Klimatske promjene u Jadranu ograničavaju tek pravila Europske unije koja su, više birokratska nego praktična, daleko od dovoljnih rješenja. Dok obalu razara neograničeni turizam, morske dubine ubrzano se mijenjaju doseljavanjem novih tropskih vrste riba koje potiskuju autohtone.
Ekosistem Jadrana se menja brzo i nepredvidivo. Kako je nedavno izjavio direktor kotorskog Instituta za biologiju mora (IBMK), dr Mirko Đurović, teško je već i pratiti dosadašnje promene, a kamoli dati procenu njihovog budućeg toka i formulisati predloge za ublažavanje negativnih fenomena.
Najupadljiviji pokazatelj ove pojave je prisustvo biljnih i životinjskih vrsta iz toplijih krajeva, te promene u populaciji i ponašanju autohtonih. More je prošle godine “cvetalo” dva puta, a orada više ne pada u zimski san. Samo u protekle 4 godine dokumentovano je 8 ranije nezapaženih vrsta, što njihov ukupan broj podiže na 46. Publikaciji “Alohtone vrste istočne obale južnog Jadrana”, izdatoj 2014. godine u saradnji kotorskog instituta sa Institutom za more i priobalje Sveučilišta u Dubrovniku i Institutom za oceanografiju u Splitu već je potrebna dopuna. Desetak vrsta riba i rakova od tada su se potpuno udomaćile. Ribari svedoče o tome da je na Luštici kod Bigova sve češći ulov kostorog, riba karakteristična za tropske dubine. Iznenađuju ih i riba “morski gušter”, lignja i riba-list neuobičajenih oblika i rasporeda šara, preveliki gambori, raskalašne meduze, mako-ajkule…
Pojedine nove vrste, poput plavog raka (callinectes sapidus) i škampa iz Meksičkog zaliva (farfantepenaeus aztecus) jestive su i stoga zanimljive za ribolov. Takve su, kako u sklopu istraživanja Beogradske istraživačke mreže (BIRN) i Centra za istraživačko novinarstvo Crne Gore (CIN-CG) piše Siniša Luković, i tupousna i žutousna barakuda. Druge, poput plavotačkaste trumpetače, tamne mramornice i zubatica-strijelke prvenstveno su štetne jer potiskuju domaće vrste i oštećuju ribarsku opremu, potvrđuju u IBMK. Neke mogu biti opasne i po ljude. Na otvorenom moru se sve češće – i sve bliže obali – sreće pomenuta riba-lav, otrovnih bodlji.
Manje spektakularno, ali sa potencijalno katastrofalnim posledicama, šire se invazivne biljne vrste i patogeni organizmi. Alga caulepra cylindracea, “tumor Mediterana”, nezaustavljivo zauzima morsko dno duž crnogorske obale, gušeći i trujući sve druge organizme.
Nove riblje vrste u Jadranu
U kojoj meri je širenje biljaka i životinja iz toplijih mora posledica globalnog otopljavanja? Crnogorski se deo Jadrana u proteklih stotinu godina zagrejao za 0.6 stepeni. Kako izjavljuje dr Aleksandar Joksimović (donedavni šef pregovaračkog tima Crne Gore sa EU za poglavlje 13 – Ribarstvo): “To ne djeluje mnogo, ali i mala pomjeranja temperature i ostalih fizičko-hemijskih parametara mora i okeana izazivaju ogromne promjene u živom svijetu. Definitivno možemo reći da je to dovelo do takozvane tropikalizacije Jadranskog mora”, što pogoduje naseljavanju “lesepijskih migranata“. (Vrste “rodom” iz Indijskog okeana i Mramornog mora nazvane po Ferdinandu de Lesepsu, graditelju Sueckog kanala.) Precizni podaci, međutim, ne postoje. Kako konstatuje dr Vesna Mačić, država IBMK prepušta projektnom finansiranju, usled čega nema dugoročnog i sistemskog monitoringa kako napredovanja novih vrsta, tako ni fizičko-hemijskih parametara mora. Istraživanje BIRN/CIN-CG je skrenulo pažnju javnosti na podatak da Agencija za zaštitu životne sredine CG (EPA) na zvaničnom sajtu čak “priznaje” manjkavosti sopstvenih izveštaja za nekoliko uzastopnih godina (2012-2016).
Dok bi sistemskim praćenjem i bilo moguće reći kakvi se to “novi” oblici života smucaju i gamižu Jadranom i koliko se isti zagrejao, razdvojiti uticaje globalnih klimatskih promena od posledica ekonomskih politika u oblastima turizma i ribarstva znatno je teži zadatak. Naime, iako zagrevanje olakšava preživljavanje “strancima” iz toplijih mora, u Jadranu ih je sve više i zbog pojačanog pomorskog saobraćaja. Brodovi na trupovima i opremi, te u balastnim vodama, donose organizme koji uspevaju da se “zapate” i razbaškare u nedostatku prirodnih neprijatelja. Bespogovorno gostoprimstvo koje CG luke pružaju turističkim plovilima direktno ugrožava staništa autohtonih vrsta. To je najočiglednije na primeru relativno malih i zatvorenih sistema kakva je Boka Kotorska. U proteklih pet godina u Kotoru se usidrilo preko 2000 kruzera. I, dok se ekonomsko opravdanje traži u računici da je svaki od 2 miliona tako prispelih turista ostavio po 40€ ugostiteljima, životna sredina strada. “Megakruzeru je zaliv kao lonac, mali porat, mi kažemo mandrać… Njegove propele prave pješčane oluje na dnu, a kako to utiče – još nemamo studiju. No, kruzing biznis ne pita”, opisuje tu problematiku za Bilten ribar i sociolog, Kotoranin Mladen Živković. Stalnim radom motora neophodnim za održavanje pozicije i sidrenjem kruzeri zamućuju more, oštećuju morsko dno i remete mikrostruje – kurente – od kojih zavisi opstanak živog sveta u zalivu u kom je za izmenu ukupne vodene mase potreban čitav vek.
Da stvari budu gore i teže za raspetljati, strujanje mora i opstanak priobalnog ekosistema uveliko opstruira urbanizacija i betonizacija obale, koja se legalno sprovodi u okviru megalomanskih planova o proširenju turističkih kapaciteta. Najatraktivnije lokacije su one u zoni morskog dobra, tik uz more, a neretko i u njemu. U sistemu vrednosti investitora i izdavača dozvola za gradnju samo artificijelne tvorevine imaju status nečega vrednog postojanja, pa se tako kompleksne zajednice bića iz plićaka brišu sa lica zemlje, stene melju u prah i sahranjuju pod armiranobetonskim pontama i “dohranjenim” šljunčanim plažama kakvih na napadnutim lokacijama nikada nije bilo, a koje talasi raznose prvom prilikom. Istovremeno neretko biva prekinut prirodni dotok sveže (hladne i slatke) vode u plitko podmorje.
Muke po klimatskim promenama
Muci istraživača da utvrde u kojoj meri se morske struje menjaju zbog zagrevanja dubinskih slojeva uzrokovanih klimatskim promenama, a u kojoj zbog izmena morfologije i dinamičke opstrukcije obale, pridružuju se muke razgraničavanja posledica globalnog otopljavanja po pad imuniteta i oboljevanje morskog živog sveta od posledica zagađivanja i izlovljavanja po njihove populacije. Međunarodno istraživanje DEFISHGEAR je 2018. godine pokazalo da je dno Jadranskog i Jonskog mora dva do pet puta zagađenije otpadom od drugih, a čestice mikroplastike pronađene su u sedam od jedanaest ispitivanih ribljih vrsta. Rast turističkih kapaciteta nije praćen adekvatnim rastom standarda komunalne infrastrukture, a krivolov je i dalje rasprostranjen, iako se protiv njega bori jedna od najuspešnijih aktivističkih organizacija u regionu, Stop krivolovu.
A šta činiti? Kako objašnjava Aleksandar Perović iz ekološke organizacije Ozon, CG se od proglašenja nezavisnosti 2006. godine brojnim međunarodnim sporazumima, kao što su Okvirna konvencija UN-a o klimatskim promenama (UNFCCC) i Kjoto protokol, obavezala da vrši monitoring promena. Organima UNFCCC-a podnosi nacionalne izveštaje, razvija Strategije za ublažavanje klimatskih promena i Strategije adaptacije na izmenjene klimatske uslove, sarađuje u klimatskim osmatranjima, istraživanjima i transferu tehnologije te unapređuje programe obrazovanja i jačanja svesti javnosti. Prošle godine se otvaranjem pregovora u poglavlju 27 – Životna sredina i klimatske promene dodatno usmerila ka poštovanju standarda EU u oblasti ekologije.
Nevladine organizacije, uključujući i Ozon, godinama, međutim, ukazuju na to da protokoli sami po sebi nisu dovoljni. Primera radi, nacrt Zakona o invazivnim vrstama, usklađen sa direktivama EU, predviđa visoke kazne za njihov uvoz, ali je beskoristan kada je u pitanju širenje pomenutih štetnih morskih organizama prirodnim putem. Nešto upotrebljiviji Zakon o balastnim vodama u nedostatku ljudskih resursa i odlučnosti lučkih kapetanija za njegovu primenu ipak je više mrtvo slovo na papiru nego što je širina njegove upotrebe.
Nezaštićena priroda
Dok se od invazivnih vrsta teško odbraniti, korisne autohtone vrste bi se mogle efikasnije čuvati, ističe Milica Kandić iz NVO Green Home: “U Crnoj Gori je prema strateškim dokumentima planirano uspostavljanje tri zaštićena područja u moru – Katič, ostrvo Stari Ulcinj i Platamuni. Područje Katiča karakterišu livade morske trave Posidonia oceanica. Računa se da je ekonomska vrijednost metra kvadratnog livada morske trave tri puta veća od vrijednosti koralnih grebena, 10 puta veća od tropskih šuma i 100 puta veća od kopnenih livada. Očuvane livade morske trave apsorbuju CO2 i na taj način doprinose ublažavanju klimatskih promjena.” Za sada, ipak, nijedan deo primorja nije zvanično zaštićen.
Aktivisti upozoravaju na to da u praksi vladaju nizak nivo saradnje zvaničnih institucija i nevladinog sektora, nedostatak ljudskih resursa u institucijama, te slaba informisanost. U otvorenom pismu koje je mreža 20 ekoloških organizacija, Koalicija 27, pre dve godine uputila Evropskom komesaru za životnu sredinu apostrofirani su nedemokratska centralizacija u domenu prostornog planiranja, netransparentnost u prikupljanju sredstava potrebnih za ispunjavanje obaveza iz poglavlja 27, te jedan začudan sukob interesa. Agencija za zaštitu životne sredine je, naime, potpala pod ingerenciju Ministarstva za održivi razvoj i turizam – istog onog MORT-a koje šakom i kapom izdaje građevinske dozvole za turističke objekte u ugroženim područjima.
Nekoliko skorašnjih dramatičnih događaja svedoči o tome da zvaničnicima Crne Gore zaštita životne sredine nije na vrhu liste prioriteta, koliko god im nje bila puna usta. Građani na ove probleme nisu neosetljivi, ali su ljudski i finansijski kapaciteti zaštitarskih organizacija iscrpljeni borbom protiv akutnih ekoloških problema lokalnog uzroka: od devastacije korita reke Tare zarad izgradnje auto-puta Bar-Boljare, zastarelosti postrojenja TE Pljevlja koja neposredno ugrožava opstanak ljudi i živog sveta, preko gradnje i seče u nacionalnim parkovima, pošasti derivacionih MHE, do uzaludne borbe protiv štetnih ispitivanja nalazišta fosilnih goriva na Jadranu. Kada bi zaštita životne sredine u CG uživala status koji zaslužuje u skladu sa ustavnim određenjem države i nadvijajućom pretnjom globalne klimatske katastrofe do pomenutih ekscesa i zaumnih projekata ne bi ni dolazilo, a tada bi i suprotstavljanje posledicama globalnog otopljavanja u primorju možda došlo na red.