Najpoznatiji novosadski investitor, firma Galens, namjerava sagraditi luksuzno stambeno naselje na mjestu posljednjeg autohtonog šumarka u gradu, kolokvijalno Novi Sad na vodi. Vojvođanske vlasti su spremne da na građane koji se protive izgradnji Novog Sada na vodi pošalju privatno obezbeđenje, interventnu i žandarmeriju, čime je sprečavanje građanske participacije i aktivizma u Srbiji dostiglo novi nivo.
Da li ste još u julu videli kako privatno obezbeđenje u civilu ispred Skupštine Vojvodine kleči na onesvešćenom demonstrantu baš kao što su na vratu klečali Džordžu Flojdu? Da li ste u oktobru gledali kako kordoni policajaca u opremi za razbijanje demonstracija od građana “štite” nelegalno gradilište u Novom Sadu? Otkud tuča u staloženoj Vojvodini? Ko je za šta kriv, a ko će kome odgovarati?
Građani su ove jeseni stali pred policiju u protestnim okupljanjima i poslednjem pokušaju da sačuvaju jedinu autohtonu zelenu oazu u gradu, predloženu za Spomenik prirode. Područje planirano za žrtveni oltar Napretka obuhvata tri poluostrva na levoj obali Dunava: Šodroš, Ribarsko ostrvo i Kameničku adu, sa rukavcem-Dunavcem, njihovim plavnim šumama i stotinama (formalno) zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Od kada se 2021. zaoštrio sukob interesa u vezi sa njihovom sudbinom, postaće javnosti zajedno poznati kao Šodroš.
Telima su ga prethodno štitili puna četiri meseca. Od kada je ovde 11. juna došlo do bespravne seče drveća, tridesetak ljudi smenjivalo se danonoćno u aktivističkom Šodroš Survivor kampu uz podršku ekoloških inicijativa iz zemlje i regiona. Prirodi preti nestanak pred luksuznim stambenim naseljem koga zovu “Novi Sad na vodi“ i mostom za koji aktivisti ocenjuju da je “‘trojanski konj‘ koji nas uvodi u kompletnu urbanizaciju levog priobalja Dunava u Novom Sadu“.
Da li uopšte treba naglasiti da su građani prethodno “iscrpeli sve institucionalne mehanizme učešća u donošenju odluka“? “Postavili smo kamp na mestu seče jer nijedna druga opcija odbrane jedine šume koju Novi Sad ima nam nije ostala na raspolaganju. Institucije su nam sve gvozdenim katancem svoja vrata zaključale”, poručili su iz građanskog udruženja Ekološki front Novi Sad u oktobru.
Šta će nam zelenilo?
Šodroš, Ribarsko ostrvo i Kamenička ada spadaju u malobrojne zelene površine u Novom Sadu. Nekadašnju periferiju, u susedstvu Štranda, odavno je okružio grad. Ovaj vremeplov, ova scenografija za film praške škole, ova živa negacija banalne teze da javnog prostora nema ako on nije komercijalizovan do daske, štiti zaljubljenike posmatranja ptica, tihe pecaroše, raspevane goste čardi, pripite vlasnike ilegalnih vikendaja, dečurliju na veslačkom treningu, diskretne parove i opuštene vesele penzose. Dom je i sive i zelene žune, vatroglavog kraljića, dugokljunog puzića, brgljeza, mišara i osičara – oko 150 vrsta ptica, od kojih je više od 100 strogo zaštićeno. Lista zaštićenih stvorenja nije konačna jer Šodroš nije temeljno istražen. Aktivistima koji su pokušali da ga spasu sada preti preko 50 prekršajnih i krivičnih prijava.
Začarani prostor Šodroša ćemo više ceniti ako znamo da je u pitanju poslednji autohtoni šumarak u gradu, a naročito da šuma u Vojvodini gotovo da i nema. Naime, sa svega 7% teritorije pod šumama Vojvodina je najmanje pošumljena oblast u Evropi. Situacija postaje još dramatičnija usled slabe zaštite šuma, neplanske – ali i planske – seče (kojom se u Srbiji bave čak i nacionalni parkovi) te ignorisanja planova o pošumljavanju.
Najugroženije su vodoplavne površine kakva je upravo šodroška. Plavne šume, neizmerno važne za ekosisteme, mahom su istrebljene i na ostatku kontinenta; ono malo što ih je preostalo u Vojvodini, do pre kog stoleća bujnom močvarnom predelu, desetkuje se zarad urbanizacije i plantaža komercijalnog drveta. A upravo je kombinacija vodnih tela, rastresitog zemljišta i drveća ono što ovakve predele čini višestruko korisnim u adaptaciji na klimatske promene. Šodroš ima kapacitet da višak vode upije kao sunđer, da hladi vazduh i sprečava pojavu urbanih toplotnih ostrva, pritajenih ubica. Značaj takvih prostora za život (i vrlo doslovno opstanak) stanovništva gradova sve je jasniji od kako je zelenila sve manje, gradovi sve mnogoljudniji, a klimatske promene sve neumoljivije. U opravdanoj panici od prekuvavanja u razvijenim zemljama nastaje niz novih planova i programa za ozelenjavanje i vraćanje delova gradskih površina prirodi.
Obilaznica u centar grada
Kompradorske elite perifernih država spremne su da prihvate savremene trendove, ali samo ako su oni finansijski konkurentni postojećim. A malo šta u Srbiji može da po profitabilnosti parira stanogradnji1 Na dugoročnu profitabilnost stanogradnje računa i najpoznatiji novosadski investitor, firma Galens, koja na Dunavcu, na lokaciji “pokojnog“ Brodogradilišta koju je već kupio, namerava da podigne luksuzno stambeno naselje, kolokvijalno Novi Sad na vodi. Na suprotnoj obali stambeno-poslovni kompleks će graditi Milenijum tim. Aktivisti smatraju da je upravo za potrebe ovih naselja sa China Road and Bridge Corporation (CRBC) ugovorena izgradnja mosta preko Šodroša.
Kada je 28. decembra 2021. obelodanjen nacrt Generalnog urbanističkog plana Novog Sada do 2030. godine Novosađani su saznali da su gradske vlasti odlučne da u delo sprovedu plan mosta u nastavku Bulevara Evrope. Sama ideja mosta na ovoj lokaciji stara je nekoliko decenija i potiče iz 1951. Čelnici ga nazivaju obilaznicom, što bi pedesetih i bio, a njegovu gradnju argumentiraju i činjenicom da na Dunavu od Novog Sada do granice sa Hrvatskom nema ni jednog mosta. Nezavisni stručnjaci i građani slažu se sa tim da je još jedan most na Dunavu potreban. Međutim: “Ovaj most u produžetku Bulevara Evrope ni po čemu nije obilaznica jer prolazi kroz sam grad, a i na svega je na oko 1 km od postojećeg Mosta Slobode”, kako su naveli iz Ekološkog fronta. Najsporniji deo su hipertrofirani vijadukti za koje se govori da će stanovnicima Telepa i Limana prolaziti ispred prozora.
Građani žele da znaju i koliko će sve to da košta, pitajući se da li je tako velika građevinska i finansijska konstrukcija u višestruko kriznim vremenima baš neophodna.2 Međutim, ugovori sa CRBC-em su po pravilu nedostupni javnosti. “Ne treba zaboraviti da se nizvodno od grada već gradi jedan most, prava obilaznica, što samo uveličava cenu zaduživanja”, isticali su aktivisti. Zato su mesecima ponavljali – most da, ali ne na ovom mestu!
“GUP je glup“
Nezavisni urbanisti su utvrdili niz mana novog generalnog urbanističkog plana (GUP NS 2030), koje se mogu sažeto predstaviti kao napredna institucionalizacija investitorskog urbanizma. GUP-om je prostor Brodogradilišta i nekadašnje Mornarice, koji je decenijama generalnim i prostornim planovima Novog Sada bio rezervisan za sportsko-rekreativne sadržaje i javnu namenu, dobio namenu opštegradskog centra, odnosno mesta na kom investitori mogu da grade šta im srce ište, bez jasno utvrđenih parametara. Građani su sakupili i predali gotovo 13.000 primedbi na nacrt spornog GUP-a na sednici na kojoj ih je, kako su komentarisali, “dočekalo privatno obezbeđenje u crnom, bez legitimacije”, ali ne i otvorenost vlasti da ih makar sasluša, kako je zakonima garantovano.
U prvoj polovini 2022. pokušavalo se i sa demonstracijama i protestnim performansima, sve uzalud. GUP je usvojen 21. jula, a sukob interesa i namera vlasti i građana je eskalirao u fizički sukob. Građani su, naime, za vreme sednice gradskog parlamenta protestovali ispred zgrade Skupštine Vojvodine, neuspešno zahtevajući da se odbornicima u Banovini obrati samo jedan njihov predstavnik. Od zgrade ih je odvajala ograda, policija i nabildovani muškarci u belim majicama. Potonji, za koje se naknadno ispostavilo da su pripadnici privatnog obezbeđenja koje je angažovao Grad, su nad demonstrantima primenili brutalno nasilje. Simbol protesta ostala je fotografija aktiviste kome tri muškarca kleče na leđima i vratu, dok on leži onesvešćen.
Iako su se vlasti svojski potrudile da izguraju GUP, cela konstrukcija je ostala puna rupa. Tek primera radi, sam GUP donet je u neskladu sa procedurom propisanom Zakonom o planiranju i izgradnji, (sic!) tragikomičnih deset godina nakon isticanja roka za donošenje (po odluci iz 2009.) i bez ranog javnog uvida, zbog čega je civilno društvo zahtevalo da se o svemu oglasi Ustavni sud.
Borci za zaštitu životne sredine su se u međuvremenu obratili i komitetu Bernske komisije, koji je usvojio podnesak. Međutim, istog dana kada je komitet otvorio proces na temu Šodroša i od Srbije zahtevao da do januara odgovori na upućena pitanja, radovi na Šodrošu su, umesto da time budu zaustavljeni – nastavljeni. Naime, 18. oktobra je počelo ograđivanje gradilišta za pripremne radove na pristupnim saobraćajnicama za vijadukte. Postavljali su ih radnici bez oznaka preduzeća i bez gradilišne table, te bez pratnje stručnog lica sa odgovarajućom licencom, a aktivisti su uzalud zvali građevinsku inspekciju. Pozivu “kampera“ se odazvala policijska patrola, ali je ona, umesto radnika, legitimisala aktiviste.
To će biti tek uvod u nekoliko nedelja tenzija između okupljenih građana i stotina policajaca u opremi za razbijanje demonstracija, ali i (protivzakonito, po već utvrđenoj matrici) bez oznaka, koji su nastavili da obezbeđuju neometano postavljanje gradilišne ograde, dopremanje i rad građevinskih mašina koje su krajem oktobra počele da melju vrbak.
Niz protesta održanih na Šodrošu u oktobru nije pokolebao vlasti, koje su odgovorile slanjem stotina pripadnika interventne i žandarmerije da čuvaju “red“ na licu mesta i pokažu građanima ko je jači. Nije ih omelo ni to što su građani i opozicioni akteri ukazivali na nove legislativne propuste. U upadljivije gafove, naime, spada to što je izgradnja mosta, izgleda, počela bez građevinske dozvole, kojoj bi morao da prethodi arhitektonski projekat mosta – a koga takođe, po saznanju javnosti, nema. Nema ni Strateške procene uticaja na životnu sredinu. Građani su postavili zdravorazumsko pitanje: “Na osnovu čega onda rade pripremne radove i (pristupne) mostove kada ne znaju ni kako će izgledati trajni most?“, i na osnovu čega su za njih dobijene dozvole.
Kriminalizacija aktivizma
Iako je više udruženja građana, nevladinih organizacija i opozicionih stranaka u međuvremenu na različite načine tražilo da se utvrdi identitet i kazne odgovorni za nasilje nad građanima iz redova policije i privatnog obezbeđenja, a po osnovi kršenja nekoliko zakona, ni tužilaštvo ni zaštitnici građana na to nisu odgovorili.
Tužilaštvo jeste reagovalo – ali protiv građana. Dvanaest aktivista je, naime, početkom oktobra dobilo krivične prijave u kojima se terete za nasilno ponašanje i napade na službena lica tokom protesta za vreme usvajanja GUP-a. U pitanju su dela za koja su predviđene kazne od 3-12 godina zatvora! Ukupni broj prekršajnih i krivičnih projava sa kojima se suočavaju najaktivniji građani time se popeo na 50. Da stvari budu gore, među svedocima optužbe su isti oni pripadnici privatnog obezbeđenja koji su u prenesenom i doslovnom značenju gušili aktivizam.
Nerazumnu surovost gradskih vlasti u urbanom razvoju Novi Sad trpi već barem desetak godina. Tek ove godine je, ipak, konflikt “gradskih oca“ i ozloglašenih “investitora“ sa jedne i civilnog društva sa druge strane narastao do toga da prvi angažuju policiju i privatno obezbeđenje da bi se fizički “branili” od građanske participacije, dok se aktivisti za zaštitu životne sredine suočavaju sa desetinama prekršajnih i krivičnih prijava. Takav razvoj situacije pokazatelj je značaja koji Šodroš ima za Novi Sad, rasta netrpeljivosti vlasti kao odgovora na naglo jačanje ekološkog pokreta u Srbiji u protekle dve godine, ali verovatno i pomeranja granica zamislivog delovanja u kontekstu aktuelnih geopolitičkih dešavanja.
Aktivisti su višekratno insistirali na tome da se pored domaćih zakona uništavanjem Šodroša i ućutkivanjem aktivista krše međunarodne konvencije, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima (članovi 19, 20, 21), Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Arhusku konvenciju. Da odustanu ne nameravaju: “Građani ove zemlje proglašeni su neprijateljima države, jer želimo svoju zemlju da sačuvamo. U zemlji u kojoj se na goloruk narod šalje sila, pobuna je dužnost.”
- Pucanje balona cena nekretnina, koji se naduvava preko decenije, po ocenama finansijskih stručnjaka nije ni na višegodišnjem vidiku. Aktuelni skok potražnje uzrokovan ratom u Ukrajini samo je vrh ledenog brega, dok je ispod površine masa novca koja se kroz stanogradnju pere, o čemu svedoče ne samo istraživanja nezavisnih organizacija, već i vladinih tela. [↩]
- Domaće, ali i međunarodne organizacije višekratno su kritikovale to što Srbija sa kineskim partnerom poslove sklapa van sistema javnih nabavki, ali to nije mnogo potreslo domaće vlasti. Odgovor koji aktivisti po pravilu dobiju na takva pitanja su ad hominem opaske da su sinofobi, plaćenici konkurentskih firmi sa zapada, ili samo kočničari razvoja. [↩]