Ni iz trećeg puta nije uspelo konstituisanje Skupštine grada Beograda, te će po sili zakona biti organizovani novi izbori u glavnom gradu Srbije. Za opoziciju, ovo je veliki uspeh jer Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, nakon deset godina vladavine, nisu uspele da formiraju vlast. Sada već bivša vladajuća koalicija je sve vreme tvrdila da ima većinu, ali da dodatni legitimitet traže u vidu podrške Branimira Nestorovića. Na kraju, ispostavilo se da većine nema. U narednih trideset dana predsednik Narodne skupštine, koji i dalje nije izabran, dužan je da raspiše izbore koji će se održati u roku od najviše šezdeset dana od dana raspisivanja.
Pod uslovom da ne bude nekih vanrednih okolnosti, u vidu prevremnog podnošenja ostavki predsednika beogradskih gradskih opština1 i/ili dolaska međunarodne komisije koja bi se bavila izbornim uslovima, izbori na nivou grada Beograda i beogradskih gradskih opština neće se održati u istom danu. Jednostavnije rečeno, stanovnici Beograda će u narednih pet meseci dva puta izlaziti na izbore, a političke stranke će morati da organizuju dve izborne kampanje – ne treba previše trošiti reči na to kolika je organizaciona prednost SNS-a.
Da stvar po opoziciju bude gora, sva je prilika da će se izbori za gradske opštine održati početkom ili sredinom jula, a spekuliše se da će izbori za grad Beograd biti održani krajem aprila, i to u nedelji kada će većina ljudi “spojiti” neradne dane oko uskršnjih i prvomajskih praznika. Manja izlaznost, naravno, odgovara daleko disciplinovanijim naprednjacima.
Referendumska atmosfera, ali zaista
Već smo nekoliko puta pisali o političkom odnosu snaga pre decembarskih izbora u Srbiji. Na levo-liberalnom delu spektra formirana je velika koalicija Srbija protiv nasilja (SPN), dok je desnica izašla u više kolona. SPN je nedvosmisleno najjača opoziciona koalicija, ali je zbog svoje glomaznosti i programsko-ideološke nekoherentnosti, kampanja više bila usmerena protiv režima, nego ka promociji sopstvenih političkih rešenja.
Deluje da će se ovoga puta situacija dodatno zaoštriti, u smislu “ili-ili” izbora. Na tome posebno insistira dosadašnja vladajuća koalicija. Sva je prilika da će SNS i SPS nastupiti na jednoj izbornoj listi, ali i da će uskoro formalno biti osnovan veliki Narodni pokret, koji će uključiti i niz desničarskih organizacija koje su do sada nominalno bile opoziciono orijentisane. Najpoznatije lice je, za sada, Milica Đurđević Stamenkovski, liderka stranke Zavetnici, za koju se spekuliše da će dobiti i ministarsko mesto u novoj Vladi. Odnedavno javnosti poznat Aleksandar Jerković će, takođe, biti deo novog pokreta. Tu će verovatno biti i Srpska radikalna stranka, kao i druge manje desničarske organizacije. Dakle, svi oni za koje je do sada bilo sumnje da su istinski opoziciono orijentisani će ovoga puta na beogradskim izborima nastupiti u okviru liste Srpske napredne stranke.
Već je vidljivo da će SNS pokušati da nametne nacionalne teme kao ključne, posebno jer ovoga puta, silom prilika, ne mogu da parlamentarnim ili predsednčkim izborima “pokriju” lokalne izbore. Navodno, beogradski izbori su sudbonosni po Srbiju. Opozicija je podizanjem teme izbornih neregularnosti na međunarodni nivo dovela u pitanje suverenitet Srbije, pokušavši da sprovede “obojenu revoluciju”. Opoziciju čine stranke koje bi priznale nezavisnost Kosova, ukinule Republiku Srpsku, Srbe proglasile genocidnim narodom, te uvele sankcije Rusiji. Ukoliko bi takvi ljudi preuzeli vlast u glavnom gradu, ekonomskom i političkom centru države, cela država bi uskoro pala na kolena. Ukratko, to je narativ naprednjačkih lidera, a kako se budu bližili izbori, “optužbe” će biti sve teže. Krunski dokaz je da je Zeleno-levom frontu pripalo najviše odborničkih mesta u okviru koalicije SPN na decembarskim izborima, a oni su, pored svega navedenog, kačili zastavu sa duginim bojama na prozor svoje odborničke kancelarije.
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP), Dragan Đilas, pozvao je na okupljanje i na opozicionom delu spektra. Na prvom mestu pozvao je koaliciju Nacionalno demokratska alternativa koju čine Nova Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije, a potom i sve one stranke koje su zasigurno opozicija režimu.2 Pored njih, na listi bi se našao značajan broj javnih ličnosti, aktivisti ProGlasa i istaknute ličnosti iz civilnog sektora.
Cilj je da se izbegne bilo kakvo rasipanje glasova. SSP je uveren da je Beograd većinski opoziciono orijentisan, ali da se to ne “prevodi” u izborni rezultat. Usled preterane fragmentacije partijskog sistema i velikog broja izbornih listi, značajan deo glasova ostaje ispod cenzusa. Ovakav način razmišljanja ispušta iz vida mogućnost da deo glasača, bilo sa levice ili desnice, neće biti spreman da glasa za toliko široku i politički šarenu koaliciju. Pored toga, nesumnjivo je da bi levi akteri značajno izgubili svoj partijski identitet, koji je mukotrpno građen prethodnih godina.
Sva je prilika će jedino Mi – glas iz naroda, odnosno dve od tri njegove frakcije, nastupiti izvan velikih koalicija. No, deluje da je njihov kredibilitet značajno urušen u periodu nakon izbora i da će teško ponoviti rezultat koji su ostvarili kao jedinstvena lista.
Posledično, beogradski izbori će imati veliki uticaj na izbore u beogradskim gradskim opštinama. Ukoliko dođe do pobede opozicije na nivou Beograda, verovatno će to uticati na pobedu i u više od četiri centralne gradske opštine, koje su već “viđene” kao opozicione. No, ako se takva pobeda ne desi, motivacija opozicionih birača će značajno pasti, pa ne bi bilo iznenađenje da početkom jula naprednjaci potpuno učvrste vlast u glavnom gradu, na svim nivoima.
- Beograd se sastoji iz sedamnaest gradskih opština, od kojih svaka ima Skupštinu gradske opštine, za koje se organizuju izbori. Skupština gradske opštine kasnije bira predsednika gradske opštine i Veće gradske opštine, kao izvršne organe. Izbori za beogradske gradske opštine održani su 2020. godine, ali mandat im traje dovoljno dugo, da u ovom trenutku nije moguće spojiti izbore za Skupštinu grada Beograda i skupštine beogradskih gradskih opština. Gradske opštine nemaju preterano velike nadležnosti, ali neke od njih, imaju stanovnika koliko i pojedini gradovi: Novi Beograd (209.000), Palilula (182.000), Zemun (178.000), Čukarica (179.000), Voždovac (175.000). [↩]
- Socijaldemokratska stranka koju predvodi nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i desničarske Dveri su već istakli da su spremni da uđu u pregovore. Ukoliko se zaista krene sa ukrupnjavanjem, verovatno će morati da se nađe mesta i za Narodnu stranku i Dosta je bilo. [↩]