klima
Srbija
vijest

Molitva i privatno osiguranje

Foto: Instagram / Serbialive

Poplavljena naselja, bujične vode koje se slivaju niz ulice i brda, drveće koje je uništilo automobile, te fasade i krovovi otpali sa zgrada – slike su još jednog nevremena u Beogradu na koje vlast nije uspela da adekvatno odgovori. Ponovo su se stanovnici glavnog grada susreli sa začepljenim odvodima, poplavljenim domovima u pojedinima delovima grada i ulicama koje su se pretvorile u jezera.

Već je antologijska izjava novog-starog gradonačelnika glavnog grada, Aleksandra Šapića, iz 2022. kada je nakon nevremena izjavio da na “Boga ne možemo da utičemo“. U sličnom tonu, ali bez spominjanja viših sila, Šapić je nastavio i ove godine, dodavši da je njegov savet da građani osiguravaju svoja dobra.

Superćelijske oluje su nova normalnost, a kapaciteti kanalizacije da primi velike količine padavina nisu dovoljni. Za utehu, slično je bilo i u drugim gradovima regiona. Jednostavno, prema Šapiću, bolje i više od ovoga se ne može, jer sudbina je tako htela.

Preduzimanje kolektivne akcije, kako bi se izbegle slične posledice nakon superćelijskih oluja, nije ni na dnevnom redu. Poboljšanje gradske infrastrukture, rekonstrukcija postojeće odvodne i kanalizacione mreže i planski urbanistički razvoj grada u skladu sa potrebom za prilagođavanjem klimatskim promenama (deo objašnjenja leži u činjenici da je u gradu sve manje zelenih površina koje mogu da upiju velike količine vode) su verovatno, u Šapićevom tumačenju sveta, samo uzaludni pokušaji da se utiče na neumoljivu volju viših sila. I prirodnih i ekonomskih. Šapić je tokom kampanje upozoravao na opasnost neoboljševizma, a pokretanje kolektivnih akcija i državne mere su korak u tom pravcu.

Bilo bi neodgovorno od gradskih vlasti da sputavaju težnju Tržišta da zadovolji potrebe za gradnjom i betonom, dok i o “negativnim eksternalijama”, kojima se obično bavi država, treba da brinu individue. Malo je reći da društvo ne postoji, i u da su takvoj situaciji jedina rešenja molitva i privatno osiguranje.

Izjave gradonačelnika dobra su ilustracija politike Srpske napredne stranke otkako je došla na vlast. Jedina svrha države je da zadovolji interese kapitala i oligarhije u vrhu stranke čiji je neposredni interes izvlačenje javnog novca. Sve druge akcije, koje bi trebalo da idu u pravcu zadovoljenja javnog interesa i kolektivnih potreba, naivni su zahtevi za uticajem na stvari koje su van društvene kontrole. Na ekonomiju i prirodne nepogode se ne može uticati, to nije sfera ljudskog delovanja, već natprirodnih sila. Suprotno tezi brojnih analitičara, SNS itekako ima ideologiju: Božja ruka i nevidljiva ruka tržišta su van domašaja politike. Možda neka rešenja treba pronaći u našoj prošlosti, ali to nije prošlost čije proučavanje odgovara interesima vladajućih stranaka.

Ekonomsko zadovoljavanje interesa krupnog kapitala i sitnih partijskih članova se najlakše pokriva društvenim konzervativizmom i nacionalizmom. Kroz to se i najlakše pune privatni džepovi. Dvomesečna predizborna manifestacija Beogradski dani porodice, reklamirana kao “prava parada ponosa i radosti”, samo je još jedan u nizu projekata kroz koji se pod plaštom tradicionalnih vrednosti izvlači javni novac u privatne džepove. Slično važi i za poslednju akciju vlasti i njima bliskih opozicionih stranaka – zabrana festivala “Mirdita, dobar dan” uz skup profesionalnih nacionalista prilika su za jeftino prikupljanje političkih poena. Jer, koji pošten Srbin može podržavati takav skup? Zna se šta su prioriteti i prostori za političko delovanje – sve ono što nije rezervisano za sferu (nat)prirodnog.