Ko se još seća famoznog Narodnog pokreta za državu, čije je formiranje najavio Aleksandar Vučić početkom godine? Sada, manje od deset dana pred važne izbore u Srbiji, pokret koji je trebalo da nadomesti nesrazmeru između Vučićeve lične popularnosti i partijske nepopularnosti SNS-a, niko i ne spominje.
Međutim, problem je i dalje tu, a aktuelna naprednjačka kampanja dobar je primer pokušaja njegovog rešavanja. Srpska napredna stranka je konglomerat različitih interesnih grupa – kapitalista kojima država služi kao platforma za razvoj biznisa, “preduzetnika” za koje su rezervisani državnih poslovi, medijskih magnata, te širokih narodnih masa kojima SNS nudi kakvo-takvo zaposlenje i koru hleba. Tokom afere Belivuk isplivao je deo unutarpartijskog prljavog veša, mada nema sumnje da su borbe stranačkih klika daleko brojnije od onoga što se pojavi u medijima.
Jedino što vezuje većinu članstva SNS-a jesu puki interesi, što dovodi do unutarstranačkih previranja, a krajnji arbitar i vezivno tkivno stranke je Aleksandar Vučić. Bez njega, i po gubitku vlasti, možemo pretpostaviti da bi se SNS vrlo brzo urušio, kao kula od karata. Imajući to u vidu, potrebno je osmisliti kampanju za republički i gradski nivo, gde formalno gledano Aleksandar Vučić nije kandidat. No, to nije prepreka da predsednik, ne samo aktivno učestvuje u kampanji, veći da bude njena okosnica.
Personalizovana kampanja
Serija predizbornih spotova u kojima se ističu “uspesi” aktuelne vlasti, u kojima je Vučić glavni protagonista, bez gotovo ikakvog pojavljivanja kandidata koji se zapravo nalaze na listama, najbolja je ilustracija odakle sama stranka crpi podršku. Na bilbordima je slika malo drugačija. Nalazi se njegov lik sa kandidatima – što ponekad deluje komično, jer su ljudi koji se nalaze pored Vučića većini stanovništva neprepoznatljivi. Kao da poruka treba da glasi: “Ja garantujem za ovu osobu”. Osim Šapića, koji je kandidat za novog-starog gradonačelnika ispred SNS-a, na fotografijama se nalazi i nekoliko osoba koje su nepoznate i ljudima koji detaljno prate političku scenu u Srbiji. Naravno, radi se o pokušaju da se podigne rejting lokalnih lista i kandidata. U razgovorima sa pristalicama SNS-a, na raznim akcijama, bilo da je reč o odlasku od vrata do vrata ili uličnim štandovima, niko od njih neće reći da glasa za SNS. Glasa se za Vučića, lično.
Naravno, Srbija nije jedino mesto gde je politika personalizovana, a savremeni politički život često zahteva lica u prvom planu i jasno profilisane kandidate. Ipak, lična priroda vlasti u Srbiji kao posledicu ima gotovo potpuno marginalizovanje stranaka kao političkih aktera. U opoziciji se na prste jedne ruke mogu pobrojati stranke koje insistiraju na snazi organizacije, nezavisno od samih lidera.
Slično važi i za, sada već, notorni call centar SNS-a. Tokom prošle nedelje Centar za istraživačko novinarstvo Srbije otkrio je da se preko naprednjačkog “call centra” i agencije za hostese kupuju glasovi u korist vladajuće partije. Ceo tekst je ovde, ali ukratko, hostese “angažovane” na izborni dan, za dnevnicu od devet hiljada dinara (oko sedamdeset i pet evra), treba pre dolaska na posao da slikaju glasački listić na kojem je zaokružena lista Srpske napredne stranke. U celu priču su, naravno, umešane i omladinske nevladine organizacije preko kojih se peru pare.
Ubrzo po objavljivanju priče, Vučić je snimio spot u kojem upravo on radi u call centru i razgovara sa ljudima – ako On garantuje za call centar, onda je tu sve kako treba. Vučićeva vladavina je toliko personalizovana da je nemoguće zamisliti kampanju vladajuće stranke i njenih sedamsto hiljada članova bez njega kao prvog, a često i jedinog lica kampanje.
Posledično, većina stanovništva razmišlja u ili-ili kategorijama, gde je na jednoj strani Vučić, a na drugoj Opozicija. Kako će izgledati Srbija, jednom kada dođe do promene vlasti, teško je zamisliti – posebno jer će postizborne koalicije biti prilično heterogene.