Aleksandar Vučić se jučer prvi put u gotovo decenijskoj vladavini povukao pred zahtjevima odozdo. Pored efikasne metode pritiska – blokade puteva, ključnu ulogu je odigrala ekološka tema koja je poništila tradicionalnu i paralizirajuću političku podjelu na “prvu” i “drugu” Srbiju.
Puno je vremena prošlo otkako je pružen otpor režimu u Srbiji toliko radikalnim metodama. Dva vikenda zaredom, većina važnijih puteva i mostova u gotovo svim većim gradovima i mestima su blokirani. Prema procenama organizatora, blokade su organizovane na više od pedeset lokacija. Blokirane su gotovo sve važnije saobraćajnice u većim gradovima, autoputevi, magistralni putevi širom Srbije, kao i važnija čvorna saobraćajna mesta u svim većim gradovima.
Neposredni povod za organizovanje blokada bilo je usvajanje novog Zakona o eksproprijaciji, te izmene Zakona o referendumu od strane Narodne skupštine, za koje se sumnja da služe lakšem sprovođenju zloglasnog projekta “Jadar”. Prema pojedinim informacijama Rio Tinto je već opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat koji snažno podržavaju i mnoge zapadne države, a posebno Velika Britanija, SAD i Nemačka. Na samu akciju pozvala je organizacija Kreni-promeni, koja je i formulisala zahteve za povlačenjem zakona.
Povod, uzroci i motivi
Prvim zakonom se omogućava oduzimanje lične svojine građana po hitnom postupku u roku od pet dana, ukoliko država proceni da je to od javnog interesa. Drugim je ukinuta odredba prema kojoj je neophodno da na referendum izađe više od 50% ukupnih birača, kako bi se isti smatrao važećim. Uvedene su i takse za prikupljanje potpisa kojim se značajno poskupljuje predlaganje izmene Ustava i predlaganje zakona od strane građana.1 Da bi zakoni postali pravosnažni, neophodno bilo je još i da ih potpiše predsednik Republike – blokadama je izvršen politički pritisak upravo na Vučića koji bi, u očima javnosti, postao najodgovorniji za usvajanje zakone.
Postoje različiti stavovi o tome koliko povlačenje dva navedena zakona suštinski može sprečiti sprovođenje projekta, te da li su zahtevi zaista “pogađali metu”. Isto tako, malo je verovatno da je većina ljudi na ulicama bila isključivo zbog njih. Daleko je verovatnije da se akumulirano nezadovoljstvo, sada već, skoro decenijskom, vladavinom Srpske napredne stranke prelilo na ulice. Slično kao, prošlog leta, kada je Vučić najavio nesrazmerno oštre mere zatvaranja građana, ubrzo po završetku izbora i celokupne predizborne kampanje održanih bez poštovanja epidemioloških mera.
Deluje da je građanima samo potreban okidač, pa da na ulicama, sasvim opravdano, izraze svoje nezadovoljstvo zbog autoritarizma, opšte korupcije i kriminala i široko rasprostranjenog siromaštva. Stanje u oblasti životne sredine samo je dodalo ulje na vatru. Utoliko protesti od početka jesu politički, i u tome nema ničega lošeg. Svako pitanje koje se tiče zajednice je političko pitanje i jedino se političkim sredstvima stvari mogu promeniti – građani su izneli politički stav protiv projekta “Jadar”.
Nova linija političkog sukoba i odgovor režima
Valja naglasiti i da ekološki bunt u Srbiji traje već najmanje par godina. Naporni terenski rad ekoloških aktivista sada jasno daje rezultata. U proteklom periodu bilo je nekoliko masovnih protesta koji su u prvi plan stavili kvalitet vazduha, projekte štetne po životnu sredinu i ostale važne ekološke teme. Stavljanjem u prvi plan ekoloških tema, tradicionalni društveni rascep na građansku i nacionalističku Srbiju (“prvu” i “drugu” Srbiju), koji je oblikovao partijsku scenu Srbije u proteklih trideset godina sada postaje manje važan.
Rascep kapital-priroda i rad, pri čemu vladajuća koalicija otvoreno staje na stranu kapitala, a deo opozicije, predvođen zeleno-levim blokom (koji je zapravo jedini od političkih aktera otvoreno podržao blokade), na stranu zaštite životne sredine može postati ključna tačka političkog sukoba u narednom periodu.
Nakon šta je prva blokada naterala autoritarni režim Aleksandra Vučića navele na preteranu upotrebz fizičke sile, druga je, na iznenađenje mnogih, bila masovna. Po drugi put u kratkom periodu vlast nasilno i pomalo panično reaguje na masovne demonstracije građana. Podsetimo se prošlogodišnje preterane upotrebe fizičke sile od strane policije i rasterivanja i prebijanja demonstranata.
Ovoga puta su ulogu države preuzeli dobro organizovani huligani za koje se sumnja da su pristalice jednog od dva najveća kluba u Srbiji2 . Scene brutalnog nasilja iz Šapca su jasno ilustrovale vezu batinaških odreda sa vladajućom partijom. Policija se po komandi povukla, navijači su štanglama i čekićima napali demonstrante kako bi obezbedili prolaz partijskom autobusu Srpske napredne stranke na politički skup u Beogradu.
Iako su se mogle čuti ocene i moralne pridike kako je država nestala tok dana Šapcu, ipak se pokazalo da država nije “nestala”, već da itekako postoji i da je vladajuća partija koristi za sopstvene potrebe. Agresivna, panična i netaktična upotreba nasilja od strane režima pokazuje da se skoro decenijska, i naoko čvrsta vladavina naprednjaka, polako ljulja, poput beogradskih mostova kojima je prolazilo hiljade demonstranata prethodna dva vikenda.
Pokušaj odbrane
Danima su trajali spinovi režimskih medija sa nacionalnom frekvencijom. Emitovani su stari snimci iz “pristojnih” zemalja u kojima se policija žestoko obračunava sa demonstrantima koji blokiraju autoputeve, kako bi se pokazalo da je “normalna” brutalna reakcija policije i u “uređenim” državama. Demonstranti su optuživani da su šačica stranih plaćenika koja maltretira pristojnu i tihu većinu Srbije, koja bi da živi normalnim životom. Bilo je i komičnih scena i pokušaja provokacija. Tako, na blokadama su se pojavljivali roditelji koji su žurili po svoju decu, svatovi koji ne mogu da stignu svadbu, te bake koje ne stižu na ručak i terapiju. Šlag na torti bilo je dvosatno obraćanje predsednika između dve blokade, koji je izneo svoju interpretaciju događaja.
U skladu sa široko rasprostranjenim cinizmom među građanima, Vučić je ponudio prosto objašnjenje – sve se režira iza kulisa, a protesti i blokade su samo deo geopolitičkih trvenja. Naime, na globalnom nivou se, između Kine, EU, Velike Britanije i SAD-a, vodi trka za litijumom, a njihov sukob se preliva i u Srbiju. Opozicija, navodno finansirana iz Nemačke, vodi ekološke borbe protiv kineskih i britanskih kompanija kako bi ih istisnula sa tržišta i otvorila prostor za svoje finansijere. Kao krunski dokaz, jednom od organizatora protesta, pronađeno je da je primao studentsku stipendiju od fondacije Konrad Adenauer, a Vučić je naveo podatak da su ekološke organizacije od početka godina primile osam miliona evra iz inostranstva. Odlaskom Angele Merkel, glavne pokroviteljke autoritarnog režima u Srbiji, i formiranjem nove nemačke vlade, za koju se smatra da neće biti toliko blagonaklona prema naprednjačkoj vlasti, Nemačka postaje legitiman meta za predsednika.
Istina je, naravno, sasvim drugačija. Prvo, i sama bivša kancelarka Angela Merkel je u svojoj oproštajnoj poseti nedvosmisleno istakla da je i Nemačka zainteresovana za iskopavanje litijuma u Srbiji, dok nova nemačka vlada još nije iznela jasan stav po toj temi. Drugo, tačno je da je organizator protesta primao studentsku stipendiju, i to od političke fondacije Hrišćansko-demokratske unije, partije koja blisko sarađuje sa Srpskom naprednom strankom. Pri tom, fondacija Konrad Adenauer finansira, ne samo različite obrazovne programe i treninge za članove SNS-a, već i ima projekte sa najvišim političkim institucijama kao što je Narodna skupština. Jeftini spinovi su sada jeftiniji nego ikada, a upravo oni koji se ponašaju kao kolonijalni nameštenici i rasprodaju prirodne resurse optužuju opoziciji za izdaju nacionalnih interesa.
Pobeda ili dalja borba?
Prvi nagoveštaj prvog malog Vučićevog poraza od kada je 2012. došao na vlast bila je iznenadna predsednikova poseta Gornjim Nedeljicama, selu koje je postalo simbol pustoši koju sa sobom donosi Rio Tinto. Vučić je pristao da razgovara sa suprotnom stranom i stanovnicima sela koja će biti pogođena projektom. Ubrzo nakon druge blokade predsednik je vratio sporne zakone Narodnoj skupštini, što je verovatno prvo Vučićevo povlačenje od dolaska na vlast 2012. godine. Probuđena nada i osećaj da je zaista moguće nešto promeniti sigurno su važni za opozicione snage u Srbiji i predstavljaju uvod u mnogo važnije borbe koje predstoje u narednom periodu.
Aprilski izbori su naredna borba u kojoj je daleko važnije ostvariti pobedu. Rešavanje ekoloških problema zahteva politički zaokret i drugačiji model privrednog razvoja – za to je potrebno ponuditi političku alternativu, koja se polako nazire na partijskoj sceni Srbije.
- Procene su da bi nakon usvajanja izmena predlog izmene Ustava građane koštao oko 50.000 evra, a predlaganje zakona oko 10.000 evra. [↩]
- Skoro sa sigurnošću možemo reći da je za razbijanje blokade u Šapcu bila zadužena jedna od podgrupa navijačke grupe Delija iz tog grada. Situacija se usijala nakon što je objavljen snimak sa rođendana Vučićevog sina na kojem su zvezdini navijači sa predsednikom pevali navijačke pesme, a ubrzo je usledio i odgovor Delija u kojem ne negiraju da su bili na rođendanu. Treba istaći i da ni sa druge strane Topčiderskog brda situacija nije mnogo bolja. Navijači Partizana se nisu oglašavali po pitanju Rio Tinta, iako često batinama sprečavaju skandiranje protiv predsednika na utakmicama, već su se posvetili crtanju murala i skandiranju Ratku Mladiću. Samo su se navijači Vojvodine i Radničkog iz Kragujevca oglasili o ovoj temi, što najbolje ilustruje kakav je odnos dve najbrojnije navijačke grupe i režima. [↩]