako oko 5. oktobra, koji više skoro niko ne obeležava kao značajan datum1, već se radije koristi za promišljanje o izneverenim nadama, najavljena je zvanična poseta Vladimira Putina. Formalni razlog posete je 70 godina oslobođenja Beograda od nacističke okupacije u čemu su vojnici tadašnje Crvene armije igrali glavnu ulogu. Odmah su se uzburkale strasti, deo domaće javnosti je ushićen, liberali i ono što je ostalo od NATO lobista su konsternirani, diplomatski kor je veoma uzbuđen, američki ambasador je izjavio, između ostalog da “mu nije jasno zašto Putin dolazi u Beograd kada je Beograd oslobodila Druga ukrajinska armija”. Njegov ruski kolega Čepurin je imao repliku, doprinevši tako pripremi onoga što sada izgleda kao jedna predstava državnog teatra u koji se mešaju mnogi šaptači. Briselske birokrate su, očekivano, izrazile zabrinutost i sumnju, ne propuštajući priliku da istaknu da Srbija treba da bude verna svom “evropskom putu”, a premijer Vučić ne propušta priliku da se zaklinje kako nema, ne samo skretanja sa evropskog puta, nego neće biti ni teturanja ili tako nekako. Dakle, samo pravo. Inače, da napomenem da je zvanična doktrina spoljne politike Srbije nazvana “četiri stuba”, a to podrazumeva oslanjanje na EU, SAD, Rusiju i Kinu. Do sada je ta doktrina uglavnom smatrana za frazu, ali sa izbijanjem rata u Ukrajini, a još više sa zaoštravanjem američke politike prema Rusiji, došla je pred ozbiljan ispit vremena, ali i logike.
Ali, Putin je tu. Ne samo što on dolazi, nego je čitava manifestacija i proslava dana oslobođenja Beograda bila pomerena četiri dana unapred. Kruna te posete bila je vojna parada koja je u Beogradu održana prvi put posle 29 godina. Ta parada je u pojedinim medijima odmah nazvana “Putinovom paradom”. Ispostavlja se da je to najbrže i najkraća pripremana vojna parada do sada, po čemu se zaključuje da se sve odluke donesene u poslednji čas i u hodu. Čak i odluka da se proslava oslobođenja Beograda upodobi poseti visokog gosta. Odmah po otpočinjanju priprema, lokalni mediji prate svaku sitnicu u pripremi: glancanje tenkova na ušću, uvežbavanja strojevog koraka, nadleti avionima, zatvaranje saobraćaja i još mnogo toga, a probama je prisustvovao ministar odbrane, i odmah po njihovom završetku davao izjave za novinare o toku priprema.
Globalne napetosti
Po ponašanju domaćina može se osetiti deo napetosti koja, na globalnom nivou, postoji u odnosima Rusije sa zapadnim zemljama, računajući tu EU koja je, ne samo proklamovani cilj, nego najveća podrška Vučićevoj vlasti. Ta se vlast sada nalazi u vrlo zanimljivom položaju; sa jedne strane očito imponuje prilika, ne da se sretnu sa Putinom, već da se uslikaju u javnosti kao da su bitni političari. Sa druge strane, isto toliko je očito da nije baš najjednostavnije nositi se sa sumnjama i pitanjima predstavnika zapadnih zemalja. Zato se Vučić, u svakoj prilici, izjašnjavao o neskretanju sa evropskog puta.
Treba reći da Putinu ovo nije prvi, već treći dolazak u Beograd. Prvi put je bio kao predsednik, drugi put kao premijer i sada ponovo kao predsednik. Prve dve posete jesu skrenule nekakvu pažnju na sebe, ali ova poseta prolazi uz do sada neviđenu pažnju domaće i strane javnosti. Tu pažnju pojačava i činjenica da se ništa bitno nije znalo u vezi sa posetom – šta će on doneti sa sobom kao predlog, kako će se to odraziti na izgradnju Južnog toka, na eventualni izvoz u Rusiju koji može da se poveća, ali se vlast obavezala da ne subvencioniše izvozne projekte u Rusiju da se ne zameri zemljama EU koje su uvele sankcije, ali su neraspoložene da tu prazninu ustupe zemljama poput Srbije. Na kraju krajeva, dan uoči te famozne posete nije se znalo tačno ni koliko dugo će gost ostati – pet ili šest sati, što je vrlo neubičajeno za posete ovakvog tipa, gde se najčešće planira svaki detalj i svaki minut. Šta je to što se promenilo od prve, ne tako interesantne posete pre 3 godina? Neki bi rekli: Ukrajina. Neki drugi bi rekli: Rusija se promenila, stala je na noge posle Jeljcinovog pijanstva. Treći bi rekli: promenili su se odnosi na međunarodnom planu.
Što se lokalnih prilika tiče, definitivno je ukrajinska kriza najviše uticala na poboljšanje i ranije dobrog Putinovog statusa u Beogradu. On je sada potvrdio svoju reputaciju, a nije da se nisu pojavljivale sumnje. Međutim, aneksija Krima uz pozivanje na američko-kosovski presedan dovelo je nacionalističku publiku do delirijuma. Srpski nacionalisti su devedesetih svoju prozapadnu orijentaciju doživeli kao neuzvraćenu ljubav zbog odnosa prema jugoslovenskim ratovima, a od 1999. godine većina nacionalista ima svoj lični sukob sa Amerikom. Zato im ništa ne smeta: na samom početku priprema saopšteno je da neće biti četničkih zastava na paradi. Rečeno je eksplicitno: samo zastave pobednica. Tako čak i četnički vojvoda u ovoj prilici odustaje od svoje uobičajene priče. I – ništa. Putin dolazi da oda počast oslobođenju Beograda koji su oslobodile jedinice Crvene armije i NOV, a uoči njegove treće posete na mestu pored bivše Skupštine Republike Srbije otkriven je spomenik ruskom caru Nikolaju II Romanovu. Čisto ludilo, ali sve deluje tako prirodno i prigodno. Spomenik je, inače, podignut zbog “velike pomoći” u Prvom svetskom ratu, čiju stogodišnjicu “Putinova parada” takođe obeležava, bar po nekima.
Usijana atmosfera
Doza ludila pojačana je posle prekida kvalifikacione utakmice za evropsko prvenstvo sa Albanijom. Prve informacije posle početnog haosa bile su da je rođeni brat predsednika Vlade Albanije Edija Rame, Olsi Rama, koristeći bespilotnu letilicu/dron sa daljinskim upravljačem uspeo da razvije baner na kome je dat prikaz karte “Velike Albanije”, ali je to onda stidljivo demantovano. Ono što čitavu priču čini nečim većim od običnog folklornog nacionalističkog rata na tribinama jeste povezivanje sa Putinovom posetom na osnovu američkog pasoša Olsi Rame, kao i informacije koja se pojavila kako su neke ambasade zemalja EU insistirale da neodređeni broj albanskih navijača ili zvaničnika bude pušten, uprkos preporuci UEFA da ne bude gostujućih navijača na utakmicama Srbije i Albanije. Okvir “teorije zavere” probio je sam Aleksandar Vučić koga svi sve više doživljavaju kao neprikosnovenu političku figuru u Srbiji kada je rekao, između ostalog, da “ne isključuje mogućnost” da je ovaj slučaj režiran i zbog Putinovog dolaska u Srbiju. Time je, dan uoči parade atmosfera dovedena do usijanja.
Onda je svanuo i taj dan, tmuran i kišovit, suprotan od onoga čemu se nada svako ko organizuje bilo kakvu manifestaciju na otvorenom. Međutim, ubrzo se proneo glas da će ruski avioni rasterati oblake nad Beogradom da bi parada na nebu mogla da se odvija po planu. Sajtovi za vremensku prognozu kao što je waether2umbrella.com i Hidrometereološki zavod Srbije daju prognozu da će biti vedro od 12 do 18 sati, a onda se oblaci naglo vraćaju nad Srbiju. O “rasterivačima oblaka” ni reči. Tri dana pred paradu deo beogradske javnosti bio je zgrožen obaveštenjima da stanari koji žive u ulicama kojima prolazi Putin ili parada moraju spustiti roletne i ne smeju sušiti rublje na terasama. Mediji nas ne obaveštavaju o stepenu poštovanja ovog obaveštenja.
Za to vreme, ambasade zapadnih zemalja SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske potvrdile su da su pozivnice stigle, ali niko od njih nije hteo da se izjasni da li će predstavnici doći. Danski ambasador je izjavio da neće prisustvovati paradi, jer kaže da “Danska nema ništa sa oslobođenjem Beograda”, što je naravno tačno, kao što je tačno da malo toga ima i sa oslobođenjem same Danske. Sa druge strane, otpravnik poslova ambasade Ukrajine je izjavio da se “ovakav događaj ne propušta” i najavio dolazak. Od onih koji će prisustvovati, potvrđeni su austrijski ambasador, češki vojni ataše, Indonežani će poslati otpravnika poslova i vojnog atašea, italijanska ambasada je izjavila da će doći šef misije, kao i grčki ambasador i vojni ataše, te ambasador Alžira. Ambasadorka Australije biti će van zemlje, za svaki slučaj. Od jugoslovenskih zemalja, slovenački ambasador je potvrdio svoje, kao i prisustvo vojnog atašea.
Folklor i diplomatija
Putin je, po svom prispeću u Beograd, prvo posetio Groblje oslobodioca, da oda počast palim borcima. Društvo mu je pravio Tomislav Nikolić, gradonačelnik Siniša Mali i 150 ljudi u pratnji. Mediji prate svaki korak u stopu, uredno je objavljeno da se gost sa domaćinom izljubio tri puta, u skladu sa lokalnim običajima i ni najmanje se ne libe da falsifikuju istoriju u tipičnom novonovinarskom površnom maniru; pišu o “srpskim” i “ruskim” vojnicima koji su izginuli u borbama za Beograd, kao da Beograd nisu oslobodile jedinice Crvene armije i Narodnooslobodilačke, partizanske, vojske. Sve se prati na društvenim mrežama u realnom vremenu. Svečani prijem ispred Palate Srbije (za starije čitaoce – to je bivša zgrada Saveznog izvršnog veća, a u Miloševićevom periodu zvala se “Palata federacije”). Orden. Govori. Pre svega toga crkvena zvona. Sa obzirom na histeriju koja vlada, ne sumnjam da će narednih dana, pa i sedmica, isplivavati detalji i spekulacije o Južnom toku, izvozu, sankcijama… Kad kažem “histerija”, mislim na to da svi, protivnici parade kao i njeni obožavaoci prate i komentarišu trenutne događaje, a jako je teško ne pratiti ih, sa obzirom na to da su elektronski mediji potpuno posvećeni poseti. Tabloid “Alo” je objavio video na kome se vide oblaci za koje oni tvrde da tvore lik visokog gosta iz Rusije na nebu, a to su nazvali “Međugorje II”. Znači, čitav spektakl odlazi ka potpunom nadrealizmu.
Sam Putin je, nekoliko dana pred dolazak, saopštio da želi da govori o opasnostima od uspona novog talasa fašizma u Evropi, što je u skladu sa proklamovanim ciljem posete – da se oda počast oslobodiocima Beograda, ali i sa ukrajinskim ratom. Kao stanovnik države na čijem čelu su nacionalisti sa evropskom i američkom podrškom, nisam ubeđen da će njima ova tema biti zanimljiva, a još manje poželjna; oni bi više voleli da se govori o “investicijama”. Bez obzira na sve, za sada je jasno samo ono što se izgovara u javnim govorima. Putin izjavljuje da “Rusija ne trguje svojim prijateljstvima” i, gle čuda, izgleda da sada svi veruju u to. Koliko me sećanje služi, do ukrajinske krize, većina takvu izjavu ne bi shvatila ozbiljno. Ali, okolnosti… Nikolić, sa svoje strane replicira da su Srbija i Rusija uvek bile na istoj strani. Zaboravio je, izgleda, da bi isto mogla da kaže i engleska kraljica, ukoliko zaborave Krimski rat, što i nije teško.
Uoči početka parade stižu prve izjave o razgovorima; Vučić se hvali da je Putin prihvatio njegovu “možda drsku” molbu da se utvrde bolje kvote za izvoz FIAT-a, sireva i mlečnih namaza u Rusiju, a energetski sporazumi su na pragu rešavanja, u “duhu partnerstva”. Za to vreme, na ulicama je uoči početka parade 20 hiljada ljudi. Još neodređeni broj hiljada prati događaje preko reke, sa Kalemegdana. Da li je to mnogo ili malo? Kiše nema. Blic objavljuje tvit sa naloga “President of Russia” u kome se objavljuje da je odata pošta poginulim oslobodiocima Beograda. Da li je Putin tvitnuo? Stigli su i ruski bajkeri koji su se susreli sa ambasadorom Čepurinom.
“Blic” dolazi do prvih rezultata posete; tvrde da je potpisano osam sporazuma – sa železnicama o rekonstrukciji pruga, energetika, o međusobnoj zaštiti tajnih podataka, o vojno-tehničkoj saradnji, o podacima o carini robe, sporazum sa Gaspromnjeftom, o imunitetu ruskog centra u Nišu, te sporazum o readmisiji.
Vojvodina nelagoda
Ispred bine stoje mladići u uniformama vojske Kraljevine Srbije iz perioda I svetskog rata. Nikolićev govor je intoniran više u duhu tog perioda. Od partizanskih komandanata spomenut je Koča Popović. Njegov govor udara u korene, poziva se na zajednički jezik (?!), poreklo, običaje, veru, istorija, slobodarstvo i humke. Što neodređenije, to bolje. Što starije, to bolje. Naravno, vojevanje. Mora da pomene, iako je to učinjeno u najmanjoj mogućoj meri, i partizane.
Putin, dočekan ovacijama, sa svoje strane, u skladu sa najavljenim drži fokus na II svetskom ratu. Eksplicitno govori o Crvenoj armiji i partizanima. Masa koja prisustvuje je u najvećoj meri u nacionalnoj kostimografiji, mašu srpskim i ruskim zastavama, vide se “mladićevke”, modifikovane šajkače sa oficirskim obodom; ali svi kliču Crvenoj armiji i partizanima. Moram da primetim; kada je Putin prvi put pomenuo partizane, prevodilac je rekao: “Jugoslovenska vojska”. Ali, u daljem toku govora to više nije ponavljao. Dalje ide glavno u govoru: upozorenje na nacizam koji u Evropi ponovo jača. Treba se suprodstaviti “heroizaciji nacista i njegovih slugu”. Publika aplaudira. Predsednik-vojvoda, naravno, ćuti i sluša. Živela bratska Srbija, kaže Putin na kraju.
Onda dolazi taj svečani defile. Kiša, za koju su tvrdili da neće padati, počinje da pada. Pojavljuje se duga. Liberali se raduju misleći da je duga mrska domaćinima i gostu zbog Parade ponosa. Nacionalisti se raduju jer im duga dođe nešto kao proviđenje. Eto, i više sile odobravaju. Duga, čarobna stvar. Sa neba, koje je delimično oblačno, dolaze padobranci koji su iskočili iz helikoptera sovjetske proizvodnje MI-8. Onda, realno gledano, slabo pripremljeni i jedva uvežbani pešadijski ešeloni. Marširaju sa naporom na licu, ima i sedih glava. Prolazi tehnika, čiji je najveći deo jugoslovenske proizvodnje i već je prikazan na paradi 1985. godine. Ne možemo ni zamisliti kako ono što je video izgleda Putinu, sa obzirom na to kakvim paradama inače prisustvuje. Avioni nadleću. Rečna ratna flotila. Gardijska predstava koja je malo podigla masu. Sve vreme se sviraju marševi u zvaničnom repertoaru Vosjke Republike Srbije, a među njima su i neki preuzeti od JNA, kao što su “Po šumama i gorama” (inače obrada sovjetske “Partizani sa Amura”), Bilećanka i slične, pored onih koji su više istaknuti, marševi iz I svetskog rata poput “Marš na Drinu”. Ruska akrobatska aero grupa “Striži” završava paradu kao specijalni doprinos onoga zbog koga je parada upriličena.
On je nastavio svoj put za Milano gde razgovara o ukrajinskoj krizi sa “zapadnim partnerima” i ukrajinskim predsjednikom Porošenkom. Vučić i Nikolić ostaju da pokušaju da balansiraju na četiri stuba spoljne politike. Novinari ostaju da pišu izveštaje, reportaže i komentare. Nacionalistička i liberalna publika ostaje da pametuje za i protiv, strasno se svađajući po starom dobrom običaju. Dan oslobođenja Beograda ostaje 20. oktobar.
- Peti oktobar je obljetnica rušenja Slobodana Miloševića [↩]