Neregularnosti u toku procesa kandidovanja obeležile su aktuelnu izbornu kampanju u Srbiji. Već smo pisali o tome kako se sumnja da je nekoliko izbornih lista zloupotrebilo podatke građana i najverovatnije falsifikovalo potpise za svoje kandidature. No, izgleda da će ovi izbori biti prekretnica kada je reč o proveri potpisa na listama i razvijanju mehanizama njihove kontrole.
Naime, predstavnici koalicije “Srbija protiv nasilja” u Gradskoj izbornoj komisiji utvrdili su da se na sedam proglašenih lista za izbore u Beogradu nalaze potpisi ljudi koji tvrde da nisu dali potpis podrške nekoj od tih lista za kandidaturu. To znači da se sumnja da je na polovini proglašenih lista u Beogradu falsifikovan neki od potpisa – što dovoljno govori o legitimnosti izbora, samo kada je reč o procesu kandidovanja.
S obzirom na to da potpisi podrške listama nisu javno dostupni, jedina mogućnost provere potpisa je ta da članovi GIK-a “peške” idu od potpisa do potpisa, proveravajući da li je neko od potpisnika njihov prijatelj ili javna ličnost. Ukoliko prepoznaju ime, oni ih privatno kontaktiraju sa pitanjem da li su dali potpis toj listi. Treba naglasiti da je u svim spornim slučajevima potpis overen od strane opštinskih overitelja, koji bi trebali da budu garancija da je potpisnik na licu mesta ostavio svoje podatke i svojeručno potpisao podršku nekoj od lista koje se kandiduju.
Na primer, utvrđeno da je jedna novinarka N1 “potpisala” čak dve beogradske liste, a među potpisnicama spornih lista našla su se imena poznate glumice Bojane Maljević, aktivistkinje Sofije Todorović i, prema rečima članova GIK-a, mnogih drugih javnih ličnosti iz sveta akademije i kulture koji ne žele da se javno eksponiraju, već će privatno pokrenuti krivične postupke. I pored javnog istupanja pojedinih ljudi i tvrdnji da nisu potpisale date liste, odlukom većine u GIK-u sve sporne liste su proglašene i imaće pravo da nastupaju na predstojećim izborima. Konkretna imena su pronađena zato što je reč o javnim ličnostima, ali se sumnja da je stotine, a pa čak hiljade potpisa falsifikovao na ovaj način – podaci su verovatno povučeni iz neke od baza u kojima su dostupni podaci potrebni za popunu formulara, dok je sam potpis lažiran.
Do sada se sumnjalo da SNS, u većini slučajeva, šalje svoje aktiviste da potpišu podršku satelitskim listama koje nemaju logističke mogućnosti da prikupe potreban broj potpisa, ali sva je prilika da je stvar daleko ozbiljnija i da partije zloupotrebljavaju baze podataka i krivotvore potpise.
Prljava kampanja
Dok traju sporovi oko potpisa i svih problema uočenih tokom procesa kandidovanja, vodi se bitka i u medijskom prostoru. Od nedelje tema principa u politici zauzima važno mesto. Poznata je činjenica da vladajuće stranke nemaju bilo kakvih moralnih principa, te da su spremne na sva moguće prljave poteze. Jedan od njih je kampanja protiv bivšeg narodnog poslanika i kandidata za odbornika u Beogradu Đorđa Miketića.
Početkom oktobra gradonačelnik Šapić je zapretio Miketiću da poseduje kompromitujuće fotografije njega i njegove porodice. Sične tvrdnje izneo je i predsednik Vučić u nedeljnoj emisiji Hit Tvit, a samo dan kasnije je Miketiću stigla poruka na telefon sa eksplicitnom fotografijom. Sva je prilika da je snimak ukraden sa ličnog laptopa tokom provale njegovog stana, te da je to samo deo ukradenog materijala. Naravno, ovakvi potezi nisu prepreka da isti ti koji su spremni da zloupotrebljavaju lične podatke i materijale sa privatnih kompjutera javno optužuju suprotnu stranu za političku neprincipijelnost.
Nedelju veče obeležile su dve emisije koje su trebalo da razjasne pojedina ključna pitanja predstojećih izbora. Na Novoj S se emitovala emisija “Utisak nedelje”, u kojoj su gosti bili kandidat za gradonačelnika Beograda ispred liste “Srbija protiv nasilja” Vladimir Obradović i kandidat za gradonačelnika koalicije “Nacionalno okupljanje”, Ratko Ristić. Ključna poruka bila je da su obe koalicije, sa suprotne strane spektra (istina, Ristić je više govorio u svoje ime), spremne da nakon izbora, i ukoliko to bude bilo matematički moguće, sarađuju kako bi skinuli sa vlasti SNS i SPS. Istovremeno se na TV Pink održavalo spomenuto gostovanje predsednika Vučić, koji je istakao da se, za razliku od SNS-a, svi drugi ne vode principima u politici. Primer toga je da su potpuno suprotni delovi političkog spektra spremni da sarađuju radi rušenja aktuelne vlasti. Vučić je istakao da je jedino Stranka vojvođanskih Mađara jedini iskreni partner SNS-a, te da će se čak i SPS prikloniti drugoj strani, ukoliko bude bilo prilike za promenu vlasti.
Već smo istakli kakva je atmosfera pred predstojeće izbore i kako je to uticalo na stvaranje predizbornih koalicije. Tako šarenolike, široke i heterogene koalicije nisu retka pojava u državama u kojima vladajuća stranka koristi sva moguća sredstva kako bi u što većoj meri otežala opoziciono delovanja. Dovoljno je videti kako opozicija deluje u Mađarskoj ili Poljskoj. Naravno, pregovori posle izbora i održanje postizbornih koalicija jeste problem koji dolazi.
Ipak, čini se da je opravdana i razumljiva, u ovako neujednačenoj političkoj borbi, saradnja ideološki dalekih stranaka kako bi se stvorili preduslovi za relativno ujednačeniji pristup medijima, manje izbornih nepravilnosti i manje zloupotrebe državnih resursa u partijske svrhe. Ovo ne znači da programi i ideologija nisu važni, već da je reč o taktičkom pitanju. U ovom trenutku samostalno delovanje, van većih koalicionih blokova verovatno znači ostanak ispod cenzusa i rasipanje glasova kada je moguće pobediti vladajuću stranku u glavnom gradu. A o principima i lažnom moralisanju ne treba trošiti previše reči.