Koalicija Srbija protiv nasilja više ne postoji. Oštra neslaganja po pitanju da li treba bojkotovati predstojeće lokalne izbore završila se raspadom koalicije koja je postigla veliki uspeh na parlamentarnim izborima krajem 2023. i onemogućila dotadašnju vladajuću većinu Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije da ponovo formira vlast u Beogradu. Nakon što je vlast, verovatno pod međunarodnim pritiskom, prihvatila tri zahteva opozicije, došlo je do neslaganja unutar koalicije da li na izbore treba izaći.
Deo stranaka smatra da, i pored ispunjenja zahteva, izborni uslovi i dalje nisu odgovarajući. Glasanje unutar koalicije je završeno 5:4, ali je Demokratska stranka, koje je glasala protiv, odlučila da se prikloni većini. Na izbore će izaći Zeleno-levi front, Narodni pokret Srbije, Pokret slobodnih građana, Ekološki ustanak, Novo lice Srbije i Demokratska stranka, dok su se za bojkot odlučili Stranka sloboda i pravde, Srbija centar i Zajedno. Nova koalicija stranaka koje će izaći na izbore ubrzo je izašla sa sloganom “Biram borbu”, najavivši zajedničko delovanje u predstojećem periodu. Ranije je desničarska koalicija Nacionalno demokratska alternativa istakla da će bojkotovati izbore.
Prekretnica je bilo prihvatanje tri zahteva opozicije, naročito poslednjeg, kojim je zahtevano održavanje svih preostalih lokalnih izbora u Srbiji u istom danu. Ovo je posebno važno za Beograd, odnosno istovremeno održavanje izbora na nivou grada i svih sedamnaest gradskih opština. Decembarski rezultati su pokazali da u nekoliko centralnih beogradskih opština postoji šansa da opozicija preuzme vlast, no ostaje da se vidi kakav će biti efekat cepanja koalicije na izlaznost kod opozicionih birača. Nema sumnje da će deo ostati kod kuće na izborni dan.
Prethodni izbori za skupštine beogradskih gradskih opština održani su 2020. godine. Bojkot bi suštinski značio osam godina bez predstavnika opozicije u lokalnim parlamentima, zato što pre četiri godine opozicija nije izašla lokalne izbore. Motiv da se promena režima započne sa lokalnog nivoa, tamo gde postoji mogućnost da se vlast okrnji, prevagnuo je u odnosu na nejasnu strategiju “aktivnog bojkota” koji zagovara deo opozicije. Sva je prilika da se “aktivni bojkot” neće puno razlikovati u odnosu na bojkot iz 2020. Stranke koje to zagovaraju nemaju kapaciteta za bilo kakvu ozbiljniju akciju u formi građanske neposlušnosti.
Neizvesni ishodi
Ubrzo su bivši koalicioni partneri započeli sa međusobnim upućivanjem otrovnih strelica. Dok jedni posredno optužuju za dogovor sa vlašću zarad nekoliko odborničkih mandata, drugi ističu da odustajanje od izlaska na izbore znači predaju lokalnih vlasti u ruke SNS-a. Spor se vodi oko toga šta znači borba – da li izlazak na crtu u utakmici koja je verovatno unapred izgubljena ili jalovo zagovaranje neizlaska na izbore, bez jasnog plana šta bojkot znači.
Nema sumnja da će se do izbora voditi borba, ne samo između opozicije i vlasti, već i između opozicionih stranaka koje su se odlučile za drugačiju taktiku. Ulozi su veliki. Pobednik između zagovaranje borbe kroz izbore i borbe kroz bojkot će se nametnuti kao predvodnik opozicije u budućem periodu. Do skora je delovalo da je Stranka slobode i pravde tu neprikosnovena. Vrlo je moguće da će se odnosi moći u opoziciji nakon 2. juna značajno promeniti.
Kampanje će biti izuzetno važna. Veliki deo opozicionih birača je zbunjen naglim raskidom koalicije i nije im do kraja jasno šta se sve izdešavalo u proteklih desetak dana. Nema jasnih pokazatelja kakav je stav opozicionih birača povodom izlaska na izbore. Deluje da je značajan deo birača neopredeljen i da će odluku doneti tokom same kampanje. Prvi dani nakon raspada koalicije protekli su u toksičnoj atmosferi. Do izbora će biti teško usmeriti kampanju ka konkretnim programskim rešenjima, koja bi trebalo da budu okosnica lokalnih izbora. Sigurno je samo da će partijska scena Srbije nakon junskih izbora doživeti značajne promene.