Nakon prodaje bivšeg JAT-a emiratskom Etihadu, dio low-cost avioprijevoznika svoje je poslovanje preselio na niški aerodrom, koji je nekoliko godina prije toga jedva radio. No jedna nova privatizacija – odnosno nedavno dogovorena koncesija na beogradski aerodrom – imat će posljedice za avioprijevoz u cijeloj zemlji, pa tako i za aerodrom u Nišu. Sve to podiglo je tenzije u gradu čiji se stanovnici još jednom osjećaju žrtvovanima.
Na sednici Gradskog veća Niša 30. marta, to telo se odreklo vlasništva nad aerodromom Konstantin Veliki i celokupnu imovinu nad njim poverilo državi, sa obrazloženjem da lokalna vlast u budućnosti neće imati dovoljno para za potrebna ulaganja. Imajući u vidu ne tako česte vesti o ovom aerodromu koje su dolazile do šire javnosti, ovo je bilo veliko iznenađenje, jer u tim pominjanjima obično se navodio vrtoglavi rast prevezenih putnika. Taj rast je, kada se statistički prikaže, zaista vrtoglav: na zvaničnoj internet-stranici Konstantina Velikog može se pronaći podatak da je u toku 2017. godine prevezao 331 hiljadu putnika, čime je ostvario rast od 167,8 odsto i tako zauzeo drugo mesto na ACI (Airports Council International Europe) listi aerodroma u Evropi grupe 4 (do pet miliona putnika). Na istom mestu navodi se da je u januaru ove godine broj putnika bio veći u odnosu na isti mesec prošle godine. Dakle, rast se nastavlja i u ovoj godini.
To je, otprilike, bila i javna slika ovog aerodroma, kojoj nisu doprineli toliko mediji – inače mahom usmereni ka praćenju aktivnosti vodećih političara i pitanju Kosova, dok se famozna srpska unutrašnjost najčešće tretira površno – koliko svedočenja stotina hiljada ljudi koji su konačno dočekali low-cost kompanije i mogućnost da putuju brzo i povoljno. Takvu sliku o uspehu i rastu nije poremetila ni februarska sednica Gradskog veća na kojoj je odlučeno da se odrede sredstva za kupovinu novog vozila za odleđivanje aviona jer su dva postojeća nebezbedna. Jedno je po oceni Veća zastarelo, a drugo pokvareno, odnosno na popravci. Činjenica da je samo nekoliko dana pre toga Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja, uručila aerodromu u Nišu sertifikat o bezbednosti nije ukazivala na to da će uslediti predaja jednog perspektivnog preduzeća iz vlasništva grada.
U pomenutoj poseti ministarke Mihajlović ipak je post festum moguće naći nagoveštaje da razvoj niškog aerodroma neće ići kako se očekivalo. Naime, prilikom te posete, ministarka je izjavila da u ugovoru o koncesiji beogradskog aerodroma – koja je u tom trenutku još uvek bila u fazi obećanja francuskoj kompaniji Vansi (Vinci) – neće biti ograničavanja broja putnika niškog aerodroma. Ugovor o koncesiji na 25 godina je potpisan 22. marta, ali do danas nije poznat najveći deo njegovog sadržaja. Ministarka tvrdi da vlada nema šta da krije, pa će Ugovor obnarodovati kada se završi primopredaja.
Low-cost destinacija
Iz ove perspektive, drugačije se čita izjava Aleksandra Vučića iz januara ove godine u kojoj je Konstantin Veliki apostrofiran kao konkurencija beogradskom aerodromu. Činjenicu da je akt o predaji Konstantina Velikog u ruke Vlade, koja je osam dana pre toga predala najveći aerodrom kompaniji sa multinacionalnim kapitalom, nije moguće prenebregnuti. Naravno, na to treba dodati i dosadašnje iskustvo po kome su interesi multinacionalnog kapitala imali prednost pred bilo kojim interesom – društvenim ili ekonomskim – na domaćem terenu. Ovom opštem tranzicionom iskustvu treba dodati i jedno lokalno: već decenijama među Nišlijama vlada uverenje da su njihovi lokalni političari samo u tranzitu i da gledaju da se dokopaju Beograda, po cenu žrtvovanja interesa Niša.
Zato građani koji su uskoro počeli da se okupljaju na protestima osnovne zamerke imaju na ponašanje i stav lokalnih političara. Odmah po objavljivanju vesti, lokalne građanske inicijative istakle su zahtev za smenu gradonačelnika i celog Gradskog veća zbog, kako je definisano, izdaje interesa Nišlija. Sa druge strane, sa pozicija centralnih vlasti, stigao je uobičajeni prekorni odgovor – i to sa dve adrese. Prvo se oglasila nadležna ministarka koja je očito i operativno uključena u čitavu situaciju. Ona je poručila “opozicionim strankama”, to jest učesnicima u protestu, da se najpre obaveste i ne manipulišu građanima zbog toga što, kako kaže, aerodrom ostaje u Nišu, ostaju radna mesta i tako dalje. Treba napomenuti da je ministarka prilikom posete izviždana od strane okupljenih građana, isto kao što su izviždani pre nje i gradski čelnici Niša, gradonačelnik i članovi Veća. Svi su ispraćeni prigodnim uzvicima: “Lopovi, lopovi”.
Suština njene izjave trebalo je da bude umirujuća – sadašnji ugovori sa prevoznicima neće biti raskinuti, a do kraja godine i nacionalni prevoznik Air Serbia mogao bi da poleti sa niškog aerodroma. Upravo taj deo je probudio novu zebnju, jer tajna vrtoglavog rasta broja putnika sa niškog aerodroma jesu low-cost kompanije, u prvom redu Wizz i Ryanair. Još uvek se pamti kako su, posle prodaje nacionalnog prevoznika Etihadu, sa beogradskog aerodroma, u interesu Air Serbia, polako nestajali polasci low-cost kompanija. Dakle, ako se opet bude gledao interes nacionalnog avio-prevoznika, onda postoji opasnost koju je upravo htela da predupredi ministarka Mihajlović. Međutim, na osnovu dosadašnjih iskustava, malo ko će joj zaista poverovati.
Dakle, ovim se, osim interesa koncesionara beogradskog aerodroma, u igru ubacuju još jedan interes – onaj Air Serbije, odnosno Etihada. Takođe, ministarka je izjavila da ovo preuzimanje (koje još uvek nije završeno) nema veze sa koncesijom, obećavši da će doći do dupliranja broja putnika i procenjujući da bez ulaganja, za koja grad nije sposoban, broj putnika neće moći da pređe prošlogodišnjih 330 hiljada – iako ih je već počeo da ga prevazilazi. Nikakvu metodologiju za ovakve proračune nismo čuli. Sa druge adrese, one više, od Aleksandra Vučića, istog dana stigla je uobičajena tirada u kojoj je, u delu koji je posvetio aerodromu u Nišu, Vučić rekao da do milion putnika niko nije dužan da objašnjava nikome, čime je demantovao ministarku da koncesionarima iz Vansija nisu davana nikakva obećanja na tu temu.
Zaglavljena mašinerija
Predsednik je takođe ocenio da su protesti koji su otpočeli u Nišu primer najtežeg licemerja te poslao jasnu poruku da ako se gradske vlasti predomisle mogu da zaborave na investicije. Izneo je svoju procenu, drugačiju od ministarkine, da će sa vladinim ulaganjima Konstantin Veliki imati 774 hiljade putnika – 2027. godine. Takođe, ovaj transfer vlasništva definisao je kao prelazak iz jednog u drugi oblik državne svojine. Dakle, ništa se, po njemu, značajno ne događa. Suština oba izlaganja jeste u tome da Niš nema sredstava da nastavi da gazduje svojim aerodromom, koji je svojevremeno izgrađen upravo sredstvima lokalne vlasti. I predsednik i ministarka ponavljaju jedan isti podatak – o uloženih 3,6 miliona evra i o nešto više od hiljadu putnika 2014. godine. Ono što ostaje nejasno jeste zašto je problem da država, ako već želi da ulaže i pomaže razvoj aeorodroma, to ne učini u ovoj formi državnog vlasništva, bez svog neposrednog upravljanja?
Sve ovo se dešavalo dok je vest još bila sveža. Da bi procedura bila u skladu sa zakonima, odluku Gradskog veća mora da bude potvrđena, odnosno usvojena i na sednici Skupštine grada Niša. Ta sednica je trebalo da bude održana prošli utorak, 10. aprila, a za taj dan su zakazani protesti ispred zgrade lokalne samouprave. Sednica je, međutim odložena na neodređeno vreme. Organizatori protesta su ovo odlaganje protumačili kao svoju pobedu i održali svoj protest. Okupljenih je, u zavisnosti od izvora, bilo između hiljadu i hiljadu i po. Za grad veličine Niša to nije impresivan broj, ali je očito dovoljan da se u sadašnjoj političkoj situaciji u kojoj se insistira na jedinstvu, stabilnosti i subordinaciji napravi pritisak i problem centralnim vlastima. Predimenzioniranu SNS mašineriju izgleda nije teško zaglaviti.
Pošto je Aleksandar Vučić najavio da će uskoro doći u Niš da lično razjasni situaciju, u niškoj javnosti stvoren je utisak da će sednica Skupštine grada biti zakazana da se poklopi s njegovim dolaskom. Sa tim u vezi, predsednik je označio još jedan od mogućih uzroka ove situacije, a to su sukobi unutar niškog SNS. Ovaj odbor, koji od svog osnivanja nije održao izbore za stranačke organe, već se na njegovom čelu smenjuju poverenici koje postavlja vrh stranke, povremeno prolazi kroz turbulencije. Pored ekonomske situacije, i takvo stanje u odboru SNS poslužilo je kao opravdanje za situaciju sa aerodromom; sve je to zbog sukoba unutar SNS, rekao je Vučić. Hteli su da ostanu tamo, da država daje pare, i da niko ne može da ih smeni, pojasnio je. Na koga je tačno mislio, ostalo je da se pretpostavlja.
Pljačka veka
Sa druge strane, odgovorio je prozvani Gradski odbor SNS saopštenjem u kome je bukvalno rečeno: Predsednik Aleksandar Vučić je građanima Niša garancija da će Republika u naš grad uložiti sve ono što je u prethodnim decenijama propušteno da se uradi, jer Niš je Srbija, a Srbija je Niš, a Niš i Srbija nikada neće biti na suprotstavljenim stranama ni po jednom pitanju. Zašto bi Niš bio na suprotnoj strani od Srbije ukoliko bi aerodrom ostao u vlasništvu grada, to takođe može samo da se pretpostavlja. Pretežna atmosfera u građanstvu Niša i jeste takva da ovo nije standardno pitanje o centralizaciji i decentralizaciji. Zapravo, stari je utisak koji je potvrđen kroz više generacija da su lokalni političari lojalniji beogradskim centralama i svojim ličnim interesima, u koja često spada i prelazak u prestonicu, iznad interesa Niša i Nišlija. Ovo saopštenje odbora vladajuće stranke samo ilustruje takav stav.
Od tih, prvih reakcija, vlast se retko ili nikako oglašava po ovom pitanju, provladini mediji ignorišu proteste, sednica Skupštine grada se ne zakazuje, ali se ispod te tihe površine dešavaju pritisci koji ne bi izašli u javnost da se nije oglasila odbornica Jelena Đorđević koja je napustila vladajuću većinu u Skupštini Grada i registrovala se kao nezavisna odbornica. “Nisam htela da zaćutim i okrenem leđa građanima kao i našem gradu Nišu time što bih podržala neronske poteze aktuelnog gradonačelnika Niša, kao i njegove partijske glasačke mašinerije”, izjavila je nazvavši predaju gradskog aerodroma pljačkom veka. Dakle, u ovom međuvremenu, dok odluka o predaji još nije punovažna, vrši se pritisak na odbornike iz partijskih centrala. Da li je sednica odložena dok se ne dobije broj sigurnih glasova koji treba da ostave utisak o svrsishodnosti, dobrovoljnosti i mudrosti preuzimanja aerodroma?
Za to vreme organizatori protesta koji se održavaju pod geslom “Ne damo niški aerodrom” pokušavaju da ne izgube zamajac u ovom taktiziranju i odugovlačenju koje trenutno sprovodi vlast. U skladu sa dosadašnjom praksom, može se očekivati da sada isplivavaju detalji koji treba da demantuju ono što je na kraju prošle godine služilo za hvalisanje istoj ovoj vlasti – a to je uspeh u poslovanju ovog aerodroma. Tako je, na primer, objavljeno da je prošle godine aerodrom častio svakog putnika sa po pet i po evra. Isto tako, nije isključeno da se pojave novi detalji kakvih interesa još sve tu ima, kao što je na primer informacija od pre nedelju dana da je Vansi pored beogradskog koncesionar i prištinskog aerodroma, što je objavio beogradski Danas. Niš je, kao što se zna, između Beograda i Prištine, tako da i to predstavlja dodatnu otežavajuću okolnost za Konstantina Velikog.
Trenutno je zatišje. Odluka o prenosu vlasništva još nije važeća, dakle niški aerodrom je još uvek niški i u smislu vlasništva. Dok se ne održi odložena sednica Skupštine grada Niša, sudbina aerodroma Konstantin Veliki ostaće da visi u vazduhu.