Na izvanrednoj novinskoj konferenciji održanoj 31. januara, makedonski premijer Nikola Gruevski optužio je opoziciju za pokušaj organiziranja državnog udara. Četiri osobe, uključujući i vođu opozicije, uhićene su i čekaju podizanje optužnice za kriminalno udruživanje protiv Republike Makedonije. Ovaj incident bez presedana u regiji nastavlja se na dugi niz autoritarnih poteza makedonskih vlasti.
Pre nego što počnemo sa analizom dešavanja u Makedoniji, potrebno je dati objašnjenje šta je zapravo puč. Definicija kaže da je puč nasilna i nelegalna akcija sa ciljem svrgavanje aktuelne vlasti. Za ovakvu nelegalnu aktivnost optužen je aktuelni lider opozicije u Makedoniji, Zoran Zaev. Sve je počelo krajem januara hapšenjem bivšeg načelnika direkcije za bezbednost i kontraobaveštavanje Zorana Veruševskog, njegove supruge te saradnika opozicionog lidera Branka Palifova. Veruševski je bio optužen da je u njegovom kompjuteru nađena dečija pornografija, informacija koja je izazvala podsmeh u javnosti s obzirom na fakt da je on bio načelnik za bezbednost u vreme kada je vladao opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM), u periodu 2002.–2006. godine.
Hapšenje nekadašnjih funkcionera i saradnika opozicione stranke postalo je sasvim uobičajeni način obračunavanja makedonskog premijera Nikole Gruevskog sa opozicijom. Period vladavine njegove stranke VMRO-DPMNE poslednjih 9 godina obeležan je velikim brojem slučajeva sprektakularnih hapšenja kriminalaca, novinara, članova opozicije, čak i nekadašnjih funkcionera njegove stranke koji se ne slažu slepo sa partijskom politikom. Sve je to začinjeno flagrantnim kršenjem prezumpcije nevinosti i unapred osuđujućim tekstovima od strane medija koji su naklonjeni vladi.
U svom histeričnom obraćanju povodom hapšenja opozicionog lidera, premijer Gruevski je rekao da neće tolerisati nikakve ucene i pretnje od strane opozicije i pokušaje rušenja državnog poretka. Svoju tvrdnju za pokušaj puča, premijer bazira na nekoliko izjava Zaeva koje je javnost mogla čuti poslednjih meseci u kojima tvrdi da ima podatke o kriminalu i korupciji vladajuće stranke, nezakonitom snimanju i prisluškivanju građana, državnog vrha, članova vlade i kabineta predsednika države i da će njihovo objavljivanje odjeknuti kao bomba i srušiti vlast.1
Nastavak pritisaka na medije
Istovremeno, na Youtubeu su se pojavila dva snimka od dvadesetak sekundi na kojima se vidi kako razgovaraju premijer i lider opozicije. Snimci su urađeni u kabinetu premijera u periodu od septembra do novembra 2014. godine, a na njima se vidi da je kamera postavljena tako da gost u kabinetu ne zna da je sniman, što povećava sumnju u tvrdnje premijera da su snimci fingirani i da je sve to intriga stranih bezbednosnih službi.
Gruevski optužuje Zaeva da je strani plaćenik i saradnik stranih službi što pokazuje razinu histerije i strah koji su se uvukli u redove vladajuće stranke. Odgovor Zaeva na ovu optužbu je da je dokaze dobio od unutrašnjih izvora, tačnije od ljudi koji rade u institucijama za državnu bezbednost. Prema članu 316 iz krivičnog zakonika, zabranjeno je da se daju dokumenti, informacije i snimci, ali nije zabranjeno da se dobijaju. Sve šta je Zaev obavezan da uradi je da bilo kakve informacije o kriminalu i korupciji vlade i njenih saradnika objavi u javnosti i preda nadležnim organima. Njegove tvrdnje da ima takve informacije dovele su ga u situaciju da kao “uzbunjivač” (whistleblower) bude licemerno optužen za pokušaj svrgavanje vlasti.
Da bi sapunica bila interesantnija, svemu ovome pridružio se javni tužilac Zvrlevski koji je poručio da nijedan medij ne sme da objavljuje informacije vezane za slučaj “Puč” jer će tim postupkom biti optužen za saradnju sa osumnjičenima. Na ovu izjavu reagovale su sve relevantne institucije i nevladine organizacije u zemlji koje rade na polju žurnalizma podsećajući tužitelja i javnost da se tom izjavom krše dva člana Ustava: član 8 koji garantira pravo slobode izražavanja i informisanja i član 16 koji eksplicitno zabranjuje cenzuru.
Atak vlasti na medije nije nešto novo i neuobičajeno za vladajuću stranku. Zatvaranje opozicionih i neutralnih medija, elektronskih i štampanih, počelo je još 2010. godine kada je uhapšen vlasnik najveće privatne televizije A1, Velija Ramkovski i osuđen zbog utaje poreza. Zatvoreno je i nekoliko dnevnih novina, a ostali mediji su počeli da podržavaju vlast u svojim tekstovima samo da bi bukvalno preživeli.
Tolerisana diktatura u nastanku
Najveći udar na ionako slabu i nefunkcionalnu demokratiju desio se 24. decembra 2012. godine kada su iz parlamenta nasilno izbačeni prvo novinari koji su pratili sednicu na kojoj se izglasavao Zakon o budžetu, a posle i poslanici opozicije koji su pokušali da sa hiljadu amandmana blokiraju donošenje tog zakona. Za ispitivanje ovoj slučaja formirana je anketna komisija, u skladu s poznatom praksom da kada vlast želi da se nešto odugovlači i nikad ne reši, onda oformi komisiju za rešavanje tog slučaja. Naravno da anketna komisija za rešavanje slučaja izbacivanja novinara i opozicije nije donela nikakvo funkcionalno rešenje, a vladajuća stranka je doneseni formalni dokument pogrdno nazvala pampers pelene.
Ozbiljnost ovog incidenta pokazuje i reakcija ministarstva za spoljne poslove Ruske federacije koje se prvo oglasilo povodom hapšenja i tražilo da se zadrži bezbednost i stabilnost zemlje. Nikada do sada u istoriji nezavisne Makedonije nije zabeležena reakcija ruskog ministarstva spoljnih poslova. Mlaka reakcija Evropske službe za spoljno dejstvovanje koja poziva na nezavisnu i transparentnu istragu iznenadila je javnost i ponovo potvrdila licemernost evropske zajednice koja već dugo vremena tolerira rastuću diktaturu u Makedoniji. Iako je evropska zajednica u svom poslednjem izveštaju o napretku Makedonije u evrointegracijama eksplicitno navela da su najveći politički problemi konstantno odsustvo političkog dijaloga između vlasti i opozicije i kontinuirano gušenje medija i slobode govora, njihov odnos na terenu pokazuje da im je samo važno da u ovom regionu nema ratnih sukoba.
Prema zakonskom roku, javno tužilaštvo ima period od dve godine da odluči da li će pokrenuti optužnicu za osumnjičene u ovoj aferi. Sapunica je tek na početku i videćemo šta će se desiti u naredne dve godine. U zemlji u kojoj svako čudo traje tri dana i jedna vest postaje bajata od jutra do večeri možemo da očekujemo da Makedonija prvi put, po uzoru na turske i indijske telenovele sa kojima je bombardovana, realizuje svoju političku telenovelu. Samo u realnom životu.
- Na jučerašnjoj presici Zaev je ustvrdio kako posjeduje dokumente i snimke koji dokazuju prisluškivanje više od 20 tisuća ljudi, uključujući vodstva političkih stranaka, nevladine organizacije, novinare, vjerske poglavare… [↩]