Što se dogodilo na još jednim izvanrednim izborima u Srbiji? Tko su pobjednici, a tko gubitnici? Iscrpni pregled i analizu donosi Luka Petrović.
Rezultati nedeljnih izbora u Srbiji nisu doneli promene kojima se nadala opoziciona partijska scena i njima naklonjena javnost. Srpska napredna stranka osvojila je apsolutnu većinu mandata na republičkom nivou, dok vlast u Beogradu zavisi od liste koju predvodi dr Branimir Nestorović “Mi – glas iz naroda”. Izborni dan je bio vrlo napet i zabeležene su brojne neregularnosti – kruna svega je otkriće da je Beogradska arena bila mesto gde su se okupljali glasači koji dovoženi Republike Srpske, odakle su prebacivani na biračka mesta širom Beograda.
Opozicija ne priznaje rezultate beogradskih izbora, zbog čega je dvoje opozicionih lidera započelo štrajk glađu u zgradi Republičke izborne komisije (RIK), dok se ispred same zgrade održavaju protesti. RIK je, kao i prošle godine, objavilo da neće izlaziti sa rezultatima izbora tokom izborne noći, već da će ih saopštiti sutradan. Rezultate je prvi saopštio Aleksandar Vučić. Opozicione stranke tokom izborne noći nisu uspele da prikupe dovoljan uzorak kako bi mogle da izađu sa sopstvenim projekcijama rezultata. S obzirom na to da je moguće ponavljanje izbora na određenom broju biračkih mesta, deluje je da će konačni rezultati izbora i raspodela mandata biti poznati tek početkom naredne godine.
Vladajuća koalicija: rast SNS-a i debakl SPS-a
Prema trenutnim rezultatima, Srpska napredna stranka osvojila je 46,6% glasova na republičkim izborima, što je dovoljno da samostalno imaju apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini koja broji dvesta pedeset mesta. Ostaje otvoreno pitanje koliko će tačno SNS imati poslaničkih mesta na kraju, ali sva je prilika da će to biti više od sto dvadeset šest. Malo ko je, posebno u opozicionoj javnosti, očekivao da će SNS ostvariti bolji rezultat u odnosu na april 2022. kada nisu imali dovoljan broj poslanika da samostalno vrše vlast. U odnosu na april prošle godine, SNS je u decembru 2023. osvojio sto hiljada glasova više na republičkom nivou.
Teško je na prvu loptu reći šta je tačno uticalo da SNS ostvari bolji rezultat, posebno nakon majskih tragedija u Srbiji. Pisali smo već o tome kako je ustrojena organizacija SNS-a i odakle crpi najviše glasova. U proteklih godinu i po dana se nije puno toga promenilo. Srpska napredna stranka, makar prema onome što se nalazi u kutijama, ostvarila je izborni rezultat daleko bolji od očekivanog i u Beogradu.
Lista beogradskih naprednjaka je prvoplasirana i sa projektovanih četrdeset devet mandata, treba im još sedam za stvaranje većine. Po svoj prilici, na biračkim mestima u Beogradu, SNS je osvojio 39,34% procenata glasova na gradskom niovu, a 37,48% na republici i imaće jednog odbornika više u odnosu na prethodni saziv Skupštine grada Beograda. To je nedovoljno za većinu sa dosadašnjim koalicionim partnerom, Socijalističkom partijom Srbije (SPS).
Jedan od najvećih gubitnika izbora je upravo Socijalistička partija Srbije. Ovaj dugogodišnji partner SNS-a je sa 11,79% na prethodnim izborima spao na oko 6,5%, odnosno osvojio je oko 185.000 glasova manje nego prošle godine. Procene su da je kampanja SNS-a bila usmerena upravo na birače SPS-a, te da je SNS bolji rezultat ostvario na račun svog koalicionog partnera.
Od uspostavljanja višestranačja u Srbiji, SPS je lošiji izborni rezultat ostvario jedino 2007. godine. Političke razlike između SNS-a i SPS-a gotovo da ne postoje, a glavni razlog opstanka SPS-a na političkoj sceni Srbije jeste klijentelistička mreža – ostaje da se vidi da li je SNS sigurnije mesto za birače SPS-a, te da li će i kako ova partija uspeti da se oporavi od ovakvog izbornog debakla. U Beogradu je SPS prošao još lošije nego na republici, sa osvojenih 4,81%, pripada im šest mandata.
Blagi rast proevropske opozicije. U Beogradu nedovoljno za pobedu
Pre izbora, opozicija je najveće nade polagala u beogradske izbore, zato što je delovalo da je tu moguća promena vlasti. Prema prvim rezultatima, ukrupnjavanje jeste donelo određeni rezultat, ali nedovoljno da se vlast promeni u glavnom gradu. Prošle godine su dve kolone sa ovog dela političkog spektra ušle u republički parlament. Samo se Narodna stranka nije priključila ovoj koaliciji, zbog čega je kažnjena na izborima, ostavši van parlamenta. Centristička koalicija Ujedinjeni i zeleno-leva koalicija Moramo na prethodnim izborima, kada se saberu rezultati, nisu uspeli da prebace 20% glasava. Trenutne su procene da će koalicija Srbija protiv nasilja (SPN) osvojiti 23,69% što je rast od oko dvesta hiljada glasova u odnosu na 2022. i dvadesetak mandata više u odnosu na prošli saziv Narodne skupštine.
Sinergijski efekat koalicije na republici je značajno veći nego u Beogradu, gde je ova koalicija priželjkivala makar izjednačen rezultat sa Srpskom naprednom strankom. Prema trenutnim rezultatima, sinergija u Beogradu je manja od očekivane. Procene govore, u nedostatku konačnih rezultata, da je SPN osvojila između deset i trideset hiljada više od dve koalicije zbirno 2022. To je tri mandata više u odnosu na Ujedinjene i Moramo, ali nedovoljno da sa pojedinim desnim strankama ima većinu u Beogradu. Sa odbornicima koalicije Nacionalna demokratska alternativa (NADA), dolazimo do cifre od četrdeset i devet odbornika.
SPN ne priznaje rezultate beogradskih izbora. Prema tvrdnjama lidera koalicije, u Beograd je na izborni dan dovezeno više od četrdeset hiljada ljudi iz Republike Srpske, koji su prekrojili izbornu volju stanovnika glavnog grada.
Na desnici ponovo preslagivanja
Ako ne računamo stranke nacionalnih manjina, od kojih će sigurno Stranka vojvođanskih Mađara ostati deo vladajuće koalicije, cenzus su na republičkom nivou prešle još jedino dve desničarske liste. Kod Nacionalno demokratske alternative nema iznenađenja, njen ulazak u parlament bio je očekivan, iako je ostvarila nešto slabiji rezultat u odnosu na prošlu godinu. Ova lista je pre izbora jasno istakla da je spremna da sarađuje sa proevropskom koalicijom u glavnom gradu ukoliko bude bila moguće smena vlasti. NADA će zadržati sedam mandata u Beogradu.
Očekivan je bio ulazak u parlament i koalicije Nacionalno okupljanje koju čine Dveri i Zavetnici. No, ove dve stranke koje su do skora zbirno imale dvadeset poslanika, po svoj prilici, neće biti deo novog saziva Narodne skupštine. U odnosu na 285.000 glasova ove dve stranke prošle godine, sadašnjih nešto više od 100.000 je katastrofalan rezultat. Moguće da je ova koalicija kažnjena zbog toga što je percipirana kao glavni krivac za to što nije formirana jedna predizborna kolona na desnici. Pored SPS-a, Dveri i Zavetnici su najveći gubitnici ovih izbora
Najveći dobitnik izbora, osim SNS-a, je lista “Mi – glas iz naroda”. Prvi čovek ove grupacije je pulmolog Branimir Nestorović, koji je po izbijanju pandemije korona virusa postao poznat javnosti kao jedan od najvećih teoretičara zavere u Srbiji. Njegovu listu čini bizarni skup antivaksera, teoretičara zavere, različitih mračnjaka, ravnozemljaša, verskih fundamentalista i antikomunista. Nestorović je prvi put samostalno izašao na izbore, iako je prethodni put bio na listi Dveri. Deo ljudi iz prvih redova ove grupacije pripada YouTube i Internet “alternativnoj zajednici”, te podršku crpi iz tih redova. Nestorović svoju popularnost duguje gostovanjima na prorežimskim televizijama kakva Happy, iako je, istina, tokom kampanje imao minimalnu zastupljenost u medijima. Rezultat od 4,7% na republici je nedostižan mnogim etabliranim opozicionim strankama, pa ovakav samostalni uspeh predstavlja veliko iznenađenje.
Snagu same organizacije dobro ilustruje podatak da se na njenoj republičkoj listi našao svega sto jedan kandidat, od ukupno dvesta pedeset mogućih, a na beogradskoj dvadeset dva od sto deset. Od dvadeset dvoje kandidata na beogradskoj listi, njih šestoro će biti odbornici u narednom sazivu Skupštine grada Beograda i predstavljaće tas na vagi između SNS-SPS sa jedne strane i SPN-NADA druge. Iako je u prvom mahu izjavio da neće dati podršku niti jednoj strani u Beogradu, Nestorović je ipak najavio mogućnost davanja manjinske podrške SNS-SPS u glavnom gradu.
Legitimitet izbora i protesti
Dan nakon izbora, i dobrim delom očekivano, izbili su protesti ispred Republičke izborne komisije zbog brojnih neregularnosti, ne samo na izborni dan, već od samog početka procesa. Sporni su potpisi koje su pojedine liste prikupile za kandidovanje, birački spisak, kupovina glasova, dok je najveća afera izbornog dana vezana za dovoženje glasača iz Republike Srpske u Beogradsku arenu. Domaće i međunarodne posmatračke misije, kao što su CRTA ili ODHIR, ističu da je bilo mnogo neregularnosti tokom izbornog procesa. Slične zaključke doneo je i šef Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kao i Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke. Stejt department je bio daleko uzdržaniji istakavši da je spreman da sarađuje sa novom Vladom, bez detaljnijeg spominjanja izbornih neregularnosti.
Opozicija traži da se izbori u Beogradu ponište. Samo poništavanje izbora neće doneti toliko boljitka, dok se ne reši pitanje biračkog spiska i utvrdi da li i na koji način ljudi van granica Srbije glasaju na lokalnim izborima u Srbiji.
Sva je prilika da će Vučić ponovo maksimalno odugovlačiti sa formiranjem republičke i gradske vlasti, dok opozicija nema nameru da prizna rezultate beogradskih izbora. Ostaje da se vidi kako će se opozicija snaći u novoj iteraciji protesta, da li će odustati od šetnji kao jedinog oblika uličnog delovanja, te kakav će biti odgovor vlasti i bezbednosnih struktura.
Snimak koji se juče pojavio sa jednog od protesta, na kojima se vidi kako jedna žena lista fotografije iz ličnih karata studenata organizatora protesta ukazuje na dalju zloupotrebu bezbednosnih struktura od strane vladajuće stranke.
*Naknadno su ispravljeni određeni podaci nastali zbog pogrešnog čitanja preliminarnih rezultata Gradske izborne komisije. No, te ispravke nisu vezane za same brojeve mandata i konačni ishod izbora.