Nedavno provedeno istraživanje vrijednosnih orijentacija srednjoškolaca u Srbiji ukazuje na to da su, unatoč poboljšanju u posljednjih osam godina, konzervativni, štoviše ksenofobni i homofobni stavovi prilično rašireni među mladima. Autorica istraživanja Marija Radoman za Bilten povezuje takvo stanje s ispadima ekstremne desnice u Srbiji i njihovim toleriranjem od strane vlasti, poput maltretiranja manjinskih skupina i migranata kroz organizaciju Levijatan koja se kandidira na parlamentarnim izborima.
Rezultati istraživanja vrednosnih orijentacija srednjoškolaca u Srbiji1 pokazuju da su generacije rođene nakon petooktobarskih promena (2000.) i dalje sklone nekim od stereotipa koje se odnose na etničke manjine, migrante i LGBT osobe, kao i da značajan procenat ima negativne stavove prema abortusu. U uporedbi s prethodnim istraživanjem srednjoškolaca iz 2011. rađenim na sličnom upitniku, promene postoje, u smislu toga da stavovi mladih danas pokazuju nešto manji stepen tradicionalizma (na skalama patrijarhalnosti, homofobije, odnosa prema abortusu i stavova prema Romima). Kada se radi o položaju žena, na skali patrijarhalnosti, srednjoškolci ne pokazuju izražen tradicionalizam (46,7% se može svrstati u kategoriju nepatrijarhalnih, 39,6% su umereno patrijarhalni dok je 8,1% patrijarhalno). Ipak, procenti za pojedine iskaze ne djeluju optimistično. Iskaz Žene treba više da rađaju da bi mi opstali kao nacija podržava 38% ispitanika/ca (33% se ne slaže, a 28% je neodlučno). Takođe, više od trećine srednjoškolaca (35,6%) podržava iskaz: U porodici muškarac ipak treba da ima glavnu reč, koji ukazuje na opstajanje „privatnog patrijarhata“ i odnosi se na hijerarhiju unutar partnerskog odnosa.
Poznato je da ekonomska situacija, poput smanjenih socijalnih davanja i povećane prekarnosti u sferi rada, stavljanjem ogromnog pritiska na pojedince može da pojača ovakve stavove. Reagovanje države je u tom smeru predvidivo – umesto da se povećaju izdvajanja iz budžeta, radi se na razvijanju “propagande” – kroz konzervativne kampanje za povećanje nataliteta. U tom smislu, posebno su značajni podaci iz istraživanja da skoro 30% ispitanih podržava stavove: Ako dozvolimo abortus, propada nam i nacija (27%); Zalažem se za potpunu zabranu abortusa (30%), dok skoro 46% srednjoškolaca podržava stav Abortus je greh. Na ovo verovatno ima uticaja to što su srednjoškolci iz ovog uzorka bili izloženi konzervativnim stavovima o abortusu i ženskim reproduktivnim pravima u okviru veronauke. Ovaj predmet je uveden u osnovne i srednje škole u Srbiji 2001. godine, a procena je da je 2011. više od polovine roditelja biralo veronauku kao obavezni izborni predmet za svoje dete.
Najveća distanca spram LGBT osoba
Podaci pokazuju i to da danas srednjoškolci iskazuju manji stepen „anti-romizma“ – stav da Romi treba da budu potpuno ravnopravni u društvu podržava 71% ispitanika/ca. Međutim, pojedini odgovori ukazuju na opstajanje etničke i socijalne distance, pa tako stav Romi neće da rade, više vole da prosjače podržava čak 36% uzorka, a sličnu tvrdnju Romi neće da rade, i to je razlog njihove nezaposlenosti podržava 38% ispitanih. Ovakvi stavovi imaju veze sa populističkim diskursom o Romima čiji se ekonomski položaj pravda esencijalističkim ukazivanjem na osobine ugrožene grupe.
Ipak, stavovi prema LGBT osobama se pokazuju kao „najekstremniji“ u ovom istraživanju, pa tako ove iskaze podržava značajan procenat: Smatram da je seks između osoba istog pola nešto neprirodno (62,5%), Mislim da su bolesni (44,9%), Zaslužuju batine (24,7%), Suviše su napadni (36,3%). Ovakvi rezultati potvrđuju standardne stereotipe koji postoje prema LGBT osobama, kao i spremnost na nasilje, ali zabrinjava činjenica da se ti stavovi nisu mnogo promenili u odnosu na period od pre 8 godina.
Podaci ukazuju na dve stvari – sa jedne strane postoji izvesno „poboljšanje“ u periodu 2011. – 2019., u smislu povećanja tolerancije, ali, sa druge strane, ako se ti podaci ne posmatraju u longitudinalnoj perspektivi već samo za 2019. godinu, možemo reći da oni pokazuju izražen tradicionalizam (uzevši u obzir da su formulacije pojedinih pitanja dosta ekstremni iskazi). Istraživanje takođe pokazuje da na skali socijalne distance mladi ispoljavaju najveću distancu prema LGBT osobama, a zatim prema drugim nacionalnostima (Albanci, migranti, Romi). Slične podatke daje i istraživanje mladih iz 2015. godine, gde oni pokazuju najveću distancu u odnosu na LGBT osobe.
Umjesto zatvora, u parlament
Ovi se rezultati nažalost potvrđuju i u realnosti. Tako je moguće da se početkom marta desio protest oko 200 srednjoškolaca u Leskovcu protiv navodno najavljene Parade ponosa u tom gradu (što su LGBT organizacije demantovale). Na snimku protesta te grupe, čuli su se povici “Peder ovde neće šetati” i “Ubij pedera”, a tokom samog događaja fizički su napadnuti novinari. Mediji su objavili da je protest podržao pripadnik desničarske političke partije “Dveri” u tom gradu, koja je inače poznata po svojoj antimigrantskoj kampanji. Verovatno ne treba da nas iznenađuje ni porast desničarskih organizacija i partija u zemlji, naročito sada, kada se zahuktava predizborna trka. Jedna od kampanja desnice jeste delovanje pokreta “Levijatan”, poznatog od pre nekoliko godina, kada se pojavio kao udruženje koje se bori protiv zlostavljanja životinja. U ovom slučaju, prava životinja su samo “cover”, što možda još uvek uspeva kao promotivna taktika kod onog dela javnosti koje ne čita pažljivo politički bekgraund te grupe.
Međutim, vrlo brzo “Levijatan” od zaštite životinja prelazi na malo drugačiji vid aktivizma – pozivaju na linč prema pojedinim Albancima, njihovi članovi upadaju u romska naselja, maltretirajući ljude raznim pretnjama i čineći više krivičnih dela, a obilaze i migrantske kampove gde zastrašuju osobe koje se već osećaju višestruko ugroženo u Srbiji2. Njihov scenario uvek uključuje i snimanje antiromskih i antimigrantskih akcija, promovišući svoju agendu preko YT i društvenih mreža.
Incidenti su eskalirali kada je objavljen jedan takav snimak člana Levijatana koji upada automobilom u Prihvatni centar za migrante u Obrenovcu i uzvikuje različite ksenofobne izjave: “Ne želim muslimansku državu (…) Kazna će da bude velika, sigurno (…) Ne želim da moja vojska i moji ljudi čuvaju migrante. Ne želim da pravoslavlje dam muslimanima i neću ga dati”. Ceo ovaj incident je potvrdio i vođa pokreta Levijatan, Pavle Bihali, dok su mediji objavili da je napadač u migrantskom kampu ujedno i kadar vladajuće Srpske napredne stranke. Napadaču je trenutno sud odredio pritvor, ali moguće je da će doći i do relativizacije celog slučaja, kako navode iz inicijative A11.
Umivanje prorasističkog i profašističkog
Levijatan svoje putovanje od činjenja više krivičnih dela, preko ispada koji se slobodno mogu karakterisati kao promocija rasizma3, završava ni manje ni više nego kao partija koja se kandiduje na parlamentarnim i lokalnim izborima.
S obzirom da se desničarski incidenti uvek razvodnjavaju i relativizuju, treba ukazati da je podršku Levijatanu pružio i Goran Davidović Firer, vođa neonacističkog Nacionalnog stroja, zabranjene organizacije u Srbiji čiji je program delom bio baziran na klasičnoj ideologiji nacizma. Sve u svemu, put razvoja Levijatana od ekstremno desničarskog pokreta do političke partije nije usamljen slučaj u Srbiji4, niti je to jedina stranka trenutno u Srbiji koja ima antimigrantsku propagandu. Legitimizacija i “umivanje” ekstremnog, rasističkog i profašističkog dešava se upravo uključivanjem u izbornu trku, čime se šalje poruka da organizacija izlazi iz domena kršenje zakona i prelazi u legitimnu glasačku opciju. Ne treba zaboraviti da sadašnje delovanje i normalizacija ekstremne desnice vrlo odgovara vlasti – režimska ksenofobija prema Romima i migrantima, kao i sprovođenje neoliberalnih politika, uskoro neće delovati kao problem.
Što se tiče vrednosnih orijentacija koje zastupaju mladi, važno je istaći da su one i pod uticajem onoga što se dešava globalno, da na njih ne utiče samo unutrašnji kontekst, pa u tom smislu nije lako predviđati u kom smeru će ići njihovo buduće formiranje i da li će na njih možda imati značajniji uticaj neki globalni socijalni i ekološki pokreti. Nadajmo se da hoće.
- Treba napomenuti da uzorak koji je obrađen (866 ispitanika/ca), ne predstavlja nacionalno reprezentativan uzorak, već je uzorak prigodan i daje nam podatke iz pet većih gradova u Srbiji (Beograd, Novi Pazar, Niš, Kragujevac i Novi Sad) a obuhvata mlade između 17 i 18 godina. [↩]
- Za vreme pandemije korona virusa u Srbiji, migranti su bili izloženi posebnom autoritarnom režimu – kako navode mediji, oni su odlukom vlade bili zatvoreni 24h dnevno u kampovima čiji su kapaciteti bili prebukirani sa jako lošim uslovima. Neke nevladine organizacije takav oblik ograničavanja kretanja su ocenile kao lišavanje slobode. Antimigrantska histerija raste i na društvenim mrežama, pa se tako množe facebook grupe i stranice STOP naseljavanju migranata, sa nacionalističkim parolama, govorom mržnje, fabrikovanjem navodnih migrantskih napada na srpske žene i devojčice, i informacijama o tajnim agendama o naseljavanju Srbije sa milion migranata (“najezda” migranata). [↩]
- Da li možemo Levijatan okarakterisati kroz termine fašizma ili rasizma, zavisi kako određujemo ovu vrstu ideologije koja se promoviše u savremenom društvu i zavisi od toga koje grupe targetira. O tome da fašizam i rasizam menjaju svoj oblik i formu prilagođavajući se datom kontekstu pisali su mnogi autori. Pa tako, umesto “klasičnog”, radi se o novom ili prilagođenom obliku rasizma, koji se ne temelji na biologiji, već na kulturnim razlikama između etničkih ili verskih grupa. Svakako da je u javnom prostoru takav diskurs prihvatljiviji. [↩]
- Primeri od ranije su “Srpski sabor Dveri” i “Patriotizam u parlament – 1389 – Miša Vacić”. [↩]