Iako se tokom leta obično stišavaju političke tenzije, usled ozbiljnih najava vladajućih stranaka da će započeti sa iskopavanjem litijuma, protesti protiv projekta “Jadar” se održavaju u gotovo svim delovima Srbije. Široka mobilizacija motivisana je strahom da će projekat imati štetne posledice po životnu sredinu na širem području zapadne Srbije, te da će ovaj deo zemlje poslužiti kao eksperiment za još neisprobane tehnologije iskopavanja litijuma. Strah i emotivni naboj su moćno oružje u politici, a posle dugo vremena pokret koji nije povezan sa vlašću uspešno koristi emocije kako bi se organizovao.
Navedeno, ne samo da olakšava političku mobilizaciju i uvećava broj prisutnih na protestu, već otežava legitimisanje projekta od strane vlasti. Uz to, radi se projektu koji je poveren velikoj multinacionalnoj korporaciji i političkom dogovoru Srpske napredne stranke (SNS) sa Nemačkom i Evropskom unijom, što je plodno tlo da se na noge podignu i oni koji obično nisu preterano zainteresovani za politiku.
Dobra ilustracija koliko je iskopavanje litijuma dobilo na značaju je činjenica da su se o ovoj temi izjasnile i najveće navijačke grupe u Srbiji, s obzirom na to da se protesti poklopili sa početkom fudbalskog prvenstva. Obično su se navijačke grupe oglašavale o isključivo “nepolitičkim” temama poput Kosova, bratskim odnosima sa Rusijom, Parade ponosa i sl.
Dakle, projekat “Jadar” je ozbiljan test za SNS i, za sada, deluje da se ne snalazi najbolje kada je reč o izgradnji narativa kojim se istovremeno opravdava sprovođenje projekta i diskredituju oni koji mu se protive. Pri tom, organizatori protesta odbijaju da blisko sarađuju sa opozicionim strankama, čime se vlastima iz ruku izbija argument da je reč o političkoj zloupotrebi teme i perfidnom pokušaju onih koji nemaju većinsku podršku da se dočepaju vlasti.
Strani plaćenici
Obično je vlast, kada bi se organizovali neki protesti, organizatore optuživala da su strani plaćenici koji podrivaju nacionalno jedinstvo i pokušavaju da stanu na put razvoja Srbije. No, ovoga puta takav narativ ne radi. Rio Tinto je već dovoljno omražen u srpskoj javnosti i veliki broj ljudi zna da je reč o britansko-australijskoj multinacionalnoj korporaciji – motiv izdaje nacionalnih interesa se ovde ne može primeniti na opoziciju. Naprotiv, sada je vlast ta koja se optužuje sa izdaju, a nedavna poseta nemačkog kancelara i evropskih zvaničnika dodatno je doprinela takvom utisku. U vrlo depolitizovanom kontekstu srpske politike, gde nema previše prostora za sofisticirane političke debate, etiketa izdajnika i saradnika sa “stranim faktorom” značajno oduzima političke poene.
U takvoj situaciji, optužbe da iza protesta stoje “pro-NATO opozicione stranke“, ili “srbomrsci kojima je lični interes preči od državnog“, sve više izazivaju podsmeh. Iako bi ranije takva vrsta narativa kod dela politički neopredeljene javnosti izazvala određene reakcije, sada je jasno da je reč o spinovima vladajuće stranke. Sprega između opozicije i “stranog faktora” na temu litijuma ne postoji, dok vlast ne može da se izbori sa slikom prema kojoj je upravo ona podlegla pritisku zapadnih država. Vučić više nije suvereni državnik koji sve drži pod kontrolom, već neko ko sarađuje sa multinacionalnom korporacijom, Nemačkom i Evropskom unijom u predaji prirodnih resursa.
Važnije teme
Druga linija argumentacije tiče se “zanemarivanja” važnijih tema od strane onih koji protestuju protiv iskopavanja litijuma. Obično je, do sada, opoziciona javnost iznosila tezu kako Vučić, u trenucima kada je na dnevnom redu neka tema koja mu ne odgovara, svojim nastupima ili insceniranim incidentima utiče na javno mnjenje u pravcu koji mu odgovara.
Ovoga puta takvoj taktici pribegava vlast, a tema koja navodno ostaje u zapećku zbog litijuma je, naravno, Kosovo. “Svima su vam usta puna jadarita, dok za Kosmet niko da pita”, transparent je Delija, navijača najpopularnijeg fudbalskog kluba u Srbiji, na poslednjoj prvenstvenoj utakmici. O vezama najveće navijačke grupe u Srbiji i vladajuće stranke ne treba trošiti previše reči.
I dok su sve ostale navijačke grupe, koje su se oglasile po pitanju iskopavanja litijuma, nedvosmisleno osudile sprovođenje projekta, Delije su relativizovale temu. O rezultatima najbolje govori potreba ove navijačke grupe da se i saopštenjem oglasi povodom transparenta – protiv istinskih čuvara srpstva podigli su se “površni nacionalisti i ogavni liberali”. Iskopavanje litijuma je “ekstremno ispolitizovano”, politička ekologija se koristi kao platforma za proturanje tema koje se ne tiču samo očuvanja životne sredine i, što je najgore, pitanje Kosova postaje manje važno. Dakle, umesto da se primarno bavi pitanjem Kosova, srpsko društvo je naselo na opozicionom insistiranju na projektu “Jadar”.
Sva je prilika da velika većina u Srbiji ne podržava iskopavanje litijuma i da je spremna da se angažuje povodom ovog pitanja. Prostora za kompromis nema: ili će se kopati ili će projekat biti zaustavljen. Vlast je obećala sprovođenje projekta i u igri je veliki ulog. Da li je narativ protesta protiv iskopavanja delom konzervativan i nacionalistički? Nema sumnje. Da li je na bilo koji način potrebno vladajućim strankama olakšati posao? Nema sumnje da ne treba. Deluje da jedino fali artikulisana leva politička pozicija koja bi sa progresivnih pozicija kritikovala vlast, projekat “Jadar” i međunarodne aktere koji podržavaju i vlast i projekat.