Manjak radne regulative u području novih i digitalnih poslova u Srbiji dovdi radnike na atipičnim poslovima do ruba izdržive egzistencije Sklonost vladajućih da neuspjehe ekonomske politike prelama preko leđa onih koji se niti zakonski ne mogu organizirati u sindikat i tako obraniti svoja radna prava, dodatno je pojačana tvrdokornom provedbom porezne politike.
U poslednjem talasu pandemije državno upravljanje životom i smrću dobilo je svoje novo lice. Nema više ni govora o uvođenju radikalnijih mera koje bi mogle da ugroze dodatno fragilni ekonomski poredak. Dok bolesni ljudi čekaju na hladnoći i vetru satima na pregled i testiranje, mere za spasavanje ekonomije guraju sve veći broj ljudi u Srbiji u dužničko ropstvo.
Ekonomija se održava na životu subvencijama, koje se upumpavaju kako bi se sprečio ekonomski krah. Sredstva se uglavnom obezbeđuju putem nacionalnog zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija, a sve više i novim poreskim politikama kojima se teret za spasavanje ekonomije prebacuje na građane. Politika subvencionisanja profita u privatnom sektoru nije novina u Srbiji. Zemlja je i pre pandemije davala ogromne subvencije mahom stranim kompanijama. Što se podrške građanima tiče, tu se sistematski primenjuje politika “jednom rukom dajem, dok drugom uzimam”. Na primer država obećava podizanje penzija, dok se paralelno povećava porez na imovinu građana.
Ni tokom poslednjih meseci, država nije prezala od otimanja sredstava za preživljavanje pojedinim grupama građana pod krinkom uterivanja u “red”. Nova žrtva takvog državnog upravljanja pandemijom su frilenseri. Nakon više od decenije ignorisanja frilens preživljavanja u Srbiji, frilenseri su postali novi potencijalni izvor za finansiranje reprodukcije statusa kvo tokom pandemije. U oktobru je poreska uprava objavila poziv frilenserima da plate poreze i doprinose za prihode na deviznim računima uključujući pripadajuće kamate za tekuću godinu i pet prethodnih godina. U pitanju je iznos koji može dostići čak 80 posto ostvarenih prihoda u tom periodu.
“Od 2017. predajem engleski Kinezima online. Radim za dve škole. Počela sam da se bavim ovim poslom nakon što sam dala otkaz u državnoj firmi u kojoj sam imala jako niske prihode. Od novca koji zaradim plaćam kredit za stan i plaćam troškove života porodice koju činimo desetogodišnja ćerka i ja.” ispričala mi je Tamara Petrović članica Udruženja radnika na internetu. “Kada sam počela da radim raspitivala sam se o porezima. Koga god da sam pitala svi su bili složni oko toga da se ništa ne plaća ukoliko ti prihodi ne prelaze dva ipo miliona dinara. U udruženju su mnogi tražili informacije i u poreskoj upravi i niko nije dobio odgovor da treba i šta treba da se plati. Ljudi su očajni. Niko nije uštedeo 80 posto svoje zarade. Ako se nešto ne promeni dete i ja ćemo ostati bez krova nad glavom.”
Radnici na internetu
Prema anketi Nacionalne ailjanse za ekonomski razvoj o fleksibilnom radu u Srbiji utvrđeno je da se frilenseri bave najviše online predavanjima, programiranjem, grafičkim dizajnom, web dizajnom, video montažom, 3D dizajnom i modelovanjem, IT uslugama, pisanjem sadržaja, administracijom i analizom podataka. Najveći deo ispitanika se odlučio za rad preko platforme zbog nemogućnosti pronalaženja stalnog zaposlenja. Mnogi rade na platformama da bi ostvarili dodatne prihode jer im ono što zarađuju nije dovoljno da prežive. Među radnicima na platformama nalazi se i određeni broj penzionera. Većina za poslodavce rade kao fizička lica, a ugovori se retko ili nikada ne potpisuju. Prema informacijama na sajtu Udruženja radnika na internetu u Srbiji ima oko 100.000 radnika na platformama i po tome je na desetom mestu u svetu. Radnici na internetu nemaju sigurno zaposlenje, nemaju zagarantovanu minimalnu zaradu i niko ih ne štiti od otkaza i mobinga. Sami kupuju opremu za rad i plaćaju kurseve, licence i internet, dok u banci ne mogu da dobiju kredit. Ovi radnici nemaju pravo na trudničko i porodiljsko odsustvo niti na plaćeni godišnji odmor.
Prema mišljenju Katarine Pavlović članice pravnog tima Udruženja radnika na internetu država je svojim nečinjenjem stvorila ovakvu zajednicu frilensera u Srbiji. Frilenseri u Srbiji nisu prepoznati kao kategorija radnika, a po važećoj regulativi jedina mogućnost da se uvedu u legalne tokove poslovanja je da se registruju kao preduzetnici što je suprotno prirodi frilens rada. Porezi i doprinosi za frilensere su nerealno veliki i za tu kategoriju ne postoji neoporezivi minimum. Frilenser je dužan da od svake zarade bilo da je ona 20 EUR ili 2000 EUR izdvoji 20 posto za porez, 25.5 posto za penzijsko osiguranje i 10.3 posto za zdravstveno osiguranje. Neki frilenseri imaju preko 10 sitnih uplata mesečno, a po sadašnjim propisima, za svaku uplatu treba da obračunavaju i plaćaju sve ove namete, što je krajnje neefikasno i komplikovano.
“Ja sam radila jedno vreme kao poreski savetnik. Skandalozno je to što je država na ovakav način rešila da se obračuna sa frilenserima. Neprihvatljivo je da se naplaćuju kamate jer Poreska uprava nije radila svoj posao. Kod nas ne postoji poreska kultura i država je dužna da edukuje građane. Ako poreski inspektori ne znaju da rade svoj posao zašto bi to građani morali da znaju. Neki pitaju zašto se ta lica nisu registrovala kao preduzetnici? Zato što su oni posebna kategorija koja bi trebala da plaća manji porez od zaposlenih lica koji iznosi 10 posto. Mi smo tražili sastanak sa predstavnicima Vlade i Ministarstvom finansija pre mesec dana, ali ništa se nije desilo. Pisaćemo i predsedniku države i Ministarstvu za rad, ali i međunarodnim institucijama. Mi znamo da država ima veće probleme trenutno, razni sektori traže pomoć i novac, a mi tražimo sastanak da se dogovorimo koliko ćemo dati” ističe Katarina.
Kako kažu Tamara Petrović, iz tima za podizanje svesti javnosti i Katarina Pavlović iz pravnog tima udruženja, poreska kontrola je već počela i intenzivira se svakim danom. Pojedini frilenseri članovi udruženja već se nalaze u različitim fazama postupka. Neki su dobili poziv da dođu na razgovor u poresku upravu, nekima su uručeni zapisnici po davanju izjava, a manji broj je dobio i rešenje. Rok za žalbu je 15 dana, ali žalba ne odlaže izvršenje. Nakon isteka roka od 15 dana po izdavanju rešenja, može da nastupi prinudna naplata blokiranjem prihoda, kao i zaplenanepokretne imovine. Sa prinudnom naplatom se još nije počelo.
Sindikalno udruživanje: nemoguća misija
Udruženje radnika na internetu osnovano je u novembru mesecu kako bi zaštitilo kolektivne interese frilensera u Srbiji. Kako mi je ispričala Tamara, ljudi su počeli da se organizuju spontano najpre na četovima i na društvenim mrežama. Pošto nisu radnici, frilenseri ne mogu da osnuju sidikat, a na raspolaganju im je bilo jedino registrovanje udruženja građana. Udruženje je 18. novembra organizovalo digitalni protest masovnim slanjem mejlova i pozivanjem brojeva telefona Kabineta predsednice Vlade Ane Brnabić, Ministarstva finansija i poreske uprave. Ovom akcijom zahtevali su obustavu postupka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja sve dok se ne uspostavi održiv, transparentan i precizan poresko-pravni okvir za radnike na internetu, kao i početak pregovora i dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa poreza i doprinosa.
Udruženje je takođe uspelo da u nerealno kratkom roku od četiri dana kojim je Ministarstvo finansija prekršilo vlastiti Poslovnik, preda primedbe na nacrte Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Zakona o porezu na dohodak građana. U udruženju smatraju da je neophodno izmeniti postojeće i doneti nove zakone koji bi uredili položaj radnika na internetu. Prema rečima Katarine Pavlović jedno od rešenja za ovaj problem je i donošenje zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju duga. Takvi su zakoni u Srbiji donošeni u prošlosti, a odnosili su se na vecinu poreskih oblika. Donošenje takvog zakona je pitanje političke volje. Pored Udruženja radnika na internetu u Srbiji je aktivno i Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije koje je jedan od nosilaca kampanje “Ne uništavajte frilensere”. Peticija koju su pokrenuli do sada je prikupila 24.000 potpisa.
Pandemija je dodatno ubrzala cvetanje platformskog kapitalizma i povećala broj radnika na internetu. Samo tokom prvog talasa pandemije bez posla je u Srbiji ostalo oko 200.000 radnika. To je doprinelo povećanju broja onih koji traže zaposlenje na platformama i po Tamarinim rečima, dodatno otežalo situaciju za sve one koji već zarađuju za život na internetu. “To znači da je konkurencija ogromna. A mi nemamo nikakvu sigurnost da ćemo posao imati sutra.” Radnici na internetu i drugi frilenseri su izloženi ekstremno prekarnim uslovima rada, a sada ih teroriše i Poreska uprava koja slepo sprovodi “poresku pravdu” u cilju slijepog punjenja budžeta.