Prvi Svesrpski sabor održan je 8. juna u Beogradu, neposredno po završetku izbora u više od osamdeset lokalnih samouprava u Srbiji. Saboru je prethodilo i usvajanje Rezolucije Generalne skupština Ujedinjenih kojim je 11. jul proglašen za Međunarodni dan promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici.
Celodnevni program uključio najvažnije aktere, ideološke stubove vladavine SNS-a u Srbiji i SNSD-a u Republici Srpskoj (BiH). Vučić, Dodik i ostali visokopozicionirani funkcioneri, crkveni velikodostojnici (dan je počeo molebanom za Srbiju i Republiku Srpsku) i predstavnici vojske su dobili najviše prostora na skupu. Parada jeftinog nacionalizma i srbovanja završena je događajem na krovu TC Galerija, koji se nalazi u okviru kompleksa Beograd na vodi, te bakljadom i vatrometom sa Savskog mosta. Događaj u TC Galerija savršena je ilustracija vladavine SNS-a. Na mestu koje je simbol privatizacije javnih dobara i predatorskog poluperifernog kapitalizma, intenzitet jeftinog srbovanja je najjači.
Svesrpski sabor je proglasio i Deklaraciju o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda. Naravno, reč je političkom pamfletu napisanom u kontekstu u spoljnopolitičkih poraza režima, koje domaćoj javnosti treba predstaviti kao pobede. Parada jeftinog nacionalizma, opasnih teza i izjednačavanja dve vladajuće stranke sa interesima srpskog naroda pretvorili su Sabor u još jednu provokaciju koja treba da konfrontira iskvarene zapadne zvaničnike sa slobodoljubivim srpskim liderima. Na ovakve događaje će uvek, i po službenoj dužnosti, reagovati ambasadori, ministri spoljnih poslova i sl. što je prilika da ponovo Aleksandar Vučić bude predstavljen kao Dobro u manihejskom narativu koji kreira režim. Ponovo, kao i tokom čitave svoje istorije, srpski narod nepravedno biva pritisnut od strane svetskih moćnika.
Simboličko mesto
To je ton spomenute Deklaracije. Srpski narod je tako “slobodu donosio svim balkanskim narodima žrtvujući sopstveni narod”, te da postoji “istorijsko višemilenijumsko bitisanje srpskog naroda na prostorima Republike Srbije, Republike Srpske i drugim geografskim oblastima”. Srpski narod je “uvek bio na pravoj strani istorije”. Zaista, malo je naroda kome takva stvar može da pođe za rukom.
Pored Kosova, isticanja istorijske uloge Srpske pravoslavne crkve u očuvanju srpskog identiteta, te vezivanja nacionalni identitet za pravoslavlje, značajan deo teksta je posvećen nedavno usvojenoj Rezoluciji Generalne skupštine UN i prejudiciranju da sledi unitarizacija Bosne i Hercegovine. Jasan dokaz da je Sabor improvizacija i simbolično busanje u prsa u trenutku kada vlast gubi bitke na terenu međunarodnih odnosa.
Završeni izbori i stabilna većina koju će SNS imati u Beogradu početak su nove rasprodaje javnih prostora i kulturnih dobara na atraktivnim lokacijama. Beograd je vrlo atraktivna lokacija za sumnjivi kapital iz inostranstva koji najednom postaje kompatibilan sa “interesima srpskog naroda”. Naravno, u te interese često bivaju ugrađeni i interesi poslovne klike bliske vladajućim strankama – dovoljno je samo da se ogrnu srpskom zastavom kako bi legitimisali privatizaciju.
Beogradski sajam, Stara šećerana, zgrada Generalštaba i ko zna šta još, za sve navedene lokacije je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo da će im biti promenjena namena, čak i pod vlašću SNS-a. No, tamo gde interesi kapitala vladaju, nema prostora za moralne pridike – sve je to relativno očekivano u poluperifernoj državi kakva je Srbija. A za vladajuću stranku je sasvim dovoljno da svoje ekonomske interese ogrne u srpsku trobojku, te da opozicione aktere proglasi za državne neprijatelje.
Narednih godina će SNS imati gotovo odrešene ruke za sprovođenje planiranih “projekata”. Po potrebi, organizovaće se sabori i slične manifestacije, kada god primete da je potrebno konsolidovati moć i pronaći ideološko opravdanje svoje vladavine. Sve dok se srbuje do krajnjih granica, prodaja kulturnih i javnih dobara neće biti relevantna tema. Zato je i proslava Svesrpskog sabora u Beogradu na vodi savršena ilustracija kako svoje uspehe i kupovine proslavlja svesrpska oligarhija.