Košarkaški klub Partizan prošle nedelje je, posle deset godina, osvojio sedmu titulu šampiona regionalne ABA lige, pobedivši u petom meču finalne serije gradskog rivala Crvenu Zvezdu. Nakon nesrećnog ispadanja u četvrtini finala Evrolige, tim Željka Obradovića je obradovao više od dvadeset dve hiljade navijača na finalnoj utakmici i doneo dugo očekivani trofej.
Ipak, ovde se nećemo baviti sportskom, već političkom dimenzijom finalne serije ABA lige, koja je pratila i gotovo celu košarkašku sezonu. Ukratko, navijači Partizana već duže vremena smatraju da je gradski rival (za koga navija predsednik države) favorizovan o strane države i da se nezasluženo ulagalo mnogo više u ovaj klub u odnosu na Partizan.
Povratak Željka Obradovića u Beograd doneo je veći budžet Partizanu i daleko ozbiljniji tim nego što je to ranije bio slučaj, što je delu pristalica crveno-belih trebalo da posluži kao dokaz da je tretman dva kluba ravnopravan. Uz to, tokom cele sezone je spinovano kako Partizan ne razvija srpske igrače, već je prepun skupih stranaca, iako su sa druge strane igrali igrači poput Kampaca i Vildoze. Zbog velikog broja tamnoputih igrača Partizan je od pristalica suprotnog tabora nazvan KK Kamerun, zbog čega su kasnije, navijači Partizana nosili kamerunske zastave na utakmice košarkaškog kluba.
Ipak, veća ulaganja u klub nisu sprečila navijače Partizana da redovno skandiraju na utakmicama protiv predsednika Srbije, što je bio slučaj i u finalnoj seriji. Tokom godine, Vučić se više puta osvrtao na skandiranja, iako je uvek tvrdio da ga takve stvari ne pogađaju.
Finalna serija ABA lige bila je povod da se situacija dodatno zaoštri. Prenos prve utakmice finala serije koji je radila Telekomova Arena Sport (za razliku od prenosa Evrolige na koje ima pravo Sport klub) započet je bez zvuka iz hale. Ovo nije prvi put da Arena posebno obraća pažnju na zvuk sa Partizanovih utakmica, ali malo ko je očekivao da se publika od prvog minuta utakmice gotovo uopšte neće čuti.
Razlog tome je želja ove televizije da se u izuzetno gledanom sportskom događaju, u trenutku dok traju opozicioni protesti, ne čuje skandiranje protiv Vučića. U trećoj i četvrtoj utakmici finalne serije, kada je domaćin bila Crvena Zvezda, nije bilo sličnog utišavanja publike.
Arena Sport je tokom godine na različite načine “regulisala” zvuk sa utakmica Partizana. Kada bi počelo skandiranje, naglo je utišavan ton, ili je čak, preko zvuka sa stadiona ili hale puštano nasnimljeno navijanje. Ovoga puta su se odlučili da stvar ne prepuštaju slučaju i od samog početka prenose tako da gotovo nije mogao da se čuje zvuk iz hale, već samo komentatori.
Kulminacija svega desila se po završetku pete utakmice i pobede Partizana. Svojevrsni skandal, zbog čega su reagovali i pojedini opozicioni političari, izbio je zbog izlaganja košarkaškog trenera Dragana Jakovljevića u studiju i odluke Arene da ne prenosi svečanu dodelu pehara i slavlje igrača. Umesto da bude puštena ceremonija dodele trofeja, Arena je emitovala studijsku emisiju u kojoj se Jakovljević trudio da dokaže kako uspeha Partizana ne bi bilo bez pomoći države i režima, te da teza mnogih navijača Partizana da je gradski rival favorizovan klub nije ispravna.
Jakovljević je insistirao na tome da je status dva kluba u protekloj deceniji ravnopravan, a da su navijači Partizana neopravdano iznosili političke stavove na tribinama. Posle sat vremena, nakon žalbi ljudi na raznim forumima, stiglo je izvinjenje sa Arene i objašnjenje da zbog “tehničkih problema” nije bilo prenosa slavlja.
Narednih dana je na mnogim televizijama sa nacionalnom frekvencijom objašnjavano kako je moguće da je Partizan uzeo titulu, uz dozu nipodaštavanja i relativizovanja uspeha. Jutro nakon pobede u finalu, na televiziji Happy, gostovao je Dejan Anđus. Ovaj kontroverzni novinar, sportskoj publici odavno poznat po tendencionznom tumačenju sportskih i političkih događaja na televizijama bliskim vlastima, otvoreno je izjavio početkom godine da se košarkaške utakmice Partizana pretvaraju u “opozicioni hepening“. Ovoga puta, u svom gostovanju nakon pobede Partizana, otišao je, zajedno sa voditeljkom jutarnjeg programa, korak dalje.
Uz standardnu tezu da Partizan gotovo da nema “srpske igrače”, pojavio se još bizarniji argument, a to je da je osvajanje domaćih trofeja (Partizan drugu godinu zaredom nije ni igrao Košarkašku ligu Srbije) važnije od Evrolige i ABA lige. Voditeljka je čak istakla da su za pobedu Partizana zaslužni igrači koji dolaze “daleko izvan granica regiona” kasnije uporedivši pregovore Beograda i Prištine sa timom Partizana – isto kao u Partizanu i na kosovskoj strani “glavnu reč vode neki strani likovi“.
Šlag na torti bilo je Vučićev osvrt na finalnu seriju. U jutarnjem programu televizije Pink rekao je da su se u Partizanu, tek kada su osvojili trofej, odlučili da se zahvale državi “i to onako jedva, da bi mogli da glume žrtve”.
Prva utakmica finalne serije počela je bez zvuka iz hale, a poslednja je završene bez slike. Očigledno je da ljude iz Arene, ali i one iznad njih, nešto žulja u vezi sa Partizanom i njegovim navijačima.
Biće zanimljivo videti i kako će se rasplet situacije iz ove sezone odraziti na budžete dva tima u narednoj. Budžeti oba tima najvećim delom zavise od sponzorstava državnih kompanija ili privatnih kompanija koje su bliske vladajućim strukturama. Ove godine su najveći sponzori dva kluba bile kladionice za koje se ne može sa sigurnošću utvrditi ko je stvarni vlasnik. To znači da se jednom odlukom novac može vrlo lako preusmeriti na drugo mesto – ostaje da se vidi da li će se to desiti i kolike će tačno biti cifre.