U nedelju će se održati parlamentarni izbori u Austriji, na kojima je moguće da će najveći procenat glasova osvojiti ekstremno desničarska Slobodarska partija Austrije (FPO), što bi predstavljao istorijski uspeh ove partije u posleratnom periodu. Na nedavno završenim pokrajinskim izborima u Nemačkoj, Alternativa za Nemačku (AfD) je ponovo ostvarila veoma dobar rezultat, dok Nacionalno okupljanje u Francuskoj, usled specifičnog izbornog sistema, nije više od deset miliona glasova konvertovalo u najbrojniju političku opciju u francuskom parlamentu,
Taktički savezi levih, socijaldemokratskih i zelenih stranaka sa liberalima i partijama desnog centra, radi izolacije partija ekstremne desnice očito ne daju pozitivne rezultate. Dosadašnja vladajuća koalicija u Austriji koju čine Narodna partija Austrije i Zeleni nije uspela svojim delovanjem da diskvalifikuje ekstremnu desnicu, niti su otkrivene afere i pokrenuti sudski procesi bili dovoljni da se glasačima “ogadi” FPO.
Slično se dešava i u Nemačkoj. Semafor koalicija na vlasti beleži izuzetno nisku popularnost, te se u pojedinim pokrajinama AfD pojavljuje i kao elektoralno najjači izazivač. Uprkos diskusiji o pokretanju postupka za zabranu ove stranke (čiji su delovi gotovo pa otvoreno neonacistički orijentisani) i zajedničkim protestima svih “demokratskih” stranaka, AfD i dalje u značajnom broju privlači glasače. Teško je očekivati i da će slična taktička koalicija biti uspešnija u Evropskom parlamentu, protiv grupacija ekstremne desnice.
Francuska je za nijansu drugačiji primer od Austrije i Nemačke, ako pogledamo stanje na levici. Novi narodni front je u značajnoj meri uspeo da izgradi sopstveni politički identitet, nezavisno od centrističkog bloka. U drugom krugu parlamentarnih izbora jeste došlo do taktičke saradnje sa liberalnim blokom i povlačenja kandidata, što je, na kraju, za posledicu imalo da koalicija levice osvoji najviše mandata. Znamo i da se, nakon toga, Makron okrenuo premijeru iz redova desnog centra, ali levičarski blok je u prilici da diktira tempo francuske politike. No, francuski politički sistem je izuzetak i reč je samo o privremenoj taktičkoj saradnji u drugom krugu.
Sa druge strane, socijaldemokrate i zeleni su značajno izgubili podršku u Nemačkoj, dok je njihova politička pozicija malo bolja u Austriji. Levica u Nemačkoj nije iskoristila priliku, već su unutrašnja previranja i osnivanje nove organizacije od strane Sare Vagenkneht uticali na značajan pad popularnosti.
Dakle, stranke ekstremne desnice, umesto da budu potisnute taktičkim savezima svih ostalih “demokratskih” opcija, obično koriste ovakvu poziciju kako bi se prikazale kao jedine antiestablišmentske političke opcije. Posebno ukoliko je levi blok više koncentrisan na koalicije, nego na izgradnju sopstvenih kapaciteta. Moralizatorski i delom antipolitički sentiment protiv ekstremne desnice, a u ime viših vrednosti i načela kao što su demokratija, vladavina prava, ljudska prava i sl. očigledno ne daje željeni rezultat.
Može li levica da nešto nauči od desnice? Za početak, može biti kao ona – u smislu da otvoreno i bez preteranog uvijanja zagovara svoje političke pozicije i ne beži od ulaska u političke sukobe sa drugim strankama, posebno na ekonomskom planu. Deluje da top-down taktika i stvaranje saveza sa liberalnim i umereno desnim strankama nije plodotvorno, kao ni moralisanje nad time kakvi su desničari.
Organizovanje povodom svakodnevnih i ključnih životnih problema može dati rezultat. Takav način delovanja će potencijalno uroditi plodom upravo u Austriji. Naime, postoji mogućnost da Komunistička partija Austrije (KPO), prvi put od kraja pedesetih, postane parlamentarna stranka. I pre nego što se, na osnovu samog imena, donesu zaključci puni predrasuda, valja se zamisliti zašto ova stranka beleži kontinuirane uspehe na lokalnom nivou. Dugogodišnji odlični rezultati u Gracu krunisani su mestom gradonačelnika, a proboj su doživeli i u drugim većim gradovima, kakav je Salcburg.
Stanovanje, životni standard, i drugi svakodnevni problemi, te okretanje izgradnji sopstvene organizacije, a ne opsednutost desnicom i taktičkim koalicijama od izbora do izbora, mogu i KPO doneti istorijski rezultat na predstojećim izborima. Mogu li, na kraju dana, da pobede čudovišta budu znak da je i na drugoj strani moguća ozbiljna borba za drugačiji i bolji svet?