Politička kriza u Makedoniji, koja je kulminirala prošle godine velikim protestima vlasti i opozicije, privremeno je suspendirana intervencijom evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana. Prema “dogovoru iz Pržina” uskoro se trebaju održati prevremeni izbori, no u istom je sporazumu bilo predviđeno i da će svi akteri raditi na uspostavljanju fer uslova za njihovo održavanje.
Praćenje i razumevanje makedonske političke situacije i krize u kojoj se ova zemlja nalazi godinama iziskuje jaku volju i još jače nerve. Sada već bivši premijer Nikola Gruevski je 14. januara, u skladu sa političkim dogovorom iz Pržina, podneo ostavku, a na njegovo mesto je određen privremeni premijer koji će voditi vladu do vanrednih izbora 24. aprila. Emil Dimitrievski, dosadašnji zamenik ministra za odbranu, predložen iz redova još uvek vladajuće stranke VMRO-DPMNE, izglasan je na privremeno premijersko mesto na sednici parlamenta održanoj 19. januara, dan nakon što je u parlamentu konstatovana ostavka Gruevskog.
Sa 72 glasova “za” pralament je izglasao i samoraspuštanje radi raspisivanja izbora, ali stupanje ove odluke na snagu je odloženo za 24. februar kada je zadnji zakonski rok da se parlament raspusti – 60 dana pre datuma izbora. Radovanje zbog ostavke Gruevskog kratko je trajalo, jer ona sama po sebi nije promenila ništa. Iako je dosta tačaka određenih dogovorom iz Pržina ispunjeno, kao šta su uspostavljanje Specijalnog javnog tužioca te imenovanje ministara iz opozicije u resorima za rad i unutrašnje poslove, korumpirana javna administracija pod kontrolom vladajuće stranke ostaje veliki problem.
Specijalni javni tužilac Katica Janeva je kasnila sa početkom svog rada zbog raznih sabotaža koje su provodili ministarstvo pravde i državni javni tužioc, nije imala niti primerene uslove za rad, a bilo je neprihvatanja spiska njenih saradnika od strane parlamenta, smanjenja budžeta koji je predložila i još mnogo manjih i većih prepreka. Ministar unutrašnjih poslova iz redova opozicijskog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Oliver Spasovski pokušao je da uvede promene u policiji, ali menjanje nekoliko načelnika policijskih stanica u zemlji nije doprenelo nekom značajnijem poboljšanju situacije.
Predizborni haos
Jedan od ključnih uslova za održavanje fer i demokratskih izbora je čišćenje biračkog spiska od glasača koji imaju više ličnih karti te fiktivnih glasača, poput onih koje je vladajuća stranka na lokalnim izborima 2014. godine protuzakonito dovela iz sela Pustec (u Albaniji) da bi glasali u opštini Centar u Skoplju. Novi predsednik Državne izborne komisije (DIK) Aleksandar Čičakovski je jasno rekao da čišćenje spiska traži više vremena nego što komisija ima na raspolaganju, a takođe nema ni dovoljno ljudi da bi se provera obavila na terenu “od kuće do kuće”. Zakon predviđa 85 dana za terensku i operativnu proveru spiska što je praktično nemoguće ostvariti ako se uzme u obzir slaba saradnja državnih organa koji bi trebali da obezbede pristup bazama podataka.
Komisiji takođe nisu potvrđeni akti koji po zakonu treba da budu odobreni od strane Direkcije za zaštitu ličnih podataka, a koji su joj potrebni da obavi svoj posao. Koren ovog problema nalazi se u činjenici da popis stanovništva nije urađen od 2002. godine, tako da nijedna državna institucija nema realnu sliku o broju stanovnika u zemlji, čak ni Državni zavod za statistiku. Zbog svega toga, opozicijski SDSM i njegovi politički partneri odbili su da učestvuju na izborima 24. aprila, dok je 75 nevladinih i građanskih organizacija pozvalo da se ovi izbori odlože usled totalnog nedostatka demokratije i uslova za fer izbore u zemlji.
No najveće albanske političke partije prihvatile su izbore u aprilu, a u činu koji predstavlja vrhunac antidemokratskog ponašanja vladajuće VMRO-DPMNE, Izvršni komitet te partije je doneo odluku da izgura izbore ponašajući se kao da je zakonodavna vlast i formalno u njihovim rukama, a ne na parlamentu. Podršku njihovoj odluci svojim konfuznim izjavama dao je i Johanes Han, komesar za proširenje Evropske unije i posrednik u pregovorima za rešavanje ove političke krize, tvrdeći da su mu garanciju za fer izbore dali Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) i predsednik Državne izborne komisije.
(Ne)snalažljivi posrednik
Međutim, i Državna izborna komisija i OSCE su bili prinuđeni da u javnosti objašnjavaju kako nisu dali nikakve garancije za “fer izbore” te kako OSCE kao posmatrač ni ne može biti nikakav “garant”. Opozicijski SDSM je pak naknadno delimično promenio svoju odluku o bojkotu te objavio da ostaje u pregovorima i može da učestvuje na vanrednim parlamentarnim izborima pod uslovom da se ispune za njih važne tačke iz dogovora: da se promeni datum za izbore, tačnije da se odgode možda za jun ili septembar, i da se rasčisti spisak birača. Raniji uslov uklanjanja pritisaka na medije više se slabo i pominje.
Takođe, kredibilitet Johanesa Hana kao posrednika u rešavanju ove krize dovodi se u pitanje zbog njegove umešanosti u biznis sa kockarnicama u Makedoniji. Dok ga neki strani mediji nastoje opravdati tvrdeći da je samo loše procenio situaciju u Makedoniji, sve su jače sumnje u druge motive: Han kao bivši izvršni direktor austrijske kompanije “Novomatik” ima direktne poslovne interese u Makedoniji gde ta firma iznajmljuje kockarske mašine, takozvane slotove. Ova firma je u Južnoj Africi, Paragvaju i Peruu pod sumnjom da se njihove kockarnice koriste za pranje novca dok je u matičnoj Austriji pod istragom za kupovinu nekretnine u kešu bez porekla. Pod istragom je takođe i Hanova doktorska disertacija zbog sumnje u plagijat.
Da li tolerisanje diktature, a sada i njeno prećutno priznavanje od strane evropskih institucija ima veze s ovim činjenicama, ili je posledica nezainteresiranosti ili nesposobnosti EU da “rešava” balkanske političke krize? Kako bilo, ostavka Gruevskog ne znači da je ceo sistem koji su on i njegovi suodgovorni instalirali – a koji je i ključni uzrok krize – prestao da funkcioniše. Naprotiv, gruevizam je živ i jača jer se skoro ništa nije rešilo dogovorom iz Pržina, a brzi izbori garantiraju da će se održati status quo. Sledeći korak mogla bi biti suspenzija rada Specijalnog javnog tužioca kako se nikad ne bi procesuirali slučajevi u kojima je osumnjičena partija na vlasti.
Izgleda da ako nekoga želite da prokunete da zauvek živi u interesantnim vremenima, treba da ga prokunete da se preseli u Makedoniju.