Smrt devetogodišnje djevojčice u Makedoniji uslijed oklijevanja Fonda za zdravstveno osiguranje da financira nužno liječenje u Turskoj izazvalo je ogorčenje i prosvjede u Velesu i Skopju. Ti se prosvjedi nastavljaju na niz masovnih izražavanja nezadovoljstva sve autoritarnijom vladom i njezinim promašenim reformama i metodama upravljanja.
Početkom februara makedonsku javnost je potresla vest o smrti devetogodišnje Tamare nakon šest operacija i više od tri godine čekanja na odluku Fonda za zdravstveno osiguranje da je pošalje na operaciju u Tursku kako bi se njen problem sa skoliozom rešio. Mala Tamara je stoički i sa osmehom na licu trpela bolove i sve muke koje joj je zadavala skolioza i koja je njenu kičmu dovela do iskrivljenosti koja je uticala na sve njene unutrašnje organe. Javnost je i pre smrti bila upoznata sa njenim problemom jer je na internetu kružila akcija za prikupljanje finansija za njeno lečenje koje je koštalo 30 hiljada eura.
Bes javnosti izazavalo je nekoliko stvari. Mišljenje lekarskog konzilija sa klinike za ortopediju bilo je da mala Tamara treba hitno da se operiše. Iako skolioza kao bolest sama po sebi nije hitan slučaj, njen slučaj je bio hitan zbog progresivnosti bolesti. Drugostepena komisija Fonda za zdravstveno osiguranje krajem oktobra 2014. godine nije uzela u obzir mišljenje kliničke komisije i odbila je žalbu Tamarine majke na njihovu prethodnu negativnu odluku o nepokrivanju troškova operacije u Turskoj. Usled pritiska javnosti na ministra zdravlja Nikolu Todorova, on je obećao da će država naći rešenje za slučaj, ali do toga nije došlo. Mala Tamara je umrla od bronhopneumonije koja je uništila pluća koja su imala smanjeni kapacitet usled uticaja skolioze.
Opasno odugovlačenje
Procedura za finansijsko pokrivanje lečenja u inostranstvu makedonskih državljana regulirana je članom 31 Zakona o zdravstvenom osiguranju. Sama procedura nalaže formiranje prvostepene i drugostepene komisije za ocenjivanje hitnosti medicinskih slučajeva koji traže finansijsko pokrivanje lečenja u inostranstvu. Sastav i način rada obe komisije utvrđuje Upravni odbor Fonda opštim aktom koji je dat ministru na saglasnost. Rokovi za odlučivanje su nelogično dugi, 30 dana posle podnošenja zahteva, a jedan dan ako je slučaj hitan. Rok za preisipitivanje odluke prvostepene komisije od strane drugostepene komisije je sedam dana dok odgovor na žalbu odluke drugostepene komisije može da se donese u roku od 30 dana.
Trideset dana, petnaest dana, sedam dana – to su rokovi koji su užasno dugi i životno odlučujući kada je u pitanju nečije zdravlje. Jedno od ministrovih objašnjenja odluke drugostepene komisije bilo je da je Tamara trebala da sačeka da se otvori Centar za lečenje skolioze u Skoplju kako bi se tamo operisala. Ta izjava je dodatno uticala na bes javnosti koja je protestima i peticijom tražila ostavke ministra, direktorke Fonda za zdravstveno osiguranje Maje Parnardžieve Zmejkovske i direktorke dečje klinike Aspazije Sofijanove koja je bila predsednica drugostepene komisije Fonda.
Jedna od informacija koja je odluku o odbijanju Tamare dovela pod znak pitanja jeste činjenica da je jedan od lekara dečje klinike istovremeno bio član komisije čije je konzilijarno mišljenje upućivalo Tamaru u Tursku i član drugostepene komisije Fonda koja je odbacila molbu. Javno tužilaštvo u Velesu, grada u kome je živela mala Tamara, pokrenulo je istragu za utvrđivanje krivice ljudi i institucija koji su odgovorni za njenu smrt. Protesti koji su se održali u Velesu i Skoplju sakupili su više od četiri hiljade ljudi i pritisak javnosti urodio je određenim plodom. Ostavke su podneli Maja Parnardžieva Zmejkovska, direktorka fonda i Đemali Mehazi, njen zamenik. Ministar zdravlja je samo izjavio da žali za smrt male Tamare i ništa više.
Ambiciozne i promašene reforme
Ostavke daju utisak da su direktorka i zamenik žrtvena jagnjad da bi se sačuvala fotelja ministra koji je u javnosti poznat po neuspešnim vođenjem svih ministarstava u kojima je do sada bio postavljen. Njegova prethodna funkcija bila je ona ministra obrazovanja i tokom tog mandata uvedeno je eksterno testiranje u osnovnim i srednjim školama, od četvrtog razreda osnovne škole do četvrte godine srednje škole. Ovo eksterno testiranje koje se održava krajem školske godine bilo je uvedeno pod izgovorom da bi se testiralo ukupno znanje učenika i time utvrdile greške i propusti u sistemu obrazovanja za šta bi odgovarali prosvetni radnici.
Sam sistem proveravanja znanja funkcioniše tako da se tri dana pre testiranja objavljulju pitanja i predmeti po kojima će se testirati učenici. To stvara pritisak, haos i paniku u celom obrazovnom sistemu, učenici pitanja i odgovore uče napamet, a na kraju dobijaju ocene koje ne korespondiraju sa ocenama dobijenim od strane profesora. Kada se utvrdi veliko odstupanje između završne ocene i ocene sa testiranja onaj koji strada je profesor koji je kažnjen ukidanjem dela plate ili dobijanjem otkaza. Dopunske kontrole od strane inspektora iz ministarstva koji haraju školama i kažnjavaju za najmanju sitnicu, a sve s ukazom ministra, stvorili su uplašene, neprofesionalne i neproduktivne profesore, a time i slabo obrazovane učenike.
Kao ministar zdravlja Nikola Todorov je nastavio sa svojim promašenim i na trenutke bizarnim rešenjima. U Zakonu o medicinskom obrazovanju ministar je predložio snimanje svih laparoskopskih i endoskopskih operacija i visoke novčane i zatvorske kazne za lekare i direktore klinika koji bi propustili da se strogo drže te prakse. Mera je bila predložena sa ciljem da se poboljša obrazovanje studenata medicine, ali ta mera nije bila diskutovana sa profesorima sa Medicinskog fakulteta i naišla je na otpor i optužbu da se ministar meša u autonomiju fakulteta. Pod pritiskom lekara i profesora, mera je povučena iz zakona.
Štednja na zdravlju stanovništva
Jedna od sledećih promena u zdravstvenom sistemu bilo je elektronsko zakazivanje pregleda kod lekara specijalista pod imenom “Moj termin”. Iako je početna ideja bila da se uvede red u celom sistemu, mera je zakazala u situacijama kad je medicinski slučaj hitan, a ne postoje raniji termini kod potrebnog specijaliste. Dopunski problem u ovom sistemu je što se neke usluge centralizuju, kao na primer snimanje kompjuterskom tomografijom za koju aparati postoje ne samo u Skoplju već i u nekim drugim gradovima ali građani Skoplja ne mogu da dobiju snimanje u medicinskim ustanovama u drugim gradovima u ranijem terminu pod izgovorom da bi se time narušio sistem.
Uvedene su visoke novčane kazne za matične lekare koji bi nadmašili broj izdatih lekarskih recepata za lekove na mesečnom nivou uprkos apelima građana da je sezona gripa u jeku i da u Makedoniji ima već dva smrtna slučaja. Još žalosniji je fakt da se ministar bavi iznenadnim kontrolama u bolnicama u sitnim satima sa ciljem da vidi ko spava na poslu, a ko puši cigarete umesto da rešava problem stabilne i kvalitetne nabavke citostatika koja se javlja kao konstantni problem uprkos faktu da je broj obolelih od karcinoma pluća kod muškaraca i dojki kod žena u porastu.
Iako je posle Tamarine smrti jedna druga devojčica sa istom dijagnozom poslata na operaciju u Tursku, bes i nezadovoljstvo prema ministrovim metodama upravljanja raste. Njegovo mlako pravdanje povodom smrti Tamare da je ministarstvo uradilo sve što je bilo u njihovoj moći i odsustvo moralne odgovornosti da podnese ostavku samo doprinosi upornosti javnosti da stane na kraj njegovom štetnom radu. U subotu sedmog marta zakazan je još jedan, treći protest u Velesu, rodnom gradu male Tamare. Javnost se neće smiriti dok ne dobije pravdu u obliku njegove ostavke i iznošenje pravih krivaca pred pravdu.