Još od etničkog konflikta 2001. godine, makedonska politička scena je strogo podijeljena na dvije etničke albanske i dvije etničke makedonske stranke. Njihov dvojni nacionalizam doprinio je uspostavi dugogodišnjeg političkog monopola čiji su ekscesi razotkriveni na tajnim snimkama objavljenim početkom godine. Masovni protesti u maju prisilili su aktere na proces demokratizacije, no njegovi su rezultati daleko od sigurnih.
Politička partija makedonskih Albanaca, Demokratska unija za integraciju (BDI), koja je nastala posle konflikta 2001. godine i koja je na vlasti zajedno sa VMRO-DPMNE skoro 13 godina, poslednjih je meseci ušla u krizu. BDI se povremeno cinično naziva i tender-partija jer se njezin udeo u vlasti navodno najjasnije manifestira kroz česte pobede firmi koje su u direktnom ili indirektnom vlasništvu njenih članova na državnim tenderima. Stranku pre svega čini članstvo bivše Nacionalnooslobodilačke armije (UÇK), albanske oružane grupe koja je sudelovala u konfliktu 2001. godine, a njezino rukovodstvo na čelu sa Alijem Ahmetijem bilo je deo generalštaba te vojske.
Glavni politički ciljevi koje je ova partija navela tokom pokretanja su evropske integracije Makedonije i potpuna implementacija Ohridskog okvirnog dogovora, koji je zaustavio sukob 2001. godine. Ipak, tokom 13 godina učešća u vlasti, ova partija je inzistirala pre svega na unosnim funkcijama svojih članova i korišćenju Okvirnog dogovora sa ciljem da u državnoj administraciji zaspoli što više svojih članova na štetu kvalitetnog kadra bilo koje nacionalnosti. Njihova glavna izborna retorika još uvek se oslanja na tvrdnje da su Albanci neravnopravni i diskriminirani, da se Okvirni ugovor nije implementirao u potpunosti te da je potrebna njegova revizija i nadogradnja proglašenjem albanskog kao drugog oficijelnog jezika u zemlji.
Uska veza s Gruevskim
Tokom objavljivanja “bombi”, prisluškivanih razgovora članova vlade i njima bliskih kadrova, od strane opozicijskog Saveza socijaldemokrata Makedonije, obelodanjeni su koruptivni skandali u koje su umešani i funkcioneri BDI, čime je dodatno dovedena u pitanje reputacija ove albanske partije i njena uloga u vlasti. Oba koalicijska partnera pokušali su ovih dana da putem novog zakona predloženog u parlamentu zabrane ponovno obljavljivanje starih kao i objavljivanje novih snimaka svojih razgovora. Pod pritiskom stranog faktora, zakon je vraćen na doradu zajedno sa zakonom koji bi regulirao status zviždača.
BDI je često optuživana od strane konkurentske Demokratske partije Albanaca (PDSh) da je organizacija slugu aktualnog premijera Nikole Gruevskog iz makedonske nacionalističke stranke VMRO-DPMNE. Optužba je dodatno ojačana kada se među objavljenim tajnim snimcima našao i razgovor jednog od čelnika BDI, Muse Xhaferija, sa sada bivšim direktorom Direkcije za državnu bezbednost i kontraobaveštavanje Sašom Mijalkovim u kojem se dogovaraju koji će kandidati biti izabrani na konkursu za predsednike sudova, s obzirom na njihovo partijsko članstvo. Fizički i oružani sukobi unutar partije postali su češći poslednjih godinu dana, a kulminirali su ubistvom Artana Musliua, zamenika direktora Uprave za javne prihode iz grada Struge i visokog funkcionera BDI.
Razbijanje monopola?
Uska veza sa VMRO-DPMNE razlog je koji je naveo Gëzim Ostreni, nekadašnji generalni sekretar BDI-a, blizak saradnik Alija Ahmetija i učesnik u konfliktu 2001. godine, za promovisanje nove partije nazvane Uniteti (Jedinstvo). Iako je ova partija u postupku registriranja i tek treba da održi osnivački kongres, već ima jednog poslanika u parlamentu. Ostreni je uvek podržavao politiku Ahmetija, posebno po pitanju političkih uslova prilikom raspodele državnog budžeta na etničkoj osnovi, ali i rešavanja pitanja učesnika konflikta iz 2001. koji su bili na liniji radikalnosti i federalizacije te koji su negativno uticali na stvarno rešavanje problema u zemlji. Osnivanje nove partije od strane dojučerašnjeg bliskog saradnika Ali Ahmetija i osnivača BDI nameće nekoliko pitanja.
Da li je sukob unutar partije zaista ozbiljan ili su neostvareni lični interesi zaslužni za osnivanje nove partije? Koliko je realno predizborno kalkuliranje oko mogućeg preuzimanje glasova BDI od strane nove partije, budući da se radi o bivšim kadrovima te stranke i hoće li nova partija oduzimati glasove PDSh-u i tako zapravo oslabiti opoziciju? Moguće je i da ova partija bude samo jedna od mnogih malih partija satelita koji posle izbora uđu u koalicije sa većim partijama i posle spontano nestanu sa političke scene ili se pretope u velikim partijama. Kolika je šteta koju Ostreni može da nanese Ahmetiju ako se uzme u obzir da sam Ostreni nikad nije bio na visokoj funkciji i aktivan u javnosti, ali je jako uticajan u albanskim političkim krugovima?
Uticaj nove partije na izborima zavisiće i od pregovora oko promene izbornog modela koji se vode kao deo procesa rešavanje političke krize u zemlji. Ako se izborni model promeni i omogući ravnopravniju trku za glasove birača, male partije koje nose alternativna rešenja mogu oduzeti dosta glasova velikim partijama, i tako ozbiljno poremetiti kontrolu koju drže sadašnje etničke partije. Postoje snažni otpori, pre svega od strane VMRO-DPMNE, prema tim promenama koje bi koristile manjim partijama, a bez njih partijski mastodonti sa obe etničke strane ostaće isti, kakvima su ih i razotkrili tajni snimci.