Politička atmosfera, deset dana pred izbore u više od osamdeset lokalnih samouprava u Srbiji, vrlo je neuobičajena. Kampanja opozicije koja izlazi na izbore tek je počela. Početkom maja, u vreme praznika, opozicione liste bile su zaokupljene prikupljanjem potpisa. Ne samo da su neradni dani uticali na sporije prikupljanje potpisa, već je i očigledno koordinisana akcija notarskih kancelarija i opštinskih overitelja značajno otežala čitav proces. U trci sa rokovima, većina lokalnih listi je ipak uspela da se kandiduje.
Opstrukcije prilikom prikupljanja potpisa
Opozicione liste, Biramo i Kreni-Promeni, veći deo vremena do isteka roka za podnošenje listi nisu mogle da računaju na prikupljanje potpisa u terminima u kojima je moguće očekivati značajnije rezultate. Koaliciju Biramo čini najveći deo stranaka koji su u decembru bili u koaliciji Srbija protiv nasilja, dok je Kreni-promeni pokret čiji je lider Savo Manojlović, jedan od organizatora protesta protiv iskopavanja litijuma u Srbiji. Ako su uopšte dobijale neke termine, to je bilo usred radnog vremena, na svega par sati. Zbog toga su upadi opozicionih lokalnih kandidata u zgrade opština, sa zahtevom da opštinski overitelji izađu teren, pretnje blokadom većih saobraćajnica, zgrada opština ili notarskih kancelarija postale nove i normalizovane prakse izbora u Srbiji.
U najvećim beogradskim opštinama, kakve su Novi Beograd, Čukarica, Palilula, Voždovac ili Zemun, potrebno je prikupiti hiljadu potpisa za kandidovanje. Ako imamo u vidu da je za beogradske izbore potrebno prikupiti tri hiljada potpisa, jasno je da izlazak na izbore po opštinama nije nimalo lak zadatak koji zahteva ozbiljnu partijsku infrastrukturu. Režim je pokušao opstrukcijama da onemogući kandidovanje u zakonski definisanim rokovima, ili bar da maksimalno skrati vreme za samu kampanju.
Pitanje prebivališta
Vlast je pokušala da onemogući kandidovanje i nakon što su prikupljeni potpisi. Paralelno sa izbornim procesom vode se pregovori oko izbornih uslova. Opozicija je insistirala na klauzuli koja bi onemogućavala ljudima koji su nedavno promenili prebivalište da glasaju na predstojećim lokalnim izborima. Ishod pregovora je da to bude period od jedanaest meseci. Iako su kandidati sa opozicionih lista u vreme podnošenja izbornih listi proveravali na kojoj su tačno opštini upisani u birački spisak, vlast je brzinskim proglašavanjem zakona pokušala da diskredituje opoziciju. Neposredno nakon isteka roka za predaju listi, a u trenutku dok traju rokovi za podnošenje žalbi, stvorila je privid da su pojedine liste neuredno predate, sa kandidatima koji nemaju pravo da se kandiduju u opštinama gde su se kandidovali. Nakon toga su najveće opozicione liste zapretile da će se i one povući iz izbornog procesa, pa su individualne žalbe na liste opozicije volšebno povučene.
Osim toga, podaci o tome koje su konkretno ličnosti menjale prebivalište u proteklih jedanaest meseci su strogo poverljivi, i nikako ne smeju biti u posedu “običnih građana” koji su podnosili žalbe. No, iako je ishod čitave zavrzlame povoljan po opozicione liste, isterivanje pravde će ih sigurno koštati određenog broja glasova. Vladajuće stranke igraju na zbunjenost kod birača i na sve načina pokušavaju da obore izlaznost, što je jedini način da ne izgube izbore u pojedinim opštinama.
Kada je reč o izvršavanju odredbi koje bi trebalo da uklone birače koji su fiktivno prijavljeni u Beogradu, ostaje da se vidi koliko će opozicija uspeti da iskontroliše čitav proces. Deluje da će do samog izbornog dana političke igre na domaćem terenu i uticaj međunarodnog faktora odrediti sudbinu fantomskih birača u glavnom gradu.
Novost je i masovna pojava “fantomskih listi”. Reč je o listama grupa građana čiji je zadatak da svojim nazivom zbune birače. Usled snažnog medijskog zagovaranja bojkota i svih navedenih opstrukcija, opoziciji je ostalo malo vremena za brendiranje svojih listi koje ne smeju da nose naziv Srbija protiv nasilja, kakav je bio u decembru. Tako, u Zemunu učestvuje lista Pokrenimo-okrenimo Zemun, koja je proglašena neposredno nakon liste pokreta Kreni-promeni. U mnogim lokalnim samoupravama je grupama građana dozvoljeno korišćenje naziva Mi glas iz… iako to nisu liste Branimira Nestorovića, a u značajnom delu beogradskih opština pojavile su se lokalne liste Zelenih koje treba da otkinu deo glasova Zeleno-levog fronta. Potpisi ovih lista su gotovo u potpunosti overeni od strane opština, što je indikator da se radi o pomoći sa strane.
Pogled van Beograda
Izbori u glavnom gradu i u beogradskim opštinama okupiraju daleko više pažnje javnosti od izbora u ostatku lokalnih samouprava. Razlog je ekonomski i politički značaj glavnog grada i uverenje dela javnost da će eventualna pobeda opozicije u Beogradu pokrenuti talas promena u čitavoj državi. Pored toga, diskusija unutar opozicije se zapravo svela na pitanje bojkota beogradskih izbora. Stranke koje su se odlučile za bojkot, suštinski bojkotuju samo beogradske izbore.
U pojedinim gradovima je moguća pobeda opozicije, i takav rezultat uopšte ne bi bio zanemarljiv. U Novom Sadu izlaze sve opozicione stranke na jednoj listi, uključujući SSP Dragana Đilasa i koaliciju NADA. Pored Novog Sada, od većih gradova, promene su moguće u Nišu, Valjevu i Čačku. Zavisno od rezultate, ubrzo nakon izbora će početi opoziciono preslagivanje i ubeđivanje javnosti čija je strategija bila ispravna. Ukoliko se ispostavi da je zbog bojkota SNS opstao na vlasti, određeni akteri se mogu suočiti sa vrlo ozbiljnim posledicama