Višemjesečna politička kriza u Makedoniji nastavljena je velikim suprotstavljenim mitinzima održanima u nedjelju i ponedjeljak. S jedne strane, opozicija je dobrim dijelom uspjela da privuče mnoge duboko nezadovoljne vladom, njezinim socijalnim politikama i njezinim etničkim šovinizmom. S druge strane, vlast je iskoristila svoje razgranate mreže utjecaja kako bi pokazala da, unatoč dubokoj i krvavoj krizi te brojnim pritiscima, ništa još nije gotovo.
Dvonedeljni kontinuirani protesti u Makedoniji započeli su petog maja, nakon obelodanjivanja audio snimaka koji optužuju vladajuću stranku za pokušaj sakrivanja ubistva Martina Neškovskog od strane pripadnika policije. Nastavili su se intenzivno svakog dana u šest popodne počinjući na raskrsnici pored zgrade vlade (policija ne dozvoljava sakupljanje ispred same zgrade), a zatim produžujući do zgrade parlamenta. Osim prvog dana kada je nekoliko izgrednika insceniralo nasilje, svi ostali dani protesta protekli su mirno. Prvih nekoliko dana prisutnost demonstranata brojala je skoro deset hiljada, dok se poslednja dva dana smanjila na nekih stotinjak, ali transparenti, uzvici i zahtevi ostali su isti.
Traži se ostavka premijera Nikole Gruevskog i ministara njegove vlade te njihovo preuzimanje odgovornosti za kriminal koji dokazuju snimci. Iako se u međuvremenu desio oružani incident u Kumanovu u kom je poginulo osmero pripadnika policije i 14 pripadnika paravojnih formacija, narod nije dozvolio da sve to preraste u međunacionalni sukob već je nastavio sa ispoljavanjem svog nezadovoljstva i uverenja da je incident režirala vladajuća koalicija. Samo dva dana posle oružanog sukoba (12. maja), ostavke su podneli ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska, ministar za transport i veze Mile Janakievski i direktor Uprave za bezbednost i kontraobaveštavanje i rođak premijera, Sašo Mijalkov.
Javnost je pozdravila ostavke, ali i zahtevala da se ne ostaje samo na njima već da cela vlada zajedno sa premijerom treba da podnese ostavku. Navodni razlog za ove ostavke brzo posle incidenta bio je sastanak u američkoj ambasadi na koji su bili pozvani članovi vlade, a na kojem su im pokazani dokazi da su određeni članovi vlade Gruevskog zajedno sa albanskim koalicionim partnerom umešani u incident u Kumanovu.
Pokušaji ograničavanja protesta
Objavljeni audio snimci su bili triger za masovne proteste, ali nisu pravi razlog. On leži u kriminalnom vladanju koalicije na vlasti u poslednjih 9 godina od čijih zloupotreba i kriminala direktno stradaju svi stanovnici Makedonije. Organizovanje i održavanje protesta ovisi o socijalnim mrežama i samoorganizovanom pokretu “Protestiram”, a glavni učesnici su obični ljudi koji žele ne samo da se čuje već i uzme u obzir njihovo mišljenje i glas. Opozicijski Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) je podržao ove proteste, a iako su njihovi funkcioneri učestvovali prvih nekoliko dana, nisu se mešali ni pokušali da ih kontroliraju. Sa druge strane, opozicija je zakazala masovni protest za 17. maja ispred vlade na koji je pozvala ceo narod, bez obzira na partijsku, nacionalnu, versku i ostale pripadnosti pod motom “Dolazimo, Građani za Makedoniju”.
Još tokom organizovanja transporta za dolazak na protest, policija i vlast pokušali su koliko mogu da smanje broj učesnika kako bi pokazali da opozicija nema podršku naroda. Nekoliko vlasnika transportnih firmi iz raznih gradova Makedonije je otkazalo ugovore za transport pod pritiskom oduzimanja dozvole za rad i inspekcije, a ljudi su bili ucenjivani na njihovim radnim mestima otkazom ako prisustvuju, dok je policija vršila vanredne kontrole na autoputevima i autobuse slala na vanredne tehničke preglede da bi im otežala dolazak. Ipak je na protest u Skoplju došlo više od sto hiljada ljudi iz raznih gradova zemlje. Oba bulevara oko zgrade vlade bila su pretesna da bi primili prosvednike kojima su se pridružili studenti iz Studentskog plenuma što su se 3 meseca ranije borili za autonomiju svog univerziteta, potom članovi levičarskih pokreta, sindikati, razna građanska udruženja, pokret slobodoumnih patriota, a koji uključuje sadašnje i nekadašnje članove vladajuće stranke što se ne slažu sa Gruevskim.
Široko nezadovoljstvo
Osim poziva premijeru da da ostavku, transparenti demonstranata sadržavali su humor i ismejavanje aktuelnih političara, zastave svih nacionalnosti u zemlji (makedonske, srpske, turske, albanske, romske, bugarske, videlo se čak i jugoslovenska zastava), ali nijedno partijsko obeležje. Jak utisak ostavljali su makedonska i albanska zastava vezani zajedno simbolizujući ujedinjenost naroda. Na velikoj bini govorili su studenti, profesori, novinari, muzičari, režiseri, a govore su održali i podpresednik grupe socijalista u evroparlamentu Knut Flekenštajn i bivši bugarski premijer Sergej Stanišev, dok je evroparlamentarac Ričard Hovit bio samo posmatrač u publici.
Najbolji prikaz motiva za proteste bili su transparenti i izjave običnog naroda: protestiram da mi se deca vrate iz Amerike, protestiram da se vrati moj najbolji drug iz Kanade, protestiram jer su me izbacili sa posla jer nemam partijsku knjižicu, protestiram jer kradu i ubijaju decu da bi premijer kupio mercedes od 600 hiljada evra. Protest je završio govorom predsednika SDSM-a Zorana Zaeva koji je, kao i ostali makedonski govornici, pozvao premijera da podnese ostavku, preuzme odgovornost za svoje i postupke svojih saradnika te rekao da će protesti produžiti dok se njihovi zahtevi ne ispune. Stotinak članova SDSM-a ostalo je da kampuje ispred vlade kao znak nastavka protesta.
Interes međunarodnih medija za proteste u Makedoniji je bio velik, posebno za vreme i posle oružanog incidenta u Kumanovu. Na ulicama i među demonstrantima poslednjih desetak dana, posebno u nedelju na velikom protestu, bili su novinari iz Hrvatske, Bugarske, Mađarske, Srbije, Grčke, BBC, Reuters. Masovnost, relaksirana i vesela atmosfera te miran tok ovog velikog protesta pobio je špekulacije vladinih medija da svi koji su došli iz drugih gradova bili su pod partijskim pritiskom ili dovedeni na silu.
Režimski kontramiting
Da bi pokazao svoju snagu i masovnost, VMRO-DPMNE je zakazao svoj kontramiting sledećeg dana (18. maja) takođe u Skoplju, ali ispred zgrade parlamenta i pod motom “Makedonija je snažna”. Na socijalnim mrežama pojavile su se fotografije poruka na mobilnim telefonima koje su primili članovi DPMNE-a sa pretnjom da će dobiti otkaz ako ne idu na protest i ne povedu još barem troje ljudi sa sobom, dok su zaposleni u državnoj administraciji posle kraja radnog vremena direktno stavljani u autobuse za Skoplje. Časovi u nekim školama su bili skraćeni iako nije praznik, neradni dan ili vanredno stanje. Kontra miting je bio masovan, dok je premijer koristio svoj već poznati vokabular optužujući Zaeva i SDSM da pomoću stranih službi pokušavaju da unište Makedoniju, kako je Makedonija prisiljena trpiti diktaturu političke manjine te čak je zapretio Zaevu da više nikada neće biti predsednik SDSM-a ni gradonačelnik Strumice.
Makedonija više doista nije podeljena nacionalno, već politički. Sa jedne strane su svi koji podržavaju VMRO-DPMNE i njihove koalicione partnere koji se osipaju i smanjuju, a sa druge strane su svi ostali koji su ujedinjeni jer su siromašni, nezaposleni, nepodobni.