Srpski predsjednik Aleksandar Vučić obećao je nastaviti populističku mjeru isplate jednokratne pomoći od 100 eura mladima i penzionerima kao oblik ublažavanja posljedica pandemije i u idućoj godini, ukoliko njegova stranka pobijedi na aprilskim izborima. Te neselektivne mjere često ne dopiru do onih kojima je pomoć najpotrebnija, a dugoročno će građani biti ti kojima će se obiti o glavu dodatno zaduživanje u koje Srbija ulazi radi ovih mjera i budućih glasova.
U Srbiji je prvog dana februara počela najavljena isplata obećanih 100 evra mladima uzrasta od 16 do 29 godina, koje je predsednik Aleksandar Vučić obećao u jednom od svojih mnogobrojnih obraćanja naciji, a Vlada Republike Srbije usvojila kroz predlog zakona bez mnogo diskusije. Ova isplata se realizuje na osnovu usvojenog Predloga zakona o Privremenom registru državljana Srbije od 16 do 29 godina kojima se uplaćuje novčana pomoć za ublažavanje posledica pandemije bolesti Kovid-19. Pored mladih, novčanu pomoć u iznosu od 20.000 dinara dobiće i svi penzioneri, a 10.000 dinara su već dobili i zdravstveni radnici/e.
Ovaj poslednji talas jednokratnih pomoći za prevazilaženje krize izazvane pandemijom izgleda nije i konačni jer iz predizbornih džepova po svemu sudeći preliva. Tako je predsednik u vanrednom obraćanju naciji, koje je inače emitovano povodom vesti o spremanju atentata na njega, izjavio i: “Ja ću moliti da i u drugoj polovini godine, ukoliko naravno ne izgubimo na izborima 3. aprila, moliću ljude da još jednom pomognemo mladim ljudima.“ Dakle, još jedna stojanka za mlade posle izbora. Naravno, pod uslovom da SNS pobedi.
Zaduženi do guše ali nek je barem lepa atmosfera
Od početka pandemije Republika Srbija vodi jednu neobičnu politiku rešavanja zdravstvene, društvene i finansijske krize. Vlast od početka pretprošle godine građanima i građankama Srbije šalje krajnje disonantne poruke koje se tiču epidemiološke situacije – mere za suzbijanje zaraze formalno postoje ali ih niko ne poštuje (počevši od predstavnika/ca vlasti), socijalna država je praktično suspendovana pa novca malo ima malo nema, sve to u zavisnosti od trenutka i onoga što kažu istraživanja javnog mnjenja kojima se vlast vodi više nego planovima i zakonima. Ipak, novac se već u trećem talasu deli šakom i kapom, bez jasnog plana, selekcije i prioriteta. Jednokratne pomoći od početka dobijaju čitave kategorije stanovništva nevezano za njihov socijalni status. Ova neselektivnost u trošenju javnih para prenebregava činjenicu da mnogi, i to oni najugroženiji, često nemaju prava da se prijave za jednokratnu pomoć jer nemaju dokumenta, ne primaju penzije pa čak i ove kozmetičke populističke mere ne dolaze do onih kojima je najpotrebnije.
Kako stručnjaci navode, Vlada Srbije je od marta 2020. godine iz budžeta potrošila oko 1,4 milijarde evra za jednokratnu pomoć različitim kategorijama građana – penzionerima, svim punoletnim građanima i građankama, preduzećima. Kada se na to dodaju cifre pomoći mladima i penzionerima koje nam tek predstoje, dolazimo do cifre od 1,9 milijardi evra. Problem sa ovim razbacivanjem javnim parama nije samo u samoj činjenici da se to dešava, i to pred izbore, dodatni problem je u tome što ovakve mere nisu planirane, već se stiče utisak da se izmene zakona o budžetu i rebalansi dešavaju prateći dinamiku izjava Aleksandra Vučića koji najčešće izlazi sa objavama vezanim za nove mere jednokratne pomoći građanima. Možda nije loše i podsetiti na činjenicu da predsednik Republike nema ustavna ovlašćenja da obećava pare nikome ni da utiče na raspodelu sredstava u javnom budžetu, ali tu smo gde smo.
Drugi problem je jasniji utoliko više što će ga svi osetiti i to na svom džepu. Novca za jednokratne pomoći u državnoj kasi zapravo nema, već se zarad ovih mera država Srbija dodatno zaduživala. Kako stručnjaci upozoravaju, ovaj koncept razbacivanja javnim parama imaće dugoročne posledice po javne finansije. Prema procenama Fiskalnog saveta, Srbija je do sada zadužena preko 30 milijardi evra. Taj novac će građani i građanke sutra vraćati iz poreza, i to sa kamatom, kažu iz Fiskalnog saveta, dodajući da domaća ekonomija trpi primetnu štetu zbog ovakvih neselektivnih isplata kroz “neodgovornu i opasnu ekonomsku politiku“, a očekuju se posledice kroz povećanje javnog duga i podgrevanja inflacije.
Sa druge strane finansijskih planova stoje predstavnici vlasti koji situaciju vide nešto drugačije. Pa kako kaže ministar finansija, cilj Vlade je bio da se stvori lepa atmosfera: “…da širimo optimizam među mladima, i da vide da je država tu za njih, da smo jaki, stabilni, da imamo snage da pomognemo i njima”.
Koliko ova situacija stvara lepu atmosferu govori i činjenica da su mladi danima pre prijave za ovu pomoć u pandemijskim uslovima i ogromnim brojakama zaraženih čekali po redovima za izdavanje ličnih karta, bez koje nisu mogli da se prijave za novac. O lepoj atmosferi govori i činjenica da je novac u ogromnoj meri mogao biti uložen u sistemsku podršku mladim ljudima umesto ovih vrućih populističkih mera, posebno imajući u vidu da je u Srbiji procenat nezaposlenosti kod mladih barem duplo veći od opšte nezaposlenosti, da veliki procenat njih živi ispod svakog proseka, da preko 60% mladih nema mogućnost samostalnog života već zavise od roditelja, te da se loš životni standard i potpuna bezperspektivnost u velikoj meri odražava i na njihovo mentalno zdravlje.
Ekonomskog tigra pojela inflacija
Ipak, vlast je izabrala lepu atmosferu koju prate i poskupljenja i posledično prazniji stomaci. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, cene u novembru prošle u odnosu na isti mesec 2020. godine su bile za 30,5 odsto veće, od čega je najviše poskupela hrana. Iako guvernerka Narodne banke Srbije u predstavljanjima izveštaja mesecima govori da je inflacija u privremenom porastu u odnosu na ciljanu, ona zapravo mesecima progresivno raste, a stručna javnost navodi da će rasti i tokom naredne godine.
Mnogi osećaju drastičan pad životnog standarda, jer se štedi na osnovnim potrebama. Iako trenutno imamo zamrznute cene pojedinih proizvoda, što jeste trenutno zaustavilo cenovni rast pretežno hrane, ekonomisti upozoravaju da na duži rok te mere nisu održive. Za prosečnu potrošačku korpu građani i građanke Srbije su pred kraj prošle godine morali da izdvoje preko 1,2 prosečne plate, koju i inače prima manji broj ljudi. Ona veća skupina koja živi od minimalne plate u Srbiji ne može da pokrije ni minimalnu potrošačku korpu – pritom, plate su iste a kupovna moć slabi iz meseca u mesec. Iako se poslednjih nekoliko godina licitira oko broja zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, iz sindikata navode da se taj broj kreće između 400.000 i 600.000 ljudi, dok zvanično i dalje stoji broj od oko 350.000 zaposlenih.
Preko milion penzionera i penzionerki, kojima Vučić dodeljuje jednokratne pomoći jer navodno misli na njihov životni standard, žive sa primanjima manjim i od minimalne plate. Penzije oko trećine njih ne premašuju 15.000 dinara, a najniža primanja ima preko 2.000 poljoprivrednih penzionera koji primaju starosnu penziju manju od 5.000 dinara.
Srbija je zemlja sa najvećim društvenim nejednakostima u Evropi. Dok istraživači duže vreme upozoravaju da nejednakosti utiču i na socijalnu kartu stanovništva i na privredni rast – koji u politici trenutne vlasti predstavlja glavni argument kojim se često manipuliše kako bi se ekonomski neuspesi predstavili kao ultimativni uspesi – donosioci odluka u Srbiji na svako pitanje imaju isti set odgovora koji se vrti oko deklamovanja procentualnog rasta BDP-a kao jedinog indikatora za stanje i životni standard u državi. Pa kada se subjektivno zapitamo zašto sve lošije živimo, vlast priča o ekonomskom tigru koji ima “najveći rast BDP u Evropi“.
Pljuni pa zalepi politika
Iako je i pred prethodne izbore koji su održani 2020. godine punoletnim građanima i građankama isplaćivana pomoć od 100 evra, obećanih 100+100 evra za mlade (ali i onih 20.000 za penzionere) doveli su do brojnih reakcija u javnosti. Mnogi su u obećanjima ovih davanja videli i mogućnost krivične odgovornosti. Prema Krivičnom zakonu Republike Srbije onaj “ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima ili referendumu glasa ili ne glasa, ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine”. Istini na volju, takvu odgovornost bi tek trebalo institucionalno utvrditi. Ali institucije same teško da će pokušati da u tome pronađu nešto problematično, barem ne pokazuju znakove života kada su u pitanju brojne afere trenutne vlasti.
Prema analizi Fiskalnog saveta, Vlada je u nacrtu budžeta za 2022 godinu donela niz loših predloga. Neki od njih pokazuju nastavak loše politike zapošljavanja – tako se planira povećanje zarada u javnom sektoru u iznosu od 7% ali se ne planira povećanje broja zaposlenih, iako u brojnim službama postoji ozbiljan manjak kadrova. Kao dodatni problem vide i to što je budžet za tekuću godinu planiran tako da se novac ulaže u investicije koje ne opravdavaju ekonomsku isplativost i koji se bez realnog objašnjenja nazivaju projektima od nacionalnog značaja. Jedan od takvih ulaganja je izgradnja Nacionalnog stadiona. Istovremeno, javne investicije u zdravstvo i obrazovanje će biti umanjene u odnosu na prošlu godinu a ulaganja u izgradnju komunalne infrastrukture i smanjenje ekološkog zagađenja su minimalno povećana. Nije jasno zašto su od javnog značaja ogromna ulaganja u vojsku i policiju, izgradnju spomenika, stadiona i sličnih megalomanskih projekata, a ne recimo ulaganje u ionako potkapacitirano zdravstvo, obrazovanje, nauku ili socijalnu zaštitu.
Takva politika, u kojoj ne postoji elementarna transparentnost trošenja javnih para, nema jasnog plana i strukturnog promišljanja gde su zaista rupe i u šta je neophodno ulagati a da je u javnom interesu, već je godinama okosnica političkog života u Srbiji. Da li je socijalna država pretvorena u privatni džep stranke na vlasti koja šakom i kapom kupuje glasove pred predstojeće izbore? Ono što je sigurno jasno jeste da će nas nakon aprilskih izbora stići i krediti, i kamate i inflacija koja će nam pojesti i ovo malo novca što čvrsto stiskamo u ruci trudeći se da skrpimo kraj s krajem.