Prošlog tjedna Biblioteka grada Beograda odlučila je da zabrani događaj organizacije Ženska solidarnost, koji je predstavljen kao debata o trans pitanju u okviru feminizma, jer je događaj potencijalno mogao dovesti do kršenja Zakona o zabrani diskriminacije. Nesuđena debata najsvježiji je primjer ideološke bliskosti i međusobnog podržavanja desničarskih i TERF (trans-iskključivih radikalno feminističkih) struja.
Novi talas mržnje prema trans osobama je ponovo tema u Srbiji. Nažalost vrlo su nam dobro poznate taktike i strategije desničarskih i TERF (trans-iskključivih radikalno feminističkih) struja, i znamo kako se politike isključivanja i transfobije brzo šire, jer ovi krugovi stalno inspirišu jedni druge i sada su već eksplicitni u tome da se međusobno podržavaju. Kao primer ideološke bliskosti izdvojila bih političku partiju Dveri i kontroverznu organizaciju Ženska solidarnost, poznatu po organizovanju protesta protiv lista Informer i nasilja nad ženama. Konzervativni deo naučne zajednice je podržao njihove inicijative što je u krajnjoj liniji dovelo do cenzure delova udžbenika za biologiju za 8.razred. Neki ideološki savezi se brzo zaborave ali evo, sada je prilika da se javnost podseti događaja u proteklih godinu-dve. Krenimo od najsvežijeg primera.
Od biblioteke…
Prošle nedelje je javna ustanova kulture, Biblioteka grada Beograda odlučila da zabrani događaj organizacije Ženska solidarnost, koji je trebao da bude neka vrsta čitalačke debate o trans pitanju u okviru feminizma. Debata je predstavljena kao razgovor o rodno-kritičkom feminizmu. Kad god čujem ovu sintagmu, iz iskustva znam da je ovo drugo ime za TERF. Međutim, dogodilo se neočekivano, a to je da je direktorka te ustanove otkazala događaj, usled konsultacija sa poznatom LGBTIQ organizacijom u Srbiji, “Da se zna”. U toj organizaciji su dobro procenili da će događaj sa najavljenim tekstovima naučnog karaktera, potencijalno dovesti do kršenja Zakona o zabrani diskriminacije, tj. da je događaj u startu opasan i problematičan, jer jedan od dva teksta najavljenih naučnica, sadrži brojne diskriminatorne izraze upućene trans osobama, a pre svega trans ženama. U toj organizaciji navode i ovo: “Mi smatramo, kao i mnoge/i koje dele naša ubeđenja, da ne postoji rodno-kritički feminizam, pre svega zato što feminizam ne može da bude protiv neke grupe ljudi. Rodno-kritički feminizam vidi trans osobe a pre svega trans žene kao nekog tj. neke ko ugrožava prava ostalih žena“. Rodno-kritički feminizam gura trans žene u izolaciju i nevidljivost, negira njihov identitet, na sličan način na koji desničari negiraju npr. lezbejski ili gej identitet. Suštinska veza između transfobije, homofobije i mizoginije, nije deo razmatranja radikalnih feministkinja u našoj zemlji, čime one, paradoksalno izdaju i lezbejke i gejeve u svojim redovima.
Na najavu zabrane događaja radovali smo se svega jedan dan, jer je retkost da jedna poznata ustanova tog tipa donese odluku koja predstavlja eksplicitnu podršku za trans zajednicu što uključuje i sve one koji se ne definišu u okviru binarne podele muškarac/žena (rodno nebirni, fluidni ili kvir). To je na sreću pokazatelj da postoje saveznici/e u ovoj priči i da su spremni da reaguju. I dobro je da imamo nevladine organizacije koje su aktivistički dosledne u zaštiti prava manjina.
Šta se desilo dalje, o tome svedočimo na svim mogućim mrežama od fejsa, instagrama preko tvitera, a to je višednevna poplava mržnje i verbalnog nasilja upućenog trans osobama, kao i organizacijama koje zastupaju njihova prava. Od koga dolaze ti napadi? Ukratko, od svih onih koji su dobili vetar u leđa i koji se osećaju da imaju sada i podršku naučne zajednice da šire transfobiju i uvrede na račun najugroženjeg dela kvir zajednice.
Zvuči sve jasno i poznato, zar ne? Ali ovo nije jasno ni dobrom delu feminističke scene a ni akademske zajednice u Srbiji. To se najbolje vidi po tome što se mnogi brane od toga kako se stvar previše ispolitizovala i kako je sve to verovatno deo nekih internih sukoba unutar LGBTIQ pokreta. Da ne bude nejasnoća, ova stvar je politička od starta, pa i naučne tekstove pišu ljudi koji imaju političke interese, kalkulacije i sklonost ideološkom razmišljanju. To smo najbolje mogli da vidimo na primeru uključivanja konzervativnih sociologa i drugih, u radnu grupu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) koja je dovela do cenzurisanja udžbenika. Dakle, ovde je više pitanje da li je nauka u službi homo/transfobije i diskriminacije ili se trudi biti progresivna.
Diskurzivne peripetije tj. problem etičnosti
Na primeru otkazanog događaja i borbe za diskurzivnu moć koja danima traje vidimo kako različite struje žele da nas ubede kako je to stvar cenzure, a ne transfobije i kako je ugušen glas naučnica da govore o jednoj značajnoj temi. Na to se recimo poziva i izrazito transfobičan tekst koji je izašao u listu Danas, liberalnom mediju, u kome autor prebrojava krvna zrnca tj.hromozome i nabraja redom dominantne stereotipe o tome kako trans žene predstavljaju opasnost jer svi znamo da je njihov cilj da se podvrgnu dugotrajnim hormonskim i/ili hirurškim intervencijama kako bi navodno silovali cis žene u ženskim toaletima, zatvorima i sl. I tu je poznati argument baziran na utisku određenih radikalnih feministkinja, da trans žene ugrožavaju vekovnu borbu za prava žena, jer su se usudile da se osećaju, imenuju, žive kao žene. Ne zaboravimo da su nekada i lezbejke dovodile u pitanje subjekt ženskog pokreta, pa su prošle decenije dok se njihov subjekt nije priznao u političkom smislu.
Autor teksta svoju transfobiju ubacuje u diskurs odbrane naučnog mišljenja i borbe protiv cenzure. To pomeranje fokusa sa transfobije na problem cenzure i neke navodno objektivne nauke je tipična retorička strategija, na koju posebno padaju oni što veruju u demokratski dijalog sa krajnje ksenofobnim i rigidnim stavovima koji negiraju pravo na egzistenciju nekih grupa u društvu. Da stvar bude zamršenija, na događaju je trebalo da bude predstavljen jedan afirmativni tekst i jedan koji je transfobičan, tako da delu javnosti sad nije jasno, zašto je ta vrsta “debate”, “naučnog spora” ili “demokratskog dijaloga”, zabranjena, kao da jedan tolerantan tekst može da niveliše diskriminaciju drugog. Ako čak zanemarimo taj nivo arogancije da naučnici mogu bez ikakve odgovornosti i krivice da dovode u pitanje tuđe pravo na slobodan život, ostaje otvoreno pitanje – kakva je to debata u kojoj dajete platformu i legitimitet desničarskoj ideologiji, postavljajući desne “feministkinje” za autoritet koji govori i prosuđuje u ime trans zajednice? Zašto nikom nije palo na pamet da se pobuni u ime nauke i struke, jer na događaj niti su pozvane da govore trans žene koje su glavna meta debate, niti bi im bilo prijatno da sede u publici dok neko raspravlja o njihovim telima, osnovnim pravima i dok ih patologizuje. Ovo radikalno ućutkivanje margine onih koji su već na margini, govori o toj bahatosti dela nauke da se stavi iznad običnih ljudi i njihovih egzistencijalnih problema. To čak nije ni stvar esencijalizma, već etički promašaj i ubeđivanje javnosti da je Ok pričati o tome da su neki ljudi bića nižeg reda (baš tako se danas tretira trans zajednica).
Takođe, naučno mišljenje je u ovom slučaju kompromitivano, jer je protiv broja časopisa Sociološki pregled (jedan od tekstova bi bio predstavljen na otkazanom događaju), već reagovalo preko 250 naučnika, naučnica, predavača i studenata, kada su 2021. godine potpisali saopštenje u kome kritikuju otvorenu diskriminaciju LGBTIQ osoba. Pitanje je da li bi recimo liberalni i levi deo akademske zajednice reagovao pre recimo 10 ili 15 godina, jer homofobija a tek transfobija dugo nisu bili uopšte predmet pažnje naučnika, to su bile prosto teme na margini, dok je nevladin sektor uveliko radio na zaštiti i promociji prava kvir osoba. Akademija donekle kaska za aktivizmom i kasno daje podršku osetljivim grupama u društvu.
….do udžbenika
Pozadina ovih događaja se može pratiti i kroz ekstremniji primer, a to je kada su Srpska pravoslavna crkva i politička partija Dveri intenzivno mesecima uoči poslednjeg Europrajda u Beogradu koji je jedva i održan usled organizovanja desnice, javno zahtevali od Ministarstva prosvete i Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), povlačenje određenih delova iz udžbenika za biologiju za 8.razred osnovne škole pod parolom zabrane “skandalozne propagande homoseksualizma i transrodnosti maloletnim licima”. Lider Dveri Boško Obradović više puta ukazuje na rodnu ideologiju, čime izaziva moralnu paniku u društvu, jer udžbenici govore o razlici pola i roda, odnosno ukazuju da nam se rođenjem pripisuje muški ili ženski pol koji uglavnom zavisi od biologije (ali i društva), a da se rod formira pod uticajem sociokulturnog i psihološkog iskustva.
Međutim, Dverjane je uplašilo kako da tu razliku objasnimo deci i došlo im je kao super povod za građenje politički najmračnijih stavova. Problem sa udžbenicima nije bio samo sa rodom već sa svim delovima koji na čak neutralan način objašnjavaju da u društvu postoje gejevi, lezbejke, interseks i transrodne osobe, istopolna partnerstva kao i LGBT pokret kao društveni pokret, koji se spominje u udžbeniku istorije. Ukratko, udžbenici ništa ne propagiraju već iznose činjenice, ono što znamo da već postoji u drustvu. Tada su neki naučnici/e ukazivali da su udžbenici već odobreni u redovnoj zakonskoj proceduri što je potvrdilo i samo Ministarstvo prosvete, ali je na kraju, faktičkom cenzurom, podleglo uticaju klerikalnih i konzervativnih struktura u zemlji.
Međutim, te iste zahteve koji su dolazili od crkve i desnice, uputila je na istu adresu organizacija Ženska solidarnost još u martu 2021 apelujući na ZUOV, kao i izdavačke kuće udžbenika, da ne koriste opasne koncepte (kao što je “rodni identitet“). Njihovo reagovanje nažalost nije jedna nepromišljena akcija već deo dugogodišnje kampanje i saveza između raznih konzervativnih trans iskljućujućih pojedinaca iz radikalno feminističkih i levih struja. Otkud, zašto i kako to da jedna navodno feministička grupa isključuje drugu manjinu, verovatno je potrebno još diskutovati, ali one su pozdravile cenzuru sadržaja udžbenika, dok su neki konverzativni biolozi potvrdili da se ova organizacija još pre dve godine uključila u inicijativu za brisanje delova udžbenika.
Opasni savezi
Posledice ovih događaja su brojne, od toga da deca neće, bar iz udžbenika biologije, steći adekvatna znanja o polu, rodu i seksualnom identitetu. Ova zabrana se nadovezuje i na zabranu iz 2017. godine, kada su u školama takođe konzervativne struje blokirale usvajanje obrazovnih paketa za učenje o seksualnom nasilju nad decom, zato što navodno podstiču decu da eksperimentišu u polju seksualnosti i propagiraju homoseksualnost. Šire posledice ovakvih zabrana po LGBTIQ tinejdžere mogu biti razne – oni mogu osećati veliku stigmu i strah u okviru škole i vršnjačkih grupa, iako bi taj sistem trebalo da ih podrži u osetljivom razvojnom periodu i bude okruženje gde će se osećati fizički i emotivno bezbedno. Strane studije pokazuju da deca mogu da trpe posledice diskriminacije i stigme i da homofobija, seksizam i transfobija, tj. odrastanje u netolerantnom okruženju mogu imati ozbiljne posledice po njihovo mentalno zdravlje. Ali bilo koju seksualnu orijentaciju neće razviti na osnovu toga što nauka tvrdi da postoji distinkcija između pola i roda.
Šire posledice ovakvih događaja možemo već videti na primeru Mađarske protiv koje je Evropska komisija pokrenula tužbu zbog zakona koji diskriminiše LGBT osobe.1 U Srbiji, posledice nepriznavanja postojanja trans osoba, kroz negiranje njihovog prava na imenovanje i slobodan život, mogu imati uticaja na mentalno zdravlje ove zajednice, jer je harasment i klima na društvenim mrežama vrlo neprijateljska. Savezi desnice i tzv. feminističkih organizacija su očigledni, nemaju suštinski veze sa feminističkom idejom pravde i solidarnosti koja ne bi trebalo da isključuje neke kategorije ljudi niti ih zlostavlja putem diskursa2, dok nauka ponovo može doći u opasnost da bude zloupotrebljena u pravcu sužavanja prava svih u okviru kvir zajednice, ne samo trans osoba.
- Taj zakon u Mađarskoj zabranjuje maloletnicima sadržaj koji “promoviše ili prikazuje“ takozvano “odstupanje od sopstvenog identiteta koji odgovara polu pri rođenju, promenu pola ili homoseksualnost“. [↩]
- Kao što navodi Asja Bakić: Ne možemo feminizam prerezati na dvije polutke. Ne postoji trans zajednica s jedne, a mi s druge strane jer feminističko “mi“ uključuje sve. Za segregaciju nema mjesta u feminizmu jer su podjele, binarne ili bilo koje druge, suštinski nekompatibilne s idejom emancipacije koju feminizam obećava [↩]