Veliki sukob srpskog i albanskog nacionalizma oko prošlosti i budućnosti Kosova prelomio se posljednjih dana preko leđa jednog beogradskog pekara…
U subotu, 27. aprila, u beogradskom predgrađu Borča, održan je protest ispred pekare Roma koja se nalazi u vlasništvu Mona Đuraja, Albanca po narodnosti. Okupljeni, pretežno fudbalski navijači i/ili članovi ultradesnih nacionalističkih i šovinističkih organizacija, blokirali su ulaz u prekaru, oblepili izloge nacionalističkim porukama koje referišu na Kosovo, pevali svoje pesme, a na automobilu vlasnika ostavili četničku zastavu na koju su stavili svinjsku glavu. Prisutni policajci nisu se mešali u ovaj šovinistički pir, bilo im je bitno samo da ne dođe do lomljavine, paleži ili fizičkog kontakta. Za raspirivanje verske, rasne i međunacionalne mržnje i performanse nalik linču izgleda da nisu nadležni. Porodica vlasnika pekare za sve to vreme bila je na spratu iznad lokala u okviru iste kuće.
Čitav slučaj izazvala je jedna fotografija na kojoj se vidi muškarac mlađe dobi kako sa dve ukrštene, a palcima zakačene šake u visini grudi pokazuje znak kojim albanski nacionalisti širom planete simbolizuju dvoglavog orla. Do podizanja temperature došlo je podjednako na Fejsbuku, kao i u pojedinim tabloidima. Naime, izvesni korisnik Fejsbuka podelio je fotografiju ustvrdivši da se na njoj nalazi sin vlasnika pekare Roma. Stvar je eskalirala kada je tiražni tabloid Blic preneo sadržaj tog posta u kojem se navode pogrešni podaci, od kojih je najpogrešniji trenutak njenog nastanka. Tek nakon održanog protesta ispostavilo se da je inkriminisana fotografija već objavljivana i na Instagramu i to još 2017. Neko je dve godine nakon toga stvar predstavio kao svežu na drugoj društvenoj mreži i duhovi na krajnjoj desnici su se uzburkali.
Samom protestu je prisustvovalo, kako to mediji eufemistički opisuju, “nekoliko desetina” što u stvarnosti znači 50-60 osoba, većinom muškaraca mlađih godina. Iako je uoči protesta na desnici atmosfera delovala da je na ivici histerije, to se nije pokazalo na samom mestu okupljanja. Borča je inače jedno od naselja koje poslednjih decenija ima najbrži rast populacije: po popisu iz 1991. godine, bilo je 26 hiljada stanovnika, dok je prema poslednjem popisu iz 2011, imala 46 hiljada. Ako je dinamika iole zadržana, sadašnja Borča ima više od pedeset hiljada stanovnika.
U tom smislu, čak i da je tačno ono što je pisao manji deo medija, odnosno da su se ispred pekare okupili stanovnici Borče, reč je o zapravo o zanemarljivom broju ljudi. Druga je stvar što je taj broj ipak više nego dovoljan da napravi veliki problem, pogotovo imajući u vidu da se radi o pripadnicima navijačkih grupa i ultradesnih organizacija koji su se okupili iz čitavog Beograda, a možda i malo šire.
Svinjske glave
Ipak, treba konstatovati da je među okupljenima Mon Đuraj prepoznao desetak svojih dotadašnjih mušterija, stanovnika Borče. Među njima, kako su pojedini mediji izvestili, bio je i Srđan Nogo, narodni poslanik i doskorašnji član Dveri koji je iz te stranke isključen. Bez obzira na to da li je broj mali ili ne, za samog vlasnika pekare i njegovu porodicu – a reč je i o maloj deci, jer pravi sin vlasnika pekare zapravo ima samo četiri godine i naravno da nije na fotografiji koja je pokrenula čitav niz lažnih informacija, pogrešnih procena i trapavih intervencija – situacija je krajnje ozbiljna. Ozbiljnost te situacije ne razvedrava ni mestimična tragikomičnost nacionalističkog zlokobnog performansa.
Pre svega, iako ultradesničari kao uvek i kao svuda vole da se igraju obaveštajnih igara (pa su tako tačno znali koji je od svih parkiranih automobila baš onaj koji pripada Monu Đuraju, a zatim su našli za shodno da objave adresu i tako dalje), ipak se nisu setili da se raspitaju da li je Mon muslimanske veroispovesti, pa su zato poneli sa sobom pečenu svinjsku glavu da bi ga uvredili. Ali kasnije se ispostavilo, a to se i po imenu može pretpostaviti, da je reč o katoličkoj porodici. U suženoj svesti srpskih šovinista Albanac je podrazumevajuće musliman. Takođe, okupljeni nacionalisti – možemo pretpostaviti sa visokim stepenom verovatnoće – sami sebe doživljavaju kao pravoslavne vernike, ali su ipak našli smatrati za prigodno da poslednjeg dana uskršnjeg posta, ne samo manifestuju mržnju, nego i donesu pečenu svinjsku glavu. Kako bilo, logika linča je takva da internet-šovinisti nastavljaju svoju kampanju mržnje vodeći svoju istragu i loveći nelogičnosti u izjavama jednog očito uplašenog čoveka. Zamera mu se što je u prvoj izjavi rekao da je reč o običnom radniku, da bi se posle ispostavilo da je reč o bratu. Pojavljuju se informacije, poluinformacije i fotografije na kojima, navodno, Mon i njegov brat šuruju sa Naserom Orićem ili pripadnicima OVK.
Ispostavlja se, naime, da Kosovo nije dovoljno odbranjeno u Borči ispred pekare, nego da se navedena aktivnost mora nastaviti istim povodom i na internetu, koji nacional-šovinisti koriste da održavaju atmosferu terora sa ciljem da se pekara zatvori i porodica iseli, čime bi se, pretpostavljamo, odbrana Kosova u ustavnom poretku Srbije pojačala, a nacionalna čast i dostojanstvo bi time bili povraćeni. Sa druge strane, Đuraj, koji je i ranije, a naročito oko ovog incidenta, usvojio svoj posrbljeni nadimak Đura, pokušava da objasni “uvređenima” da nema veze sa incidentom, da je bratu dao otkaz posle čega je on otišao iz Beograda, da je lojalni građanin i da mu je, s obzirom da u Borči radi i zarađuje, nije u interesu da provocira bilo koga.
Solidarnost protiv linča
Srbiju je Đuraj eksplicitno nazvao svojom zemljom, a Borču svojim komšilukom. Inače je rođen u Peći, deo života proveo je u Švajcarskoj, da bi se odatle pre osam godina naselio u Borči i otvorio pekaru koja je sada u žiži javnosti. Ovaj nemili događaj izbacio je na površinu još jednu stvar, a to je da Mon Đuraj obezbeđuje besplatnu užinu za decu migranata sa Bliskog i Srednjeg istoka koja idu u obližnje škole. Takođe, često besplatno deli peciva i lokalnim stanovnicima slabijeg materijalnog stanja. U izjavama koje je davao medijima, Đuraj je isticao korektnost državnih institucija, policije, vlasti i tako dalje. Na događaj su se osvrnuli Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović koji su incident blago osudili, ali i iskoristili priliku da napadnu političke protivnike što u Srbiji, što van nje.
Ako posmatramo stvari u malo dužoj vremenskoj perspektivi, videćemo da napadi na pekare inače nisu neubičajeni. Ovo je, međutim, jedini slučaj dosad u kom napadači samu pekaru smatraju za odgovornu, umesto da, kao što je do sada najčešće bilo, pekara bude napadnuta kao odmazda za nekakvo dešavanje oko ili na Kosovu. Tako, na primer, postoji trend gašenja albanskih pekara i poslastičarnica u srpskim gradovima još od početka 1990-ih. Prava eksplozija dočekala je one koji su opstali u poslu do 2004. godine, kada je posle nasilja na Kosovu 17. marta došlo do erupcije na ulicama nekih gradova u Srbiji. Tada su pored dve džamije, u Nišu i Beogradu, postradale i mnoge pekare Albanaca, ali i Goranaca. Sledeći talas dogodio se 2014. godine posle jedne fudbalske utakmice kada je dron sa transparentom na kome je prikazana Velika Albanija izazvao metež i prekid utakmice posle koja je Srbija kažnjena oduzimanjem bodova. Posle ovih napada nije podignuta nijedna optužnica, niti je ijedan vinovnik procesuiran.
Ne samo zbog prethodnih iskustava, i u ovom je slučaju teško očekivati procesuiranje bilo koga, jer je policija utvrdila da nije bilo incidenata, a nisu ni pisane nikakve prijave. Naravno, ova nacional-šovinistička akcija nalik linču nije ostala bez nekakvog odgovora. Prvo je, još u vreme protesta, otvoren nalog na Tviteru na kom je nepoznata osoba iz Borče izražavala solidarnost sa komšijom, a onda je rođena ideja bureka solidarnosti. Građanke i građani pozvani su da dolaskom u pekaru izraze svoju solidarnost sa njenim vlasnikom. Akciju je, kasnije je to utvrđeno, zakazala Demokratska stranka. Po otvaranju pekare posle uskršnjih i prvomajskih praznika 3. maja, poslanik u Skupštini iz redova te stranke Balša Božović objavio je slike kako jede besplatne proizvode pekare Roma. Tu si bili i braća Trifunović i drugi istaknuti likovi sa građanske političke scene poput Gordane Čomić, Borka Stefanovića itd. Ova je akcija takođe okupila od nekoliko desetina do nekoliko stotina građana.
Za vreme te akcije, javio se pokušaj organizovanja kontraskupa, ali on nije uspeo, pa je pojedinačno nezadovoljstvo nacionalista svedeno na pokušaje provokacije, izazivanje na tuču, psovke i trubljenje automobilskim sirenama. Pokušaj kontraskupa predvodio je poznati bivši pripadnik specijalne jedinice policije Crvene beretke. Povodom otvaranja pekare posle odmora za praznike, kao i zbog okolnosti koje su nastale oko protesta, svi proizvodi su bili besplatni do 14 sati. Istovremeno, bila je postavljena kutija za dobrovoljne priloge kojim se pomaže plaćanje lečenja jednoj bolesnoj devojčici. Akciju su podržala mnoga udruženja građana, a dobro je ispraćena i u medijima, čak i međunarodnim, jer je očito da nije reč samo o jednom izolovanom incidentu u koji je uključena jedna porodica i pedesetak ekstremističkih usijanih glava, nego o samo još jednoj tački u spirali sistematski gajene mržnje na svim stranama balkanske igre moći.
Podgrejavanje tenzija
Tako su oni koji se protive bureku solidarnosti našli prigodnu fotografiju iz Gnjilana na kojoj se vidi fast-food objekat u vlasništvu Srbina išaran antisprskim šovinističkim parolama koje imaju za cilj isto što i svinjska glava pred pekarom: da zastraše i oteraju. Gnušanje nad činom druge strane potpuno opravdava istovetan postupak sa prve strane. Tako funkcionišu i tako se hrane regionalni šovinizmi već decenijama: zločinom opravdati zločin, mržnjom se opravdava mržnja. Inače, dan nakon bureka solidarnosti, već u subotu 4. maja, u Borči su izlepljeni plakati koji su pozivali na protest za nedelju. Na plakatu koji je potpisan sa “građani Borče” nalaze se samo najosnovnije informacije: mesto i vreme održavanja, ali i jedna parola pod kojom se sve to odvija – “gde nema poštovanja, nema poslovanja”.
Okupilo se ponovo famoznih nekoliko desetina desničara i pekara nije bila otvorena. Zanimljivo je da je na samom skupu došlo do neke vrste zaokreta jer su navodni “građani Borče” najavili da je ovo njihovo poslednje okupljanje i da smatraju da su svoju poruku uputili. Kako su rekli: okupljeni neće više kupovati u pekari “Roma”, a Kosovo i Metohija će ostati srpski. Protest je, pored govorancija i nacionalističkih pesama, uključivao i šetnju od jedne do druge pekare u vlasništvu Mona Đuraja, a na trasi protestne šetnje na svakom stubu bili su zalepljeni plakati na kojima se vidi slika zbog koje je počela čitava situacija. Na skupu je inače bilo primetno odsustvo uniformisane policije.
U isto vreme i na istom mestu, kao akt solidarnosti sa porodicom pekara, došla je majka obolele četvorogodišnje devojčice za koju pomoć skuplja pekar Đuraj. I ona se obratila medijima želeći da pošalje, kako je rekla, poruku ljubavi, rekavši i to da je, pošto je i sama iz Borče, prepoznala nekolicinu učesnika nacionalističkog skupa. Bez obzira na malobrojnost učesnika, zahvaljujući medijskom tretmanu nastalog problema, ovaj slučaj je odjeknuo dovoljno. Sigurno je da ovo nije poslednja epizoda, ne samo u spirali podgrevanih međuetničkih tenzija, nego čak ni u slučaju ove pekare. Jer, pekara će ponovo biti otvorena. Da li će neki entuzijastični ekstremista u svom nacionalnom zanosu preduzeti nešto? Na kraju, šta će se dogoditi sa dve pekare Mona Đuraja ako se opet nešto dogodi na Kosovu što će navesti šoviniste na neki novi paliteljsko-razbijački pohod? Hoće li okupljene patriote još neki put braniti Kosovo baš u ovoj pekari?
Na ovakva i slična pitanja, kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama, nećemo imati krajnji odgovor dok se na samu i političku i ekonomsku krizu umesto iste nacionalističke retorike i politike koja traje već decenijama ne daju pravi odgovori i rešenja koja će preduprediti mogućnost da se obični ljudi, poput Mona Đuraja, nalaze između čekića i nakovnja dva šovinizma.