Ujedinjenim naporima predstavnika lokalne samouprave, mještana, ugostitelja i civilnog sektora zaustavljeno je razaranje prirodnog ambijenta Crnog jezera u Nacionalnom parku Durmitor.
Crnom jezeru, jednom od bisera Nacionalnog parka Durmitor, crno se pisalo još od kada je crnogorska Vlada 2018. godine usvojila plan o izgradnji avanturističkog parka Konzorcijuma Explorer. Firme koje ulaze u sastav konzorcijuma već raspolažu sličnim parkovima na brdu Gorica u Podgorici i u NP Lovćen, a ugovorile su izgradnju još dva, na skijalištu Savin kuk na Durmitoru i u NP Biogradska gora. Konzorcijumu Explorer ugovorom o zakupu na upravljanje dat je restoran na samoj obali Crnog jezera, pri čemu se ta firma obavezala da investira u igraonicu za decu, veštački zid za penjanje, avanturistički park i eko-lodž bungalove koje bi nakon isteka desetogodišnjeg zakupa preuzela država. Konzorcijum bi 40% dobiti od poslovanja restorana prepuštao JP Nacionalni parkovi, a profit od ostalih aktivnosti zadržavao za sebe. Potrebnu komunalnu infrastrukturu, vrednu 650.000 evra, obezbedila bi Opština Žabljak. Investitor bi u projekat uložio oko 1.3 miliona evra, a, po sopstvenoj proceni, odnosno usvojenom biznis planu, u narednoj dekadi ostvario čist profit od oko 2 miliona.
Ovaj plan je izazvao nevericu i pokrenuo revolt. Na prošlonedeljnoj javnoj raspravi u Žabljaku, aktivista grupe “Dalje nećeš moći” i predstavnik Udruženja turističkih radnika Žabljak Aleksandar Dragićević, osvrnuo se na izjavu većinskog vlasnika pomenutih preduzeća: “Gospodin Luka Bulatović je rekao da će napraviti projekat kakvog nema u Evropi… I stvarno ga nema! Jer, u Evropi ne biste mogli da pomislite da pravite 30 brodskih kontejnera koji će zauzeti površinu od 1.500 metara kvadratnih, na samoj obali Crnog jezera, u zoni zaštićenoj svim mogućim standardima. Ne bi im palo na pamet da prave vještačku stijenu od osam i po metara, na Durmitoru koji ima 40 vrhova visokih preko dvije hiljade metara, koji je bogomdan za razvoj rock climbinga, slobodnog penjanja i alpinizma… Na Durmitoru? Pa ceo Durmitor je sam po sebi avanturistički park! Pa sad pokušajte da zamislite: Crno jezero ima pola kvadratnog kilometra površine, a 90 plovila će da stane na to jezero… Ja vas pitam: gdje?”
Dokovi za plovila i sami čamci zatrpali bi obalu i vodenu površinu, a izgradnja bungalova i komunalne infrastrukture prouzrokovala seču dela stoletne četinarske šume. Masovni turizam bi ugrozio opstanak lokalnog ekosistema, staništa čak 18 ugroženih i brojnih endemskih biljnih i životinjskih vrsta. Sa sve limenim bungalovima i plastičnom “stenom”, Crno jezero bi, ponavljano je, više ličilo na Sutomore (ili bilo koje naselje na obali Jadrana, pritisnuto gradnjom bez smisla i granica, izobličeno apartmanizacijom) nego na specifičan, neponovljivi ambijent zaštićen domaćim i internacionalnim standardima. Ministar održivog razvoja i turizma obećao je prošloga tjedna da će van snage staviti Plan privremenih objekata za koji aktivisti inicijative “Dalje nećeš moći” tvrde da je već uzrokovao skorašnju devastaciju šume i da je dugoročno i nepopravljivo štetan po prirodu, žitelje i ugostitelje Žabljaka.
Nepoverenje u institucije
Ovakvo kakvo je, ono se, naime, kao područje izuzetnih prirodnih odlika već nalazi na listi svetske prirodne i kulturne baštine UNESCO-a, prepoznato kao IPA (važna biljna staništa / Important plant area), IBA (važna ptičja staništa / Important bird area) i, potencijalno, Natura 2000 područje. Ledničko jezero na nadmorskoj visini od 1416m najupečatljivije je od 18 takozvanih “gorskih očiju” Durmitora. Plan upravljanja Nacionalnim parkom označava ga kao jednu od sedam zona sa posebnim režimom zaštite “u kojima su isključene aktivnosti koje mogu prouzrokovati promjene na ekosistemima i ostalim prirodnim uslovima”. Čuvaju ga i Zakon o nacionalnim parkovima, Zakon o zaštiti prirode i član 78 Ustava CG, koji državu i građane obavezuje na brigu o prirodnoj i kulturnoj baštini.
Pravni okvir je za već oborena stabla mrtvo slovo na papiru. Sa mešavinom gneva i očaja, meštani, ugostitelji i civilni sektor odbacili su uobičajeno umirujuće objašnjenje nadležnih da je u pitanju sanitarno uklanjanje bolesnih, suvih i nakrivljenih stabala. Nepoverenje u institucije je razumljivo, i rezultat dobro uhodanih praksi. Kao i drugde u regionu, ekologija i javni interes u Crnoj Gori podređeni su turizmu, investitorskom urbanizmu i privatnim interesima, a kapaciteti i ingerencije javnih i nevladinih zaštitarskih organizacija toliko skromni da betonizacija i seča šume u različite svrhe čak i u nacionalnim parkovima prečesto prolaze “ispod radara”. Stiče se utisak da bismo svako pojedinačno stablo uskoro morali braniti telima.
Očajni građani i privrednici Žabljaka su uz podršku aktivističkih udruženja alarmirali medije, sazivali sastanke, pokrenuli peticiju, organizovali protestna okupljanja, analizirali nepravilnosti u procesu usvajanja plana i projektnoj dokumentaciji. Nekoliko ekoloških NVO podnelo je krivične prijave protiv uprave NP Durmitor i NPCG, o “šeganju” crnogorice je informisan UNESCO, dok je Udruženje turističkih radnika Žabljak obavestilo državne institucije i medije da se, po njihovoj proceni, tenderskom dokumentacijom krše zakoni, da sam proces ugovaranja predstavlja krivično delo, te da je elaborat o zaštiti životne sredine neadekvatan. Konsultantska kompanija Fidelity consulting objavila je na svom blogu analizu biznis plana koji je Konzorcijum Explorer dostavio u sklopu tenderske dokumentacije za zakup dela nepokretnosti i objekata privremenog karaktera u NP Durmitor i NP Biogradska gora. Po toj analizi, iznos koji je Explorer prijavio kao očekivani profit mogao bi biti drastično potcenjen. Pre svega, visina iznosa se zasniva na pretpostavci o rastu posećenosti NP Durmitor od 5%, dok je u periodu od 2012.-2017. poseta nacionalnim parkovima u CG rasla za 25% godišnje. Uz to, kako piše finomen.me: “Priloženi biznis plan je pun grešaka, elementarno nelogičan u brojnim kalkulacijama i (ne)svjesno dovodi u teške finansijske zablude državu Crnu Goru.”
Građani ostaju na oprezu
Seča četinara koja je inicirala udruživanje zaštitnika Crnog jezera desila se ne samo na neslućenom, simbolički značajnom i formalno zaštićenom mestu, nego i u neočekivan čas. Smreke su pale u jeku građanskih protesta koji se u Podgorici održavaju već osmu subotu za redom, dakle – nakon što je javnost iskazala ogorčeno nezadovoljstvo državnom politikom raspolaganja javnim dobrima. Uz to, nije prošlo ni dva meseca od dramatičnih protesta protiv obaranja čempresa u dvorištu gimnazije u Baru, tokom kojih je u sukobima između policije i građana bilo privedenih i ozbiljno povređenih. Oni su okončani delimičnim uspehom – čempresi se ne mogu oživeti, ali je plan izgradnje zbog kojih su stradali lokalna samouprava naposletku povukla. Lokalna samouprava i resorno Ministarstvo u Žabljaku su bili kooperativniji. Građani su svoje argumente protiv projekta uspeli da iznesu na pomenutoj javnoj raspravi, da bi odbornici SO Žabljak nakon toga jednoglasno doneli zaključke “kojim predlažu MORT-u i Upravi javnih radova da stave van snage Plan privremenih objekata u dijelu koji se odnosi na NP “Durmitor” i ponište tender za izgradnju komunalne infrastrukture u dijelu ulice Jovana Cvijića, od rampe do Crnog jezera”.
Uprava NP je uvažila zamerke na elaborat o zaštiti životne sredine. Već sledećeg dana, umesto prezentacije projekta koja bi predstavljala dovođenje zajednice pred svršen čin, ministar Radulović (MORT) je na sastanku koji je iniciralo Udruženje turističkih radnika Žabljaka izjavio da će se “bungalovi graditi ako građani budu smatrali da je to u interesu Žabljaka, a da će se od toga odustati ako većina građana bude protiv”, obećavši da će povući Plan privremenih objekata čim dobije zvaničnu odluku SO Žabljak. Povlačenje plana će značiti i raskid ugovora sa Explorerom. Isprva nije bilo poznato da li će aktivisti uspeti da zaustave i gradnju dela komunalne infrastrukture, odnosno staze opremljene kanalizacijom, optičkim kablom i rasvetom koja je po prvobitnom planu trebalo da se izvodi na potezu od nekadašnjeg hotela Durmitor do samog jezera. Oni je smatraju nelogičnim i nepotrebnim zahvatom, zbog kog bi se bez sumnje morala nastaviti seča šume, a time uzrokovalo i oštećivanje složenog korenskog sistema, te sušenje zdravih stabala.
Planirani budžet, kako objašnjava Dragićević, mogao bi se bolje upotrebiti za neophodno obezbeđivanje i obeležavanje postojećih planinarskih i pešačkih ruta na Durmitoru, obuku i zapošljavanje vodiča, renoviranje planinarskih skloništa i druge projekte koji bi pospešili ruralni turizam i zapošljavanje stanovništva u ovom delu poslovično siromašnog severa Crne Gore, smatra Dragićević. Zato su osporavali izgradnju dela staze od rampe ka Crnom jezeru, smatrajući da bi taj deo infrastrukture doneo veliku štetu svima, a od koristi bi mogao biti samo budućim zakupcima restorana i investitorima. Predsednik Opštine Žabljak, Veselin Vukićević, najzad je presudio – dalje od rampe investicije ne mogu.
Naziv inicijative “Dalje nećeš moći”, kako pojašnjavaju aktivisti, ne odnosi se samo na spremnost na istrajnu zaštitu krajolika Crnog jezera, već je i poziv na udruživanje protiv razularene devastacije prirode u Crnoj Gori. Već za koju sedmicu, kako za Bilten kaže Dragićević, “Dalje nećeš moći” će dati logističku, moralnu i pravnu podršku stanovnicima Bukovice, koji planiraju protest protiv izgradnje dve MHE. Građani ostaju na oprezu.