Po običaju, letnji period u Srbiji vladajuća klika koristi za usvajanje kontroverznih zakona. U periodu kada je manje ljudi prisutno u zemlji, i kada je opšte interesovanje za društvena i politička pitanja na nižem nivou, ispod radara se provlače važni zakoni. Takav je slučaj i sa Zakonom o izmenama i dopunama zakona o planiranju i izgradnji, u narodu poznatijem kao zakon o ukidanju naknade za konverziju zemljišta. Narodna skupština izglasala je zakon 26. jula, a već sutradan, predsednik Aleksandar Vučić ga je proglasio, kako bi onemogućio da opozicija podnese zahtev za prethodno ispitivanje ustavnosti donesenog zakona pred Ustavnim sudom.1
Ukratko, novim zakonskim rešenjima omogućava se besplatan prenos zemljišta iz prava korišćenja u pravo vlasništva. Reč je o zemljištu privatizovanih firmi, koje je i dalje ostalo u rukama države, i koje je do sada samo uz naknadu moglo da se koristi. Procene su da je ukupna vrednost takvog zemljišta desetak milijardi evra, te da će na ovaj način, sasvim legalno, “investitori” bliski vladajućim strankama prisvojiti zemljište koje je do sada bilo u državnom vlasništvu.
Ovde ćemo se više fokusirati na argumentaciju zakonopisaca. Najglasniji zagovornik ovakvog rešenja bio je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Iako mnogi analitičari ističu kako SNS nema ideologiju, Vesićeva argumentacija jasno pokazuje da SNS itekako ima ideologiju iza koje prikriva materijalne interese sebi bliskih kapitalista. A ako pogledamo Vesićevu političku biografiju, biće nam jasno da ovo nije izuzetak u poslednjih dvadesetak godina i da se radi o kontinuitetu gotovo istovetne ekonomske politike.
Bauk Mao Cedunga i Kardelja
Glavni argument za ukidanje naknade za konverziju zemljišta ticao se, prema rečima ministra, oko pet hiljada “zarobljenih” lokacija koje stoje neiskorišćene, umesto da se na njima “lakše gradi, kako bi cene stanova bile niže”. Navodno, na tih pet hiljada lokacija moguće je izgraditi oko petnaest miliona kvadrata. Već smo pisali o stanju tržišta nekretnina u Srbiji i nema sumnje da naprednjačka politika nije usmerena ka većoj dostupnosti stambenog prostora, već je cilj da se da “novi zamah građavinskoj industriji”. Osim toga, ministar kaže i da je Srbija bila jedina zemlja u istočnoj Evropi koja je imala institut konverzije zemljišta, što je naravno, zaostavština iz socijalističkog perioda. Formula je jasna – umesto da državno zemljište stoji zaparloženo bolje ga je pokloniti privatnim licima koja će znati da ga upotrebe na pravi način. Važno je da BDP raste, dok je manje bitno kakve su društvene posledice tog rasta. Ovakvi, “komunistički propisi“, samo su brana ekonomskom progresu
Vesićeva odbrana zakonskih rešenja u Narodnoj skupštini jedno je od ideološki najdoslednijih izlaganja u poslednjem sazivu parlamenta: posprdni komentari o socijalističkom periodu uz nedvosmisleni ekonomski liberalizam jasno ilustruju političku poziciju SNS-a. Ne samo da ovaj zakon predstavlja izlazak iz komunizma, već je i propis kojim se domaće zakonodavstvo usaglašava sa evropskim pravnim okvirom.
U Narodnu skupštinu doneo je Kardeljevu knjigu “Pravci razvoja političkog sistema socijalističkog samoupravljanja” i „Crvenu knjigu” Mao Cedunga, obećavši da će najvećim kritičarima predloga zakona pokloniti ova dva dela. Dakle, svi oni koji smatraju da je potrebno zadržati državno vlasništvo su komunisti koji su ostali zaglavljeni u nekim prošlim vremenima.
Prvu knjigu javno je poklonio jednoj poslanici desničarskih Dveri, istakavši kako mu je čudno da zastupnici neoljotićevske politike brane tekovine Josipa Broza Tita i Edvarda Kardelja. Crvenu knjigu su navodno dobili2 poslanici zelenih “zbog zalaganja da se strani investitori izbace iz Srbije”.
Neophodnu trunku nacionalizma donosi odredba prema kojoj se omogućava legalizacija izgrađenih privatnih objekata jednoj od “zarobljenih lokacija”. Naime, mnoge izbeglice iz Krajine žive u objektima izgrađenim na ovakvom zemljištu3 , što je Vesića navelo na zaključak da opozicija, zbog protivljenja zakonu, ne želi da izbeglice imaju priključak za vodu i struju. Šah-mat: uz konačno otklanjanja prepreka slobodi tržišta, biće rešene i decenijske nedaće srpskih izbeglica. Svi protiv ovakvog rešenja su komunisti koji ne poznaju ekonomske zakone i autošovinisti kojima nije stalo do sopstvenog naroda.
Dosledan
Regionalnoj javnosti verovatno nije toliko poznata politička biografija Gorana Vesića. Ona na dobar način ilustruje političke i ekonomske tokove novije srpske istorije. Vesić je od sredine devedestih pa sve do 2013. bio istaknuti član Demokratske stranke. Bio je i jedan od najbližih saradnika Zorana Đinđića i njegov šef kabineta dok je bio predsednik DS-a. Jedno vreme je bio narodni poslanik ispred ove stranke, a obavljao je niz savetničkih poslova raznim ministrima. Važio je za glavnog operativca koji je obavljao niz unutarstranačkih prljavih poslova.
Ubrzo nakon što je DS izgubila vlast, Vesić prelazi u redove SNS-a. Već 2014. postaje gradski menadžer Beograda, dok je gradonačelnik bio Siniša Mali, sadašnji ministar finansija i prvi čovek finansija Srpske napredne stranke. Od 2018. je suštinski bio na čelu Beograda, iako je formalno obavljao funkciju zamenika gradonačelnika.4 Sve u šta se Beograd pretvorio u proteklih deset godina, pre svega, po započinjanju projekta Beograd na vodi upravo je dobrim delom Vesićeva zasluga. Od 2022. obavlja funkciju ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu.
Zakon o ukidanju konverzije zemljišta je šlag na torti decenijske privatizacione politike i državnog prilagođavanja interesima krupnog kapitala. Ništa novo i neuobičajeno, samo što kada to radi SNS deluje manje pristojno u odnosu na prethodnike. No, njihova argumentacija u ovom slučaju je korisna. Korisna je zato što eksplicira o čemu se tačno radi. Ovde nije reč o “lažnom” kapitalizmu u odnosu na onaj istinski, dobri i pravi koji postoji na Zapadu. Prosto, to je kapitalizam onakav kakav jeste. Osim toga što je reč o strukturnom toku i finim završnim radovima u potpunom prilagođavanju interesima kapitala, važno je uočiti da postoje i konkretni akteri koji sprovode politike, bez problema menjaju stranačke dresove i nude idejnu odbranu svojih poteza. Bar da bude jasno ko je na suprotnoj strani – do izgradnje ozbiljne političke alternative.
- Obično prođe nekoliko dana od izglasavanja u Skupštini do proglašavanja zakona od strane predsednika. Očekujući da će opozicija podneti zahtev za prethodno ispitivanje ustavnosti donesenog zakona, što je moguće samo u periodu do proglašenja zakona, nakon čega je Ustavni sud u obavezi da se izjasni u roku od sedam dana, Vučić je u rekordno kratkom periodu proglasio zakon. Sada je moguće da se podnese inicijativa za ocenu ustavnosti zakona, ali čitav proces može trajati par godina. [↩]
- Prvu knjigu Vesić je javno poklonio na sednici, dok niko ne zna ko je tačno i kada dobio drugu. [↩]
- Uglavnom je reč o zemljištu nekadašnjih velikih poljoprivrednih kombinata na periferiji Beograda. [↩]
- Goran Vesić važi za jednu od najomraženijih političkih ličnosti u Srbiji, što je verovatno razlog zašto ga SNS nikada i formalno nije postavio na čelo glavnog grada. Formalno je u tom periodu funkciju gradonačelnika obavljao Zoran Radojičić, iako se nije mnogo pojavljivao u medijima. [↩]