Oružani incident u selu Gošince na sjeveru Makedonije dobio je snažnu nacionalnu i regionalnu medijsku pažnju. Barem na kratko, opasnost ponovnog izbijanja međuetničkog sukoba skinula je s naslovnica i iz udarnih vijesti ostale teme i poremetila uobičajenu političku dinamiku. No tretman incidenta među članovima vlade i u medijima vrlo brzo je izazvao sumnje da je incident režiran upravo za tu svrhu.
Redovite objave opozicionog Saveza socijaldemokrata Makedonije (SDSM) o monstruoznim zloupotrebama vlasti od strane vladajuće koalicije vidno su podigle stepen nervoze i straha među članovima vlade i drugim visokim funkcionerima. No pretprošle se nedelje pažnja cele javnosti prebacila na nešto drugo – slučaj navodnog napada pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (UÇK) na karaulu Gošince na graničnom pojasu Makedonije sa Kosovom. Naime, prema tvrdnjama policije, oko 40 naoružanih ljudi napalo je karaulu tokom noći. Zarobili su četiri dežurna policajca, oduzeli im oružje i tukli ih. Sve je snimljeno u video poruci na albanskom jeziku u kojoj se tvrdi da su napad izveli pripadnici UÇK-a. Poruka sadrži i upozorenja po kojima premijer i njegov zamenik Nikola Gruevski i Ali Ahmeti nikoga neće moći spasiti i kako oružana grupa odbacuje Ohridski sporazum iz 2001. godine kojim su prekinuti sukobi u Makedoniji te pretnju kako će likvidirati svakog ko uđe u područje.
Posle akcije, napadači su napustili karaulu, a jedan policajac koji nije bio vezan oslobodio je ostale nakon čega su se uputili u najbliže naseljeno mesto. U toku istrage posle incidenta, policija je izvršila pretres u selima Malina mala i Brest u blizini granice sa Kosovom i našla deo oružja koje je ukradeno iz napadnute karaule. Izvesni Mirsad Ndrecaj koji je tokom konflikta 2001. godine bio lokalni komandant preuzeo je odgovornost za ovaj napad putem svog profila na Fejsbuku. Interesantno, policija je objavila i da je u istoj akciji otkrila dva automobila kojima su pripadnici UÇK-a izveli napad. U javnosti se odmah postavilo pitanje kako je moguće da 40 ljudi stane u dva automobila, ali na to pitanje ministarstvo unutrašnjih poslova nije dalo odgovor.
Reakcije koje su usledile povodom ovog incidenta su varirale. Dok je ministarstvo spoljnih poslova Ruske federacije, slično institucijama Evropske unije, izrazilo duboku zabrinutost, makedonski političari iz vladajuće koalicije insistirali su na agresivnoj kampanji optužujući za ovo delo pripadnike UÇK-a koji su ušli na makedonsku teritoriju sa Kosova. Kosovsko ministarstvo unutrašnjih poslova oštro je demantovalo da je bilo ko prešao granicu sa njihove strane. Ali Ahmeti, lider Demokratske unije za integraciju (BDI), albanske političke partije koja je koalicioni partner u vladi, također je negirao da su umešani kosovski državljani.
Istorija se ponavlja
Baš u vreme ovog incidenta, premijer Nikola Gruevski bio je na sastanku u Briselu kojem je tema bila saobraćajna infrastruktura zapadnog Balkana. U rasporedima za bilateralne razgovore komesara za proširenje Johanesa Hana i potpresednice evropske komisije Federike Mogerini bili su skoro svi premijeri sa Balkana koji su došli na sastanak, osim premijera Gruevskog. To je jedan od znakova da je Evropska unija zamrznula komunikaciju sa makedonskom vladom, ali to kao da nije uticalo na ponašanje vlade. Premijer je u svojoj izjavi za medije nakon sastanka nonšalantno govorio o očekivanom početku pregovora sa Unijom, pri tome ne dajući nikakav značaj faktu da u zemlji vlada politička kriza i da se tokom njegovog boravka u Briselu desio oružani incident. Prema uobičajenoj proceduri, ako se tokom odsustva premijera desio oružani incident takve težine kao šta je napad na karaulu u selu Gošince, premijer je dužan da otkaže sve sastanke i hitno se vrati u zemlju da bi rešio krizu.
Ekspertna javnost koja se oglasila povodom ovog incidenta izrazila je veliku sumnju u tvrdnje da je ovo delo pripadnika UÇK-a. Alternativna interpretacija tvrdi da je incident izrežiran od strane vlasti kako bi se preusmerila pažnja javnosti sa snimaka koje opozicija već dva meseca objavljuje, a koji ukazuju na korumpiranost vlasti. Razloga za ovu sumnju je nekoliko. Za početak, ovaj napad je skoro identičan napadu iz 2001. godine kojim je započeo etnički konflikt u Makedoniji. I tom konfliktu prethodilo je objavljivanje afere “Veliko uvo”, tačnije dokaza o prisluškivanju sedamnaest novinara iz uticajnih medija. Iako je 2003. godine skopsko tužiteljstvo optužilo tadašnju ministarku unutrašnjih poslova Dostu Dimovsku i šefa Uprave za operativnu tehniku u MUP-u Aleksandra Cvetkovog da su naručioci ovog nezakonitog prisluškivanja, predsednik Boris Trajkovski ih je pomilovao šta je izazvalo buru reakcija u javnosti.
Neuspešna provokacija?
Interes javnosti za aferu te 2001. godine ugasio je konflikt koji je sledio odmah posle izbijanja afere. Previše podudarnosti postoji između tadašnjeg slučaja prisluškivanja i sadašnjeg objavljivanja materijala koji sve snažnije sugeriraju da su naručioci direktno premijer i njegov uticajni rođak i direktor Uprave za bezbednost i kontraobaveštavanje Saša Mijalkov. Drugi fakt koji baca veliku sumnju na celi slučaj je podnošenje ostavke zamenika ministra za odbranu Arbena Labeništa koji je član BDI-a, koalicionog partnera u vladi Gruevskog. Objavljivanje ove odluke zamenika ministra desilo se samo dan pre oružanog incidenta, dok je njegov partijski lider Ali Ahmeti najavio raskid koalicije 9. maja ove godine.
U sklopu protesta koje već mesec dana predvodi ispred zgrade Makedonske nacionalne televizije za njeno oslobađanje od kontrole vlade te nepristrano i objektivno pokrivanje dešavanja u zemlji, bivši policijski general Stojanče Angelov je početkom aprila najavio da vlada sprema međuetnički konflikt da bi sprečila dalje objavljivanje snimaka od strane opozicije. Za ovaj inscenirani konflikt, tvrdi Angelov, platila je 2 miliona eura Albancima koji nemaju nikakve veze sa UÇK, ali koji su iz Lipkovskog regiona zahvaćenog konfliktom 2001. godine. Ti pripadnici kriminalnog miljea navodno su dobili zadatak da ubiju nekoliko pripadnika policijskih ili vojnih snaga, uzrokuju međuetnički konflikt i za to okrive Angelova i lidera opozicije, Zorana Zaeva.
No sudeći prema prvim reakcijama, izgleda da raspoloženje javnosti nije sklono prihvatiti teze kako je ovo pravi etnički konflikt između Makedonaca i Albanaca. Javne izjave iz svih etničkih zajednica potvrđuju da više niko ne želi konflikt već mir i ekonomsko blagostanje. Unatoč uznemirujućim vijestima, želja za mirnim suživotom i poverenje rastu među pripadnicima svih nacionalnosti u zemlji šta daje veliku nadu da će ovaj inscenirani konflikt brzo dobiti svoju političku (a možda i sudsku) završnicu.