Aktuelna politička kriza u Makedoniji, koja je kulminirala velikim paralelnim protestima opozicije i protuprosvjedima vladajućih u maju, svoj je privremeni rasplet dobila u dogovoru (uz posredovanje Evropske unije) o novim izborima zakazanima za april 2016. godine. No time problemi nisu riješeni, a predmet spora ostaju izborna pravila koja bi uvelike mogla odrediti ishod.
Kraj letnjih odmora je došao, a sa time i nastavak pregovora između makedonskih političkih partija oko rešavanja krize koja traje više od godinu dana. Rokovi koji su utvrđeni u Dogovoru iz Pržina (nazvanom po naselju u Skoplju gde su vođeni pregovori od 2. juna do 15. jula) se približavaju, što znači da do 15. septembra treba da se izabere specijalni tužilac, dve nedelje posle vraćanja opozicije u parlament (predviđenog za sutra). Radne grupe su sastavljene od predstavnika četiri stranke, VMRO-DPMNE, BDI, SDSM i PDSh,1 i potpomognute prisustvom stranih eksperata koji dolaze i odlaze. Dve glavne tačke pregovora su uspostavljanje institucije specijalnog javnog tužioca i promene u izbornom zakonodavstvu, odnosno modelu po kojem se bira vlast, rekomponiranje Državne izborne komisije (DIK), pročišćavanje biračkog spiska i rešavanje pitanja glasanja dijaspore.
Predlozi članova radne grupe iz redova opozicijske SDSM sadrže rešenja prema kojima specijalnog javnog tužioca bira Savet javnih tužilaca na predlog Sobranja (parlamenta), a njemu u radu pomaže najmanje 12 javnih tužilaca. On bi sam odlučio koliki bi bio broj istražitelja, u zavisnosti od njegovih potreba. Samostalnost javnog tužioca bi se obezbedila time što za njega ne bi važila obavezujuća naređenja državnog javnog tužioca već bi on samo trebao da informiše prvog čoveka Javnog tužilaštva oko preuzetih aktivnosti u toku svoje istrage. Izveštaj o svom radu bi podnosio Sobranju, a njegov rad može razmatrati i Savet javnog tužilaštva. Sa druge strane, vladajuća stranka VMRO-DPMNE je protiv izmene zakona i predlaže statut i nadležnosti specijalnog javnog tužioca koji bi bili regulisani samo podzakonskim aktima u okviru Zakona o javnom tužilaštvu. Pitanje statusa ove institucije i nadzora nad njom osobito je važno jer će u nadležnosti specijalnog javnog tužioca biti istrage u slučajevima “Prisluškivanje” i “Puč”, koje terete i vlast i opoziciju.
Izborni model određuje pobjednika?
Druga tačka na pregovaračkom stolu su promene u izbornom modelu koji su podnele manje partije, a opozicijska SDSM ga podržava. U sadašnjem izbornom modelu Makedonija je podeljena na 9 izbornih jedinica, tačnije njih 6 se nalazi na teritoriji zemlje i još tri jedinice, koje predstavljaju dijasporu, postoje u različitim delovima sveta. Glasanje dijaspore koje je uveo DPMNE nosi dopunska tri poslanika koja predstavljaju iseljeništvo sa svih kontinenata: jedan iz Amerika, jedan za Australiju i Aziju te jedan za Evropu i Afriku, a broj glasova preko kojih oni postaju poslanici je u mnogome manji u poređenju sa brojem glasova kandidata za poslanike u Makedoniji. Opozicija podržava izborni model u kome bi država bila jedna izborna jedinica i u kojem bi male partije imale veće šanse u poređenju sa sadašnjim proporcionalnim modelom. Time bi se ukinule izborne jedinice iz dijaspore, a glasovi iseljenika bi se računali s onima ostalih birača.
U raspravi oko ponuđenih predloga promene izbornog modela, DPMNE nije samo protiv promene trenutačnog modela, već je predložio većinski model prema kojem pobednik na izborima dobija dodatni bonus od 17 poslanika kako bi mogao formirati stabilniju vladu. Ovaj bonus je prvi put upotrebljen u Italiji za vreme Benita Musolinija 1924. godine, a danas se koristi samo u Italiji, Grčkoj i San Marinu. Umesto ovog modela koji dodatno osnažuje vodeće partije, određene organizacije se zalažu za olakšavanje regulative vezane uz sakupljanje potpisa za kandidate za poslanike sa građanskih listi. Trenutna granica je minimalnih hiljadu potpisa za listu kandidata sa građanske liste, što predstavlja povećanje u poređenju sa prethodnom granicom od petsto potpisa. Ako se uzmu u obzir sve izborne jedinice, granica minimuma potpisa za građansku listu kandidata je 9000 potpisa što je teško dostižan uslov.
Odugovlačenje rješenja
Sledeći problem je pročišćavanje biračkog spiska od preminulih ljudi, do ljudi koji imaju više od jedne lične karte kao i ljudi iz albanskog pograničnog sela Pustec u kojem većinu čine pripadnici makedonske etničke zajednice koji su bili zloupotrebljeni na lokalnim izborima 2013. godine kada su dovoženi autobusima. Tada su im izdavane makedonske lične karte sa istom adresom u centru grada Skoplja, a korišćeni su za masovno glasanje za kandidata vladajuće stranke DPMNE. Dopunski problem za proćišćavanje biračkog spiska je i fakt da u Makedoniji redovan popis stanovnika nije sproveden od 2002. godine. Tada je Državni zavod za statistiku odbio da potvrdi podatke koji su sakupljeni tokom tog popisa jer su postojale velike sumnje da je popis sproveden neregularno. Predlog vladajuće stranke DPMNE vezan uz birački spisak je da timovi Zavoda izvrše terensku proveru glasača od domaćinstva do domaćinstva što bi trajalo duže od vremena na raspolaganju do raspisivanja izbora u 2016. godini.
Poslednja izmena oko koje pregovaraju radne grupe je promena sastava Državne izborne komisije koja trenutno ima sedam članova. Predlog je da broj članova bude povećan na 9 kako bi tri člana bili predstavnici vladajuće stranke, tri opozicije, a ostala tri eksperta bi bila izabrana dvotrećinskom većinom u Sobranju. Zvanični cilj promene broja i sastava članova Državne izborne komisije je da se umanji politički uticaj na rad komisije. No odugovlačenje pregovora i velike mogućnosti da će doći do probijanja rokova za ispunjavanje obaveza iz dogovora, postavlja sumnju u spremnost vladajuće stranke da uistinu reši krizu. Svaki predlog od strane opozicije dočekan je sa novim predlogom čime se predlozi neprestano umnožavaju, a time umanjuju i šanse za skoro rešavanje problema. Status quo situacija odgovara jedino vladajućoj stranci DPMNE jer je takvo stanje nerešene političke krize idealno za ponovno osvajanje vlasti na izborima u aprilu 2016. godine.
- VMRO-DPNME je vladajuća stranka, SDSM (Savez socijaldemokrata Makedonije) glavna opozicijska stranka, a BDI (Demokratska unija za integraciju, u koaliciji s VMRO-DPMNE) i PDSh (Demokratska stranka Albanaca) dvije najveće etničke albanske stranke. [↩]