Na Skadarskom jezeru krivolovci su prije desetak dana napali mladog šefa Službe zaštite Vuka Saičića, a u napadu je sudjelovao i monah iz lokalnog manastira, koji je bacio Vukov telefon u jezero da bi uništio dokaze. Velik dio javnosti stao je na stranu krivolovaca, o čemu za Bilten piše Iskra Krstić koja je razogvarala a aktivistom Aleksandrom Dragićevićem o kontekstu neutemeljenih, a uvriježenih opravdanja za krivolovce.
Krivolovci su ostima nasrnuli na šefa Službe zaštite NP Skadarsko jezero: tokom jedne od brojnih akcija zaplene ulova i opreme krivolovaca, Vuku Saičiću je početkom februara “odgovoreno” trozupcem u ruku i veslom po vratu. Na jezeru se zimi od velike hladnoće i vlage koja razdire kosti brane i sa šest slojeva odeće, pa je to doprinelo da Saičić ovog puta izbegne teže telesne povrede. Ako je tako zaštitare u zaštitu posredno i uzela “podmukla veljača, februar, u magle zamotan”, javnost, zamislite, nije.
Prva vest o ovom slučaju, objava aktiviste Aleksandra Dragićevića na društvenim mrežama, formatirala je incident kao ilustrativni primer napada kojima su goloruki, malobrojni i slabo opremljeni zaštitari izloženi. Kako su potom naglasili i drugi, sukobi su česti, a bivaju i opasniji – ovaj je, tek, bio dokumentovan video zapisom. Umesto da podrži zaštitare, deo fejsbučnog komentarijata ih je i sam dočekao na nož.
Zašto niste svemogući?
Zašto su zaštitari uopšte sprečavali lov ribe ostima (trozupcem, ručnim harpunom) kad on, kao tradicionalni oblik “suživota sa jezerom” ne bi trebalo da bude zabranjen zakonom (iako jeste), pitali su se građani. Ulov su, kažu, bila “dva krapa”, kome to može da smeta. Šta se službe zaštite tiče da li neko lovi danju ili noću, kad zakon ne bi trebalo da sankcioniše lov posle ponoći (iako to čini). I šta uopšte ima da zaplenjuju opremu, koja je privatna svojina…
Dok su aktivisti ponavljali da je na snimku samo jedan od napada na zaštitare (prošle godine sličnih je bilo tri), a da zakon mora da važi za sve, društvene mreže su kipele od poruka službi zaštite da se najpre obračuna sa “velikim igračima” (pod pretpostavkom da to ne čini). Bilo je i neutemeljenih sumnji da zaštitari hvataju sitne prestupnike koji “pecaju da se prehrane”, a ne obraćaju pažnju na organizovani kriminal, izlovljavanje ribe (ali i prekograničnu trgovinu drogom i oružjem, mada se ne zna po kojoj osnovi) jer su “nesumnjivo korumpirani”. U ready-made scenariju dostojnom pažnje Živka Nikolića porodica jednog od napadača je svog bratstvenika uzela u zaštitu otvorenim pismom, zaštitarima pripretila a za šverc drogom i ljudima optužila samog Saičića.
Kakofoniju je obogatilo učešće jednog monaha iz ostrvskog manastira Kom u incidentu. Nakon što je šef službe zaštite izjavio da mu je svešteno lice iz trećeg čamca otelo mobilni telefon i bacilo ga u jezero, pa uteklo sa krivolovcima, stvari su opet postavljene naopačke. Umesto da se dovede u pitanje zašto se osoba koja pledira da bude moralni uzor stavila na stranu prekršilaca (za šta, ekhm, određenih osnova ima u tome što su rođaci) aktivisti su od strane dela javnosti i medija optuženi za mržnju prema crkvi i šovinizam prema etničkim Srbima. (Naravno, oni mediji koji ga zapravo gaje nisu dugo čekali da se uključe u žurku.)
Višnja na tortu: društvenim mrežama kruži slika drvenog čamca krivolovaca, malo ojedene ivice ali pod posve neironičnim naslovom “ranjeni čun” (do sada već četrnaest puta prerađen u mim). Saičić, koji je u prvom obraćanju nakon napada naglasio da su predstavnici službe zaštite poštovali zakone i pravilnik, morao je i da se brani da nije nikom brojao krvna zrnca i da podseća da je tema krivolov. Podsetimo se i mi.
Ko tu koga krivolovi i zašto?
Krivolov krupnijih razmera na Skadarskom jezeru opstaje već tri decenije, kažu naši sagovornici. Ključni momenat za to su godine kada je izbio rat u SFRJ. Pre toga je potencijalima jezera (95% ukupnog slatkovodnog ribarstva u Crnoj Gori) prevashodno raspolagala firma “Ribarstvo” iz Rijeke Crnojevića, svojevremeno jedino preduzeće za preradu slatkovodne ribe u Evropi. Jezero je 1983. proglašeno za nacionalni park, a 1985. i za Ramsarsko područje. Ni privredno ni sportsko ribarenje nikada nije sasvim zabranjeno, ali su jezero do rata čuvali i država i stanovništvo.
“Ljudi su cijenili jezero jer su radili u Ribarstvu, radili su u turizmu. Tada, za vrijeme socijalizma, lov na struju ili neki značajni krivolov bio je incidentan jer se išlo u zatvor”, objašnjava za Bilten Aleksandar Dragićević, aktivista i volonter u službi zaštite jezera.
Nestašice i glad 1992. godine menjaju sve. U zimu sa 1992. na 1993. i naredne sezone je izlovljavanjem strujom uništeno 30 tona mlađi ukljeve (Alburnus alburnus) težine 3-5 grama, oko 3.5 miliona jedinki. Ihtiolozi smatraju da se ukljeva od te dve godine još nije oporavila – a i lov i krivolov su se nastavili tako da su manje zastupljene vrste iz dela jezera sasvim nestale.
Ribe i lokalno stanovništvo
Od ribarenja na Skadarskom jezeru direktno zavisi 300 porodica, a indirektno još toliko. „Ribarstvo” je otišlo (čitaj: gurnuto) u stečaj 2013., ostavši svakom od 300 zaposlenih dužno oko 1.500 evra plate i četiri godine doprinosa. Dok je krivolov počeo da bi se stanovništvo sačuvalo od gladi, kasnije je tolerisan da bi se time kupovao socijalni mir – ali i obezbeđivali glasači, smatra Dragićević.
Deo društva je krivolov vremenom prihvatio kao legitimnu privrednu granu, a izigravanje države kao kompenzaciju za njen maćehinski odnos prema narodu. Po toj logici, zaštitari i nemaju šta da zavode red na jezeru koje je više nego dovoljno veliko i obilato da prehrani porodice koje na njemu žive i čuvaju ga kao zajedničko dobro (takoreći komons).
Problem je “samo” u tome što u praksi (krivo)lov na jezeru nije romantično lokalan, nije održiv i ne odvija se iz potrebe, nego zarad finansijskog profita.
“Jedan čamac za noć, ukoliko samo jednom izlaze, može da ubije oko 200 do 300 kila ribe. Ako to pomnožiš sa 4 ili 5 eura, jedan izlazak na vodu njima donosi 1.000 do 1.500 eura”, objašnjava Dragićević. Ovolike količine love se uglavnom strujom – nekada agregatima, a danas na baterije. Lov strujom “diže sve od dna do vrha i steriliše sve oko čamca” u jezeru koje je prosečno duboko svega 4-5m, a najviše 8m. Zato je i u obraćanju nakon napada Saičić naglasio da nije veliki protivnik tradicionalnog ribolova, već da mu je prioritet upravo da zaustavi izlovljavanje ribe strujom.
Razgranato korenje korupcije
Krivolov su doskora omogućavale koruptivne šeme u kojima su učestvovali mnogi zaštitari. Zaposleni u službi zaštite su do 2021. imali vrlo niske plate i nedostojanstvene uslove rada, napominje Dragićević, što je službenike demotivisalo za rad a motivisalo da primaju mito:
“Imaš nadzornike u nacionalnom parku koji trebaju da čuvaju to jezero, da patroliraju sa čamcima. Međutim, njih je u smjeni, recimo, troje ili četvoro, i oni večeras uzmu po 50 eura, da ne izlaze na vodu. Imali smo situaciju da je, evo, prije svega par godina, jedna osoba, kojoj su oba sina bili krivolovci, bila nadležna za održavanje čamaca. I recimo, on sada uspe šećer u rezervoar, oni upale čamac, motor se pokvari i onda ti zbog rokova javnih nabavki dugo ne možeš da imaš vanbrodski motor. I to se znalo. I nastavljalo je tako.”
Kako je 2020. za Bilten pisala Andrea Milat, “usprkos propisanim financijskim kaznama od 20.000 eura i zatvorskima do tri godine, za krivolov na Skadarskom jezeru, rijetko je koji prekršitelj procesuiran. Na ogromne propuste države u ovom polju, prošle je godine (2019.) upozorila i Europska komisija u svom Izvještaju o napretku CG na putu prema EU”.
“Dinamično radno okruženje” i glava na panju
Upravo 2020., nakon političkih promena, država je pokazala volju da nešto uradi, a dve godine kasnije Vladimir Martinović, novi direktor NP “Skadarsko jezero”, na mesto šefa Službe zaštite postavlja Vuka Saičića. Saičić je tada navršio 22 godine, od kojih sedam u borbi protiv krivolova u okviru NVO Carp Security. (Plus, nota bene, jedan pokušaj nadzornika iz prethodne garniture da ga, kao šesnaestogodišnjaka, u jezeru utope.) Nakon nekoliko uspešnih akcija, Saičić postaje i šef službe zaštite Skadarskog jezera.
“Nije bilo vanbrodskih motora, nema cipela, nema pantalona, a malo ljudi zna koliko može hladno biti na vodi poslije ponoći kada krivolovci izlaze”, dočarava zatečeno rasulo naš sagovornik. Uz to nema odgovarajućih čamaca: kroz trsku se ne može običnim plastičnim čunom, već je potreban metalni, koji se kroz ševar probija kao sečivo.
Od štapa i kanapa do dronova i termalnih kamera
U zaštiti Skadarskog jezera godinama učestvuju aktivisti za zaštitu životne sredine, uključujući Vuka Vujisića, Darka Saveljića, dugogodišnjeg voditelja Centra za zaštitu i proučavanje ptica, i samog Dragićevića:
“Dali smo svoja vozila, dronove, ekspertizu, sve što smo mogli, živote, da im pomognemo. Njima je ta pomoć bila potrebna jer nisu imali ni materijalnih resursa, ni ljudstva na koje mogu da se oslone; a dovoljno je da jedna osoba šuruje sa krivolovcima i da oni odu na drugi kraj jezera.”
Podmlađena služba zaštite je počela da koristi i jednu od termalnih kamera koju je na jezero ranije postavilo ministarstvo poljoprivrede; na poznatim prilazima krivolovaca služba zaštite i volonteri-aktivisti su postavili više od stotinu kamera, te angažovali dronove koji su jezero nadgledali po 5-6 sati. Rezultati su bili snimci koji se sada koriste kao dokazni materijal.
Od kada je Saičić na mestu šefa službe, uhapšeno je 38 lica, podnete 24 prijave za nelegalnu gradnju, 18 prijava za nelegalnu seču šume, zaplenjeno 1.300 ribarskih mreža, od kojih je jedna bila dugačka 80 metara. Procesuirano je i šest zapsolenih iz službe, sa kojima je prekinut radni odnos. Pokazatelj uspešnosti borbe protiv krivolova je, kažu aktivisti, i rast cene šarana, koji je za godinu dana poskupeo četiri puta.
“Vuk je u 2023. godini uspio da obori krivolov za preko 80% i imali smo najveću zaplijenu opreme ikada kada smo uspjeli da obijemo jednu od kućica u kojoj je pet krivolovačkih ekipa čuvalo svoju opremu”, pojašnjava Dragićević. Zaplenjeni su čamac, vanbrodski motor i oprema vredna 30 hiljada evra.
Koliko je krivolov na Skadarskom jezeru profitabilan govori i podatak da su krivolovci spremni da ostave čamac i motor koji zaštitari nađu na obali, a koji koštaju i do osam hiljada evra: “Oni će da izađu sljedeći dan i da kupe novi i da za, recimo, dvije ili tri noći krivolova strujom dođu na svoje.”
Po njegovim rečima, i u čamcu krivolovaca u noći napada bilo je mnogo više od metaforična “dva krapa”, odnosno oko stotinu kila ribe vrednosti od ukupno 500 evra. “Znači, nijesu je uzimali kao konzumnu ribu, ni kao tradicionalnu, nego da je preprodaju, a i jedan i drugi imaju stalno zaposlenje. Tako da im je ovo neki ekstra izvor prihoda, a nije da je to sirotinja, kao što se spinovalo”. I tvrdnje da služba zaštite hvata “male” a sklanja se pred “velikim” krivolovcima Dragićević odbacuje kao spin. Kako naglašava, u već pomenutoj akciji je zaplenjena oprema pet ekipa, a u prethodna tri meseca procesuirano čak šesnaest osoba.
Učestali napadi na zaštitare
Vodeći rat protiv krivolovaca Saičić je postao njihov najveći neprijatelj, naglašava Dragićević: “Počeli su da ga prate, da ga zovu, da mu prijete, da mu dolaze kući; morao je da proda auto da mu ga ne bi slomili.” U javnosti su se vodile debate o tome da li čuvari i zaštitari imaju pravo da nose vatreno oružje i druga sredstva prinude. Pravilnik dozvoljava ova sredstva, ali u praksi čuvari njima ne raspolažu.
Služba zaštite i aktivisti planiraju da i ove godine postavljaju skrivene kamere i ozbiljno se pripremaju da na krivolov motre tokom potpune zabrane lova koja traje od 15. marta do 15. maja, tokom mresta ribe. Dogovaraju se i združene akcije sa policijom. Ne treba zaboraviti da je, kako je Bilten i ranije pisao, Skadarsko jezero poprište i drugih vrsta kriminala.
“U Crnoj Gori konačno moramo početi da postavljamo sistem”, komentariše Dragićević, “Ako zakon kaže da je nešto nelegalno, onda je to nelegalno i kraj. Znači, bez obzira je li jedna riba, ili tri ribe, ti ćeš da ideš u zatvor i odgovaraćeš za to. I kada tako budemo napravili sistem koji će da funkcioniše besprekorno, imaćemo i razvijeno slatkovodno ribarstvo, ekonomiju na slatkovodno ribarstvo, manje ljudi koji uništaju živi svijet, i sve će biti ljepše.”