Sve je delovalo mirno na “proevropskoj” opozicionoj sceni u Srbiji. Činilo se da je dogovor oko jedne liste “Srbija protiv nasilja” sve bliži, nema nepotrebnih međusobnih trvenja i javnih prepucavanja, a većina napada usmerena je isključivo prema režimu. A onda se, nakon što je održan skup podrške Palestini u Beogradu, pojavilo saopštenje Zeleno-levog fronta (ZLF) povodom nove krize na Bliskom istoku.
Saopštenje je odmereno i poziva na mir – u samom naslovu se zahteva momentalni prekid vatre i povratak mirovnom procesu. Ipak, ono je pokrenulo lavinu komentara na društvenim mrežama, posebno na Instagramu i Facebooku. Pre nego što pređemo na sam sadržaj, valja istaći da je Zeleno-levi front druga politička organizacija u Srbiji, nakon Solidarnosti, koja se oglasila povodom ovog pitanja, a jedina opoziciona parlamentarna organizacija koja je skupila hrabrosti da zauzme jasan stav.
U saopštenju je osuđen teroristički napad Hamasa od 7. oktobra, jasno je izražena žalost zbog svih žrtava i istaknut je poziv da se puste svi taoci. No, lavinu komentara izazvala je konstatacija da je koren problema “[a]parthejd koji država Izrael sistematski sprovodi nad okupiranim teritorijama, Zapadnom obalom i Gazom”. Uz to, Evropska unija je pozvana da spreči krvoproliće i nasilje, uz izražavanje zabrinutosti zbog toga što se na mnogim mestima onemogućava da se “slobodno govori o tome šta je ispravno jer se to odbacuje kao naivno”.
Sadržaj komentara i profili iza kojih su komentari napisani dovoljno govore o ove dve društvene mreže. Na Instagramu su se pojavili pretežno pozitivni komentari mlađe generacije u kojima je istaknuto da je konačno jedna stranka u Srbiji argumentovano i pismeno problematizovala politiku države Izrael na Bliskom istoku. Naravno, bilo je dosta komentara koji su prvoloptaški ZLF optužili za antisemitizam, simpatije prema Hamasu i koketiranje sa terorizmom. Na Facebooku je situacija bila dosta drugačija. Iako su postovi na obe mreže imali značajno veći broj lajkova od ostalih postova, u komentarima su gotovo jednoglasno (deluje i orkestrirano) ponavljane teze kako je saopštenje sramotno i antisemitsko.
Posebno su se isticali profili koji na svojim fotografijama drže zastavu Ukrajine, a čak je jedan od najžešćih kritičara u komentarima bila osoba iz Rusije, koja je u Beogradu organizovala antiratne i pro-ukrajinske proteste. A upravo je ZLF jedna od retkih opcija koja je javno podržala te proteste.
Ovakve reakcije nisu toliko neočekivane, ali dobro ilustruju poziciju dela “proevropske” javnosti u Srbiji. Za početak, ilustruju kako ona percipira Evropu i Evropsku uniju, te ostale političke aktere koji se zalažu za ulazak u EU. Srbija je od nastanka višepartizma zaglavljena u lažnoj dihotomiji Kosovo ili Evropa. Svi oni koji biraju prvo, od strane “proevropske” javnosti bivaju percipirani kao mračnjaci koji žele da Srbiju ostave zaglavljenu u nekim prošlim vremenima. Geopolitički saveznik je u tom slučaju, naravno, Rusija ili još šire “Istok”. Drugi su oni koji smatraju da je Srbiji mesto u svetu, rame uz rame sa ostalim najrazvijenijim državama Evrope i sveta. Oni smatraju Srbija treba da ide na “Zapad”.
Ovakav pogled na svet ispušta mogućnost da se EU kritikuje iz progresivne, leve perspektive, već se sve što dolazi odatle uzima kao recept koji je potrebno prepisati kod nas. Jer to “razvijene” i “civilizovane” države rade. Utoliko bi trebalo prepisati i dominantnu poziciju spram Bliskog istoka – sve što odstupa od nje potrebno je strpati u određeni kalup – pa su tako komentatori na društvenim mrežama izjednačili Šešelja i “rusofilski” ZLF. Čim se politika države Izrael kritikuje mora da je reč o reakcionarnoj perspektivi.
Vratimo se na još jedan zanimljiv detalj. Razočarane pristalice ZLF-a koje su komentarisale postove često na svojim profilnim fotografijama drže ukrajinske zastave. ZLF se među prvima oglasio povodom Putinove agresije na Ukrajinu, što je deo najtvrdokornije pro-EU javnosti motivisalo da pozdrave ovaj postupak i budu naklonjeni ovoj opciji, učitavajući slepu i liberalnu poziciju stranke spram EU. Otuda i iznenađenje zbog saopštenja. Nemoguće je objasniti da neko iznese konkretne argumente i kritiku značajnog američkog i evropskog saveznika, bez da se svrstava na “Istok” ili “Zapad”. Principi i utemeljene politike su gotovo zaboravljene na političkoj sceni Srbije.
I za kraj još jedno zapažanje. Aleksandar Vučić vrlo brzo oglasio nakon napada Hamasa, pruživši punu podršku Izraelu. S obzirom na to da Srbija nije nikakav faktor u sukobu, ovakvo pozicioniranje nema konkretne posledice po spoljnu politiku Srbije, osim da se okaju lični gresi pred međunarodnom zajednicom. A oni se gomilaju u poslednje vreme: počev od pozicije Srbije prema ratu u Ukrajini do incidenta kod manastira Banjska. Čak i na ovom, potpuno beznačajnom nivou, Palestinci ponovo ispadoše kolateralna šteta.